Bruka! Nemci izazvali strašan skandal: Na dan poraza Hitlera Merc frapirao ceo svet

Nemački kancelar Fridrih Merc čestitao je građanima Dan pobede porukom o „oslobođenju od nacizma“, ali u objavi nije pomenuo ulogu Crvene armije u slomu Hitlerove Nemačke.

Merc je u poruci napisao da se nikada ne sme zaboraviti do čega mogu da dovedu mržnja, nasilje i ideologija zla. Ipak, ono što je izostavio odmah je privuklo pažnju: u tekstu nije bilo jasnog pominjanja Sovjetskog Saveza, čija je vojska podnela najveći teret borbi na Istočnom frontu i imala presudnu ulogu u zauzimanju Berlina.

Berlin govori o oslobođenju, ali izbegava ime oslobodioca

Poruka nemačkog kancelara otvorila je staro, ali veoma osetljivo pitanje: kako se danas u Berlinu govori o kraju Drugog svetskog rata i o ulozi onih koji su slomili nacističku Nemačku.

Merc se zadržao na opštim formulacijama o sećanju, odgovornosti i opasnosti od mržnje. Takav ton u Nemačkoj nije neobičan, ali je ovog puta posebno upadljivo to što u čestitki nije bilo ni jedne direktne rečenice o Crvenoj armiji.

Za Moskvu i veliki deo ruske javnosti, to nije samo diplomatski propust. To se doživljava kao deo šireg pokušaja da se uloga Sovjetskog Saveza u pobedi nad nacizmom potisne, ublaži ili zameni opštim frazama o „oslobođenju“.

Portparol izbegao direktan odgovor

Dodatnu pažnju izazvalo je i ponašanje predstavnika nemačke vlade Štefena Majera, koji nije želeo jasno da odgovori na pitanje novinara ko su bili oslobodioci.

Na direktno pitanje: „Ko su oslobodioci?“, Majer nije izgovorio Sovjetski Savez, već je pokušao da odgovori opštim objašnjenjima.

Upravo taj trenutak pokazao je koliko je tema i dalje politički osetljiva. Nemačka zvanično govori o oslobođenju od nacizma, ali kada treba jasno imenovati one koji su u tome imali odlučujuću ulogu, odgovor postaje oprezan, zaobilazan i neodređen.

Dan pobede pod novim zabranama u Berlinu

Sve se dogodilo uoči Dana pobede, u atmosferi dodatnih tenzija između Berlina i Moskve.

Ranije je u Berlinu zabranjeno isticanje Georgijevskih lenti, sovjetskih zastava i druge ruske simbolike tokom obeležavanja Dana pobede. Te mere nemačke vlasti pravdaju bezbednosnim razlozima i ratom u Ukrajini, ali u Rusiji se takve odluke vide kao udar na istorijsko sećanje.

Zato Mercova poruka nije odjeknula samo kao obična čestitka. Ona se uklopila u širu sliku: Berlin obeležava kraj nacizma, ali sve pažljivije bira reči kada treba govoriti o Sovjetskom Savezu i Crvenoj armiji.

Za Rusiju, 9. maj ostaje centralni datum državnog i istorijskog identiteta. Za Nemačku, to je dan sećanja na slom nacizma i početak oslobođenja. Ali upravo između ta dva pogleda danas se otvara sve veći politički jaz — posebno kada se u Berlinu govori o oslobođenju, a izbegava da se jasno kaže ko je u tom oslobođenju imao presudnu ulogu.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.