Ovo Amerika ne želi da znate! Isplivao tajni CIA izveštaj koji menja sve: Mnogo je gore nego što su mislili...

Iran bi, prema poverljivoj proceni američke Centralne obaveštajne službe, mogao mesecima da izdrži pomorsku blokadu bez ozbiljnog ekonomskog sloma, preneo je Rojters pozivajući se na izvore upoznate sa dokumentom.

Ta procena otvara neprijatno pitanje za Vašington: da li je pritisak na Teheran zaista dovoljno jak da natera iransko rukovodstvo na ustupke, ili Iran ima više prostora za manevar nego što se javno predstavljalo.

Prema rečima američkog zvaničnika upoznatog sa izveštajem, CIA je zaključila da blokada iranskih luka ne bi proizvela snažan ekonomski udar najmanje u naredna četiri meseca. Drugim rečima, Teheran bi mogao da izdrži pritisak mnogo duže nego što bi to odgovaralo američkoj strategiji.

Informaciju o proceni CIA prvi je objavio Vašington post. Ipak, jedan visoki američki obaveštajni zvaničnik kasnije je pokušao da ublaži značaj tog izveštaja, tvrdeći da blokada već nanosi „ozbiljnu i rastuću štetu“ iranskoj ekonomiji.

Ormuski moreuz ponovo gori

Dok se u Vašingtonu raspravlja o tome koliko blokada zaista pogađa Iran, situacija na moru postaje sve opasnija.

Iranski mediji preneli su da su u Ormuskom moreuzu zabeleženi novi sukobi između iranskih snaga i američkih brodova. Američka vojska je saopštila da je gađala dva broda povezana sa Iranom, navodeći da su pokušali da uplove u iransku luku, posle čega su primorani da se povuku.

Napetost se istovremeno prelila i na širi region. Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su da je njihova protivvazdušna odbrana presrela dve balističke rakete i tri drona lansirana iz Irana. U tom incidentu povređene su tri osobe.

Za zemlje Zaliva, svaki novi napad znači novo pitanje: koliko dugo Ormuski moreuz može da ostane otvoren, a da se sukob ne pretvori u širu regionalnu krizu.

Teheran optužuje SAD za kršenje primirja

Iran je optužio Sjedinjene Američke Države da su prekršile primirje koje je, uz povremene incidente, bilo na snazi od 7. aprila.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči optužio je Vašington da, čim se pojavi mogućnost diplomatskog rešenja, ponovo bira vojni put.

- Svaki put kada se pojavi mogućnost diplomatskog rešenja, Vašington bira vojnu avanturu - rekao je Arakči.

Njegova poruka pokazuje da Teheran pokušava da američke poteze predstavi kao glavni razlog novog zaoštravanja. Sa druge strane, Vašington tvrdi da reaguje na iranske aktivnosti i pritisak kroz moreuz koji je ključan za svetsko tržište nafte.

Rubio čeka odgovor Irana

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u Rimu da Vašington očekuje odgovor Teherana na američki predlog za formalni završetak rata. Tek nakon toga, prema američkom planu, usledili bi razgovori o iranskom nuklearnom programu.

Time je Vašington jasno razdvojio dve stvari: prvo prekid rata, zatim pregovore o nuklearnom pitanju. Ali problem je što se na terenu paralelno dešava suprotno – novi incidenti, rakete, dronovi, sankcije i rast cena nafte.

Američko Ministarstvo finansija u međuvremenu je uvelo nove sankcije protiv 10 pojedinaca i kompanija, među kojima su i firme iz Kine i Hongkonga. Optužene su da su pomagale iranskom vojnom sektoru i proizvodnji dronova tipa „šahed“.

Nafta prešla 101 dolar

Nova kriza odmah se osetila i na tržištu energenata. Cena severnomorske nafte Brent premašila je 101 dolar po barelu, navodi Rojters.

To je najbrži način na koji se rat iz regiona preliva na ostatak sveta. Svaki incident u Ormuskom moreuzu podiže cenu rizika, a tržišta reaguju pre nego što diplomatija uopšte stigne da odgovori.

Zato poverljiva procena CIA ima posebnu težinu. Ako Iran zaista može da izdrži blokadu mesecima bez ozbiljnog ekonomskog sloma, onda Vašington ne vodi samo vojno-politički pritisak, već i trku sa vremenom. A za sada, Teheran očigledno računa upravo na to – da će izdržati duže nego što Amerika očekuje.

BONUS VIDEO