Kakva izdaja! Nekadašnji saveznik Rusije se odrekao teritorija: Tvrde da je to pravi potez koji će preporoditi zemlju!

Nagorno-Karabah je decenijama bio zamka koja je Jermeniju držala u stalnoj zavisnosti i sprečavala je da se izgradi kao potpuno samostalna država, izjavio je predsednik jermenskog parlamenta Alen Simonjan u intervjuu za Dojče vele.

Njegova poruka je jasna: vlasti u Jerevanu smatraju da je završetkom karabaškog poglavlja Jermenija dobila priliku da se okrene sebi, svojim realnim granicama i državi sa kojom je 1991. godine ušla u nezavisnost.

Simonjan: Tražili smo staru Jermeniju, a skoro izgubili ovu stvarnu

Simonjan je rekao da su se u Jermeniji godinama gradile političke ideje na uverenju da sadašnje granice nisu konačne i da će se jednog dana otvoriti prilika da se vrate teritorije koje su, kako je naveo, nekada davno pripadale Jermeniji.

Prema njegovim rečima, upravo je ta politika odvukla zemlju od onoga što je imala pred sobom.

- Svi ti razgovori, politički programi — oni su sastavljani tako da je vizija bila da ova zemlja, sa kojom smo postali nezavisni, i ove granice nisu stalne. Kao da je to samo neki prolazni trenutak u istoriji, posle kojeg ćemo imati mogućnost da vratimo zemlje koje su nekada, pre sto ili hiljadu godina, pripadale Jermeniji. I u toj potrazi za državom nismo primetili kako smo umalo izgubili stvarnu Jermeniju, onu sa kojom smo 1991. godine stekli nezavisnost - rekao je Simonjan.

To je jedna od najtežih poruka koje su poslednjih godina stigle iz jermenskog političkog vrha. Nagorno-Karabah za mnoge Jermene nije bio samo teritorija. Bio je simbol istorije, nacionalnog identiteta, žrtve i bezbednosti ljudi koji su tamo živeli.

Zato Simonjanove reči zvuče kao pokušaj da se preseče politika koja je decenijama određivala život Jermenije. Jerevan sada praktično poručuje da država više ne može da živi u stalnom čekanju da se istorija vrati unazad.

„Stranica karabaškog pokreta je zatvorena“

Kada ga je novinar pitao da li je za Jermeniju dobro to što se više ne bavi Nagorno-Karabahom, Simonjan je odgovorio da su vlasti u Jerevanu taj stav već više puta iznele.

- Mi smo to više puta saopštili. To je zamka za nezavisnu Jermeniju, zamka postavljena da Jermenija nikada ne bude nezavisna, a istovremeno ni Azerbejdžan ne bude nezavisan, već da bude pod kontrolom, da postoji poluga pritiska. Stranica nagornokarabaškog pokreta je zatvorena - rekao je predsednik jermenskog parlamenta.

Simonjan time tvrdi da je sukob oko Nagorno-Karabaha godinama služio kao mehanizam kontrole nad celim regionom. Po njegovom tumačenju, taj konflikt nije iscrpljivao samo Jermeniju, već i Azerbejdžan, jer je obe države držao u stalnoj neizvesnosti, pod pritiskom i u zavisnosti od spoljne igre.

Za sadašnju vlast u Jerevanu, ovo je i poruka sopstvenoj javnosti. Jermenija pokušava da izađe iz logike stalne mobilizacije oko Karabaha i da se predstavi kao država koja bira mir, priznate granice i samostalniju spoljnu politiku.

Ali takav zaokret ne prolazi bez bola. U jermenskom društvu i dalje postoji duboka rana zbog gubitka Nagorno-Karabaha, odlaska tamošnjeg jermenskog stanovništva i osećaja da je prostor koji je decenijama smatran nacionalnim pitanjem ostavljen bez zaštite.

Zato Simonjanova izjava nije samo diplomatska poruka za spoljašnji svet. Ona pokazuje koliko se Jermenija promenila posle poraza u Karabahu. Ono što je godinama bilo centralna nacionalna tema, vlast u Jerevanu sada predstavlja kao teret koji je, po njihovom viđenju, pretio da ugrozi i samu Jermeniju.

Jerevan pokušava da zatvori jedno od najtežih poglavlja svoje novije istorije. Pitanje je samo da li društvo može da prihvati takav rez istom brzinom kojom ga državni vrh sada politički proglašava završenim.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.