Sistem pred pucanjem: Izrael primoran da ograniči upotrebu najskupljih raketa zbog iranskih udara

Izrael je počeo da ograničava upotrebu najnaprednijih raketa-presretača, jer tekući iranski baražni napadi opterećuju zalihe, piše "Jerusalem Post".

To je primoralo izraelsku vojsku da se sve više oslanja na nadograđene, ali sisteme sa ograničenim sposobnostima.

Ova promena dolazi dok rat ulazi u četvrtu nedelju, a Iran gotovo svakodnevno lansira balističke rakete i dronove.

Poslednjih dana, dve iranske rakete pogodile su južne gradove Dimonu i Arad nakon što su pokušaji presretanja modifikovanim sistemima nižeg nivoa propali.

Izraelska protivvazdušna odbrana, koja se dugo smatrala jednom od najsofisticiranijih na svetu, do sada se u velikoj meri oslanjala na sistem "Strela" kako bi se suprotstavila balističkim pretnjama dugog dometa.

 Međutim, zvaničnici sada čuvaju ove presretače, okrećući se umesto toga poboljšanim verzijama "Davidove praćke" i čak "Gvozdene kupole" za pretnje za koje prvobitno nisu bili dizajnirani.

 

 

Kritična nestašica presretača: Izrael primoran na opasne uštede

Ovaj potez odražava rastući pritisak na vojne zalihe, jer se i Izrael i saveznici bore sa visokim troškovima i sporim tempom proizvodnje naprednih presretača u poređenju sa iranskim masovno proizvedenim raketama i dronovima.

- Broj presretača svakog tipa je konačan - rekao je Tal Inbar iz Alijanse za zagovaranje protivraketne odbrane, napominjući da dugotrajni sukob nameće sve teže odluke o tome kada i kako rasporediti odbrambene sisteme.

Od početka rata, Iran je lansirao više od 400 raketa zajedno sa stotinama dronova.

Iako je intenzitet napada smanjen u odnosu na početnu fazu, stalan tempo, u kombinaciji sa svakodnevnom vatrom Hezbolaha, nastavlja da rasteže izraelsku slojevitu mrežu protivvazdušne odbrane.

Vojni planeri moraju pažljivo da procene svaku dolazeću pretnju, odlučujući da li je presretanje neophodno i koji sistem rasporediti, uz očuvanje kapaciteta za buduće scenarije.

"Gvozdena kupola" na testu izdržljivosti: Sistemi koriste za ciljeve za koje nisu dizajnirani

Izraelska višeslojna odbrambena struktura, od Gvozdene kupole za pretnje kratkog dometa do Strele 3 za egzoatmosferska presretanja, dizajnirana je za fleksibilnost, ali ne i za kontinuirano ratovanje velikog obima tokom dužeg perioda.

Nedavni napori da se prilagode sistemi nižeg nivoa uključivali su nadogradnje softvera i proširene operativne parametre.

Na primer, Davidova praćka je primenjena za presretanje balističkih pretnji većeg dometa, sa neujednačenim uspehom.

Gvozdena kupola je takođe prilagođena za suzbijanje dronova i projektila većeg dometa.

Ipak, ograničenja ovih prilagođavanja su naglašena direktnim pogodcima u Dimoni, domu glavnog izraelskog nuklearnog postrojenja, i Aradu, incidentima koji su povećali zabrinutost javnosti i naveli neke stanovnike da se presele u ojačana skloništa.

BONUS VIDEO