Hitno! Upravo objavljena udarna vest o Putinu: Svima u Rusiji je stao dah - Kremlj saopštio neverovatne detalje

Vladimir Putin će Dan pobede provesti u jednom od najgušćih rasporeda u godini — od parade na Crvenom trgu i obraćanja naciji, do susreta sa stranim liderima i bilateralnih razgovora u Kremlju, poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Za ruskog predsednika 9. maj nije dan koji se svodi samo na ceremoniju. To je praznik, sećanje, državna poruka i radni maraton u istom danu.

- Za predsednika je svaki 9. maj složen radni dan. Pored toga što je svečan i memorijalan, to je za njega i radni dan - rekao je Peskov u razgovoru sa novinarom Pavelom Zarubinom, prenosi ruski portal Argumenti i činjenice.

Putinova satnica obuhvata govor na vojnoj paradi, polaganje venaca na Grob neznanog junaka zajedno sa stranim gostima, svečani prijem i niz razgovora u Kremlju. Peskov je posebno naglasio da Putinovo obraćanje na Dan pobede uvek ima težinu.

- Svaki put je sadržajno i značajno - rekao je portparol Kremlja.

Crveni trg kao glavna pozornica 9. maja

Rusija danas obeležava 81. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu, a centar svega ponovo je Crveni trg.

Parada počinje u 10 sati po moskovskom vremenu, odnosno u 9 sati po srednjoevropskom vremenu. Najpre će biti iznete ruska zastava i ratni barjak, zatim sledi Putinov govor, a potom minut ćutanja za sve koji su stradali u ratu.

U Moskvi se tog dana ništa ne prepušta slučaju. Svaki detalj ima svoju poruku — od vojnog stroja i državnih simbola do rečenica koje Putin izgovara pre početka defilea.

Za Rusiju, Dan pobede nije samo godišnjica završetka rata. To je jedan od stubova nacionalnog identiteta, dan na kojem se iznova podseća na cenu pobede nad nacističkom Nemačkom i ulogu Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu.

Zato se Putinov govor ne sluša samo u Rusiji. Njegove poruke pažljivo prate i u evropskim prestonicama, Vašingtonu i Kijevu, posebno sada, kada se 9. maj obeležava u senci rata u Ukrajini i novih tenzija sa Zapadom.

Foto: Tanjug/AP

Kako je 9. maj postao najvažniji ruski praznik

Obraćanje predsednika pre parade deo je tradicije koja se vezuje za istorijsku Paradu pobede 1945. godine, kada se naciji obratio tadašnji lider Sovjetskog Saveza Josif Staljin.

Ipak, Dan pobede nije uvek izgledao kao danas. U prvim posleratnim godinama obeležavan je svečanim skupovima, mitinzima i komemoracijama, ali velike vojne parade nisu bile stalni deo programa.

Bilo je i perioda kada 9. maj nije imao status državnog praznika. Tek kasnije je taj datum ponovo dobio mesto koje danas ima u ruskom javnom životu.

Savremena tradicija velike godišnje parade na Crvenom trgu učvršćena je 1995. godine, kada je Rusija obeležila 50 godina od pobede.

Od tada je parada postala mnogo više od vojnog defilea. Ona je politički ritual, istorijsko podsećanje i poruka da se pobeda iz 1945. godine u Rusiji ne posmatra kao daleka prošlost, već kao deo današnjeg državnog identiteta.

Za Putina je ovo i lična priča

Putin u govorima 9. maja redovno ponavlja da se uloga Sovjetskog Saveza u pobedi nad nacizmom ne sme potiskivati niti menjati. Ta tema za njega, međutim, nije samo pitanje državne politike.

Rat je duboko obeležio i njegovu porodicu.

Njegov otac, Vladimir Spiridonovič Putin, borio se tokom Drugog svetskog rata, između ostalog i u bici za Lenjingrad. Teško je ranjen i posledice ranjavanja nosio je do kraja života.

Putinov stariji brat Viktor preminuo je tokom rata, kada je imao samo dve godine.

Zbog toga ruski predsednik Dan pobede često predstavlja i kao lično, porodično sećanje. Za njega 9. maj nije samo datum iz udžbenika, već priča koja se, kako je više puta govorio, tiče njegove porodice, Lenjingrada i miliona ljudi koji su platili cenu rata.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.