Bomba iz Nemačke! Iz AFD uputili šokantan zahtev Trampu: Hitno mora da povuče sve trupe...

Alternativa za Nemačku zatražila je povlačenje svih američkih vojnika i nuklearnog oružja iz zemlje, uz poruku da Berlin mora da vodi nezavisnu spoljnu politiku.

Zahtev je izneo kopredsednik stranke Tino Hrupala na skupu u Saksoniji, gde je poručio da je došlo vreme da savezničke snage napuste Nemačku.

Govoreći na stranačkom skupu u Saksoniji, Hrupala je rekao da je došlo vreme da savezničke snage napuste Nemačku.

- Krenimo s tim, povlačenjem američkih vojnika iz Nemačke - poručio je pristalicama Tino Hrupala.

U Nemačkoj je trenutno raspoređeno gotovo 40.000 američkih vojnika, dok se na njenoj teritoriji nalazi više od deset velikih američkih vojnih instalacija, uključujući i komandu američkih snaga za Evropu.

AfD traži izlazak američkih snaga i nuklearnog oružja iz Nemačke

Alternativa za Nemačku otvoreno zahteva da iz zemlje budu povučene i američke trupe i nuklearno oružje, uz obrazloženje da samo takav potez može da omogući vođenje istinski nezavisne spoljne politike.

Hrupala je time dodatno zaoštrio stav stranke prema prisustvu američke vojske u Nemačkoj, ali i prema ulozi NATO-a, za koji je i ranije govorio da previše služi američkim interesima.

Njegova poruka dolazi u trenutku kada se sve češće govori o mogućnosti da Vašington smanji vojno prisustvo u Evropi, posebno u Nemačkoj.

Spor sa Vašingtonom zbog baza i rata sa Iranom

Stav Tina Hrupale direktno ga dovodi u sukob sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, posebno kada je reč o pitanju da li SAD i ubuduće treba da koriste nemačke baze za svoje vojne operacije.

On je u subotu poručio i da Nemačka ne bi smela da bude umešana u strane ratove, a posebno je pohvalio odluku Španije da blokira korišćenje svojih baza za američke napade na Iran.

- To je upravo ono što treba učiniti. Španija se ne meša u ovaj rat - rekao je Hrupala.

Posebnu pažnju izaziva i uloga nemačke vazdušne baze Ramštajn, koja se koristi kao centar američkih snaga za koordinaciju napada dronovima i projektilima na Iran. Upravo zbog toga deo opozicionih političara upozorava da bi Nemačka mogla da postane meta eventualne odmazde.

Rastu tenzije između Berlina i Vašingtona

Nemački kancelar Fridrih Merc takođe se našao na meti kritika zbog, kako se ocenjuje, nedosledne politike prema izraelsko-američkom ratu protiv Irana.

Prošle nedelje optužio je Donalda Trampa da sprovodi „masivnu eskalaciju" sukoba umesto da pokušava da zaustavi borbe. Time su dodatno pojačane tenzije između Vašingtona i Berlina, koje poslednjih dana postaju sve izraženije.

Sve to pokazuje da se pitanje američkog vojnog prisustva u Nemačkoj više ne posmatra samo kao bezbednosno, već i kao veliko političko pitanje koje sve snažnije utiče na odnose dve države.

Nova anketa: AfD i CDU izjednačeni na vrhu

Prema novoj anketi objavljenoj juče, Alternativa za Nemačku i demohrišćani Fridriha Merca iz CDU-a izjednačeni su na prvom mestu među biračima u Nemačkoj.

I CDU i AfD imaju po 26 odsto podrške, dok su socijaldemokrate, koje trenutno učestvuju u vlasti kao mlađi partner, pale na istorijski niskih 14 odsto. Zeleni su na 12 odsto, dok su liberali na svega 3 odsto, što je ispod izbornog praga potrebnog za ulazak u parlament.

Ako bi izbori bili održani danas, prema tim rezultatima bila bi potrebna potencijalno nestabilna koalicija tri velike stranke kako bi AfD ostao van vlasti na saveznom nivou.

AfD se udaljava od Trampove spoljne politike

Iako je AfD ranije pokušavao da izgradi bliže odnose sa administracijom Donalda Trampa, spoljnopolitički potezi američkog predsednika sada sve više udaljavaju tu stranku od Vašingtona.

Tino Hrupala je prošle godine prisustvovao Trampovoj inauguraciji, ali vojni potezi SAD protiv Venecuele i Irana sve više ulaze u sukob sa neintervencionističkim stavovima Alternative za Nemačku.

Zbog toga se u Nemačkoj sve otvorenije postavlja pitanje da li AfD pokušava da se predstavi kao politička snaga koja odbacuje američki uticaj, protivi se uvlačenju zemlje u spoljne sukobe i traži potpunu promenu dosadašnje bezbednosne politike Berlina.

BONUS VIDEO