Teheran zahteva odgovore: Šta se zapravo sprema u najvećoj američkoj bazi u Evropi? (VIDEO)

Iranski ambasador u Nemačkoj Madžid Nili zatražio je od nemačke vlade "pojašnjenje" u vezi sa Ramštajnom, odnosno da li se upotreba ove vazduhoplovne baze od strane SAD za napade na Iran smatra "agresijom" u smislu Rezolucije UN 3314.

 Prema toj rezoluciji, kao čin agresije smatra se situacija kada jedna država napada drugu sa teritorije treće države.

Ambasador ne tvrdi da je to već slučaj:

- Još ne znamo da li se to odnosi na Ramštajn ili ne - rekao je Nili.

Ramštajnu saveznoj pokrajini Rajnland Pfalc (Porajnje-Falačka) najveća je američka vazdušna baza u Evropi.

- Vazduhoplovna baza Ramštajn je izuzetno važno logističko čvorište američke vojske i baza se naziva i kapijom ka Evropi i odavde se letovi iz SAD nastavljaju ka Africi, kao i ka Bliskom i Srednjem istoku - kaže bivši direktor NATO-a Vilijam Alberku u razgovoru za DW

Osnova za korišćenje Ramštajna je pravo stacioniranja regulisano Sporazumom o boravku od 23. oktobra 1954. godine.

Njegova primena potvrđena je i nakon nemačkog ujedinjenja 1990. godine.

Tu su i dodatni dogovori iz NATO statuta o vojnim snagama.

Baza ima poseban status iako se nalazi na nemačkoj teritoriji, uživa određeni imunitet  nemački zvaničnici mogu ući samo uz odobrenje američkog komandanta.

 

Nejasna uloga Ramštajna u operacijama protiv Irana

Koju tačno ulogu Ramštajn ima u američkim napadima na Iran, Alberku nije precizirao.

Ipak, kaže: "Ramštajn nije čvorište za borbene operacije."

Na početku rata Španija je blokirala svoje baze za SAD jer smatra da su napadi na Iran protivni međunarodnom pravu.

Nemačka Levica (Die Linke) zatražila je isto za Ramštajn.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus(SPD) za sada ne vidi razlog da ograniči američko korišćenje Ramštajna.

- Trenutno ne vidim razlog za sumnju u zakonitost upotrebe Ramštajna - rekao je on u ponedeljak (16. marta).

Naučna služba Bundestaga: moguća otkazna klauzula

Može li Nemačka uopšte nešto promeniti po pitanju korišćenja ove baze?

- Bilo bi veoma teško ograničiti američke operacije u Ramštajnu, a ako bi zaista hteli, mogli bi, ali to bi bilo vrlo neobično i ne verujem da to žele - navodi Alberku.

On podseća i da SAD ima i druge važne vojne objekte u Nemačkoj, i da Berlin ne želi da dovodi u pitanje savezničku lojalnost.

Naučna služba Bundestaga dala je precizniji odgovor i sporazum o boravku i NATO statut o vojnim snagama mogu se otkazati, ali bi povlačenje američke vojske bilo moguće tek nakon dvogodišnjeg prelaznog perioda.

Takva odluka, koja je malo verovatna, ne bi imala nikakav uticaj na aktuelne operacije.

Upravljanje borbenim dronovima iz Ramštajna

Ramštajn je i ranije bio predmet kontroverzi.

Baza ima sve veću ulogu zbog centra za nadzor američkih borbenih dronova.

To je više puta pokretalo rasprave o mogućoj umešanosti Nemačke u ciljane likvidacije osumnjičenih za terorizam u Aziji i Africi.

Protiv nemačke države vođen je i sudski postupak, odnosio se na smrtonosne napade dronovima u Jemenu 2012. godine, koje su SAD sprovodile iz Ramštajna.

Tužioci su bila dvojica Jemenaca čiji su članovi porodice poginuli u tim napadima.

Godine 2025. Savezni ustavni sud presudio je da je Ramštajn u tom slučaju korišćen zakonito, ali presuda nije predstavljala "blanko odobrenje" za neograničenu vojnu upotrebu baze.

Bivši kancelar Šreder podržava Merca

Bivši kancelar Gerhard Šreder(SPD) izjavio je u jednom intervjuu da se 2003. nije pridružio SAD u ratu protiv Iraka, ali da je tada Amerikancima omogućio neograničenu upotrebu Ramštajna, baš kao što to danas čini kancelar Fridrih Merc u ratu protiv Irana.

 - Mnogi u mojoj stranci želeli su da postupim oštroi rekao sam im: da zatvorim aerodrom i kako to zamišljate, to bi značilo kraj nemačko-američkih odnosa i naravno da smo im stavili na raspolaganje aerodrome i odobrili prelete, ali važno je bilo to da u ratu nismo učestvovali - rekao je za list "Zidojče cajtung".

BONUS VIDEO