Globalni šok! Znate li šta Tramp krije o ratu u Iranu? Otkriće zapalilo planetu, Pentagon ne sme da objavi pravu istinu

Dugotrajni sukob sa Iranom poreske obveznike Sjedinjenih Američkih Država koštao je najmanje jedan bilion dolara, izjavila je ekspert za javne politike sa Univerziteta Harvard, Linda Bilmes.

To je drastično više od zvanične procene Pentagona koja iznosi "samo" 29 milijardi dolara.

Dok se u Vašingtonu vode polemike o mogućoj vojnoj operaciji protiv Irana, finansijski kontrolor Pentagona, Džuls Herst, nedavno je pred Odborom za budžet Predstavničkog doma Kongresa izneo revidiranu računicu. Prema njegovim rečima, rat bi koštao 29 milijardi dolara, što je povećanje u odnosu na raniju procenu od 25 milijardi.

Kao razlog za uvećani trošak navedeni su ažurirani podaci o popravci i zameni opreme, kao i opšti operativni troškovi. Pojedini američki mediji, pozivajući se na zvanične izvore, spekulišu da bi stvarna cifra mogla da naraste i do 50 milijardi dolara, piše CNN.

A onda je usledio hladan tuš.

Obračun koji ledi krv u žilama

Linda Bilmes sa prestižne Harvard Kennedy School, poznata po svojim preciznim analizama troškova ratova, tvrdi da su Pentagonove procene opasno i drastično potcenjene. Njena cifra od najmanje jednog biliona (hiljadu milijardi) dolara obuhvata ne samo ono što se dešava na bojnom polju, već i dugoročne posledice koje se vuku decenijama.

Bilmes objašnjava da njena metodologija uključuje sve, od kratkoročnih do dugoročnih troškova. U prve spadaju municija, održavanje udarnih grupa nosača aviona, plate osoblja i borbeni dodaci. Posebno je istakla troškove uništene opreme, poput borbenih aviona i dronova.

Kao slikovit primer navela je raketu "Tomahavk". Iako je njena knjigovodstvena vrednost u inventaru dva miliona dolara, njena zamena danas košta i do 3,5 miliona dolara.

Međutim, to je samo početak. Srednjoročni i dugoročni troškovi uključuju popravku vojnih objekata u narednih pet godina, obnavljanje zaliha modernijim i skupljim oružjem, ali i ono najvažnije - dugoročnu brigu o veteranima. To podrazumeva troškove zdravstvene zaštite i potencijalne doživotne invalidnine za vojnike.

U njenu analizu ulaze i širi ekonomski udari, kao što su kamate na dug koji bi država morala da uzme da bi finansirala rat, ali i uticaj rasta cena energenata na čitavu globalnu ekonomiju.

Sećate se Iraka?

Bilmes je podsetila na bolne istorijske lekcije gde su početne procene troškova ratova bile smešne u poređenju sa konačnim računom.

Najbolji primer za to je rat u Iraku. Prvobitno je procenjeno da će koštati oko 200 milijardi dolara, da bi na kraju, prema njenim proračunima, troškovi dostigli zastrašujućih pet biliona dolara.

Stručnjaci ističu da ključna razlika između dve procene leži u metodologiji. Pentagon se fokusira isključivo na neposredne, vidljive troškove vojnih operacija, dok Linda Bilmes uzima u obzir sveobuhvatne ekonomske posledice koje se protežu decenijama nakon što se sukob završi.

BONUS VIDEO