Brutalan poraz Amerike kakav nije zabeležen u istoriji! Avioni su srušeni, potučeni do kraja - od ovog se neće nikada oporaviti

Amerika se nakon rata sa Iranom suočava sa neprijatnijim bilansom — desetinama izgubljenih ili oštećenih letelica i zalihama municije koje neće moći brzo da se obnove.

Američki kongresmen Ed Kejs izneo je tokom saslušanja u specijalnom komitetu Senata podatke koji su dodatno otvorili pitanje stvarne cene sukoba sa Iranom. U razgovoru sa glavnim finansijskim zvaničnikom Pentagona Džejom Herstom, Kejs je naveo da su Sjedinjene Države od početka borbenih dejstava 28. februara izgubile 39 letelica različitog tipa, dok je još deset aparata oštećeno.

Pentagon pred računom koji se meri godinama

Prema pisanju Military Watch Magazine, procene ukupnih američkih gubitaka nisu potpuno jedinstvene, ali većina izvora govori o više desetina uništenih ili teško oštećenih vazduhoplovnih sistema. Na toj listi nalaze se borbeni avioni, helikopteri i bespilotne letelice, a najveće pitanje više nije samo koliko je tehnike izgubljeno, već koliko će vremena biti potrebno da se ona nadoknadi.

Rat je, kako se navodi u analizi, pokazao i drugu slabost američkih vazdušnih snaga — brzo trošenje raketa velikog dometa. Kada su zalihe takve municije počele da se prazne, američki i izraelski avioni su, prema tvrdnjama lista, morali da deluju bliže iranskom vazdušnom prostoru kako bi koristili jeftinije bombe kojih ima više u skladištima.

Takva promena taktike imala je cenu. Što su se letelice približavale iranskoj odbrani, rizik od obaranja bio je veći. Upravo u tome Military Watch Magazine vidi jedan od razloga zbog kojih su američki gubici, prema iznetim podacima, postali toliko ozbiljni.

Posebno se izdvaja incident iz početka aprila, kada je, kako se tvrdi, iznad Irana oboren američki F-15E Strike Eagle. Posle toga pokrenuta je operacija spasavanja dvojice pilota, tokom koje su SAD, prema istom izvoru, izgubile još devet letelica, dok je Izrael ostao bez jedne.

Na listi pomenutih gubitaka nalaze se HC-130J Combat King II, helikopteri HH-60W i UH-60 Black Hawk, jurišni avion A-10 i bespilotna letelica MQ-9.

Foto: Printscreen/Telegram

F-35, E-3 i skupi dronovi pod iranskom vatrom

U analizi se posebno pominje avion za rano upozoravanje E-3 Sentry, za koji Military Watch Magazine tvrdi da je uništen krajem marta tokom iranskog udara na saudijsku bazu Princ Sultan. Njegova zamena mogla bi da bude posebno komplikovana, jer su novi sistemi E-7 Wedgetail tek ušli u proizvodni ciklus, dok je potražnja za njima već velika.

Još veći odjek izazvala je tvrdnja da je 19. marta iranska protivvazdušna odbrana prvi put pogodila američki F-35A. Prema tekstu, letelica je pretrpela teška oštećenja, a pilot je ranjen gelerima. Autor analize navodi da i dalje nije jasno da li se taj avion vodi kao oštećen ili potpuno izgubljen.

Najveći broj gubitaka, međutim, odnosi se na bespilotne letelice MQ-9 Reaper. One su, prema navodima lista, korišćene duboko u iranskom vazdušnom prostoru, gde su postale meta protivvazdušne odbrane. U tekstu se tvrdi da su tokom sukoba oborena čak 24 takva drona.

To nije nevažan podatak ni finansijski ni vojno. MQ-9 se često opisuje kao bespilotna letelica, ali nije jeftin potrošni sistem. Military Watch Magazine navodi da vrednost jednog aparata može dostići oko 150 miliona dolara.

Pominje se i obaranje američkog izviđačkog drona MQ-4C Triton nakon prekida vatre. Njegova vrednost se, prema dostupnim procenama, kreće oko 250 miliona dolara, što dodatno podiže cenu već skupog sukoba.

Municija veći problem od oborenih letelica

Ipak, dugoročno najopasniji deo priče za Vašington možda nisu ni sami gubici u vazduhu, već pražnjenje američkih skladišta. Military Watch Magazine ocenjuje da bi obnova zaliha municije mogla da traje godinama, naročito kada je reč o raketama velikog dometa i preciznom naoružanju.

To je problem koji direktno pogađa američku sposobnost da istovremeno održava pritisak na više frontova. Ako se veliki deo skupih projektila potroši u jednom ratu, Pentagon mora da računa koliko mu ostaje za Pacifik, Evropu, Bliski istok i sopstvene rezerve.

U tekstu se navodi i da je IRGC imao ključnu ulogu u napadima na aerodrome širom Bliskog istoka, koristeći rakete i dronove. Takvi udari dodatno su otvorili pitanje bezbednosti američkih vazdušnih baza u regionu, naročito ako Iran pokaže da može da gađa infrastrukturu od koje zavisi američka vazdušna kampanja.

Prema ovoj analizi, rat sa Iranom nije doneo samo udar na protivnika, već i ozbiljan stres-test za američku vojsku. Letelice se mogu zameniti, ali ne brzo. Municija se može proizvesti, ali ne preko noći. A vazdušna dominacija, na kojoj SAD decenijama grade svoju vojnu moć, više ne izgleda kao nešto što se podrazumeva.

Ako su podaci koje prenosi Military Watch Magazine tačni, Vašington sada ne računa samo koliko je ciljeva pogodio u Iranu, već i koliko ga je svaki talas udara koštao — u avionima, dronovima, pilotima, municiji i vremenu potrebnom da se sve to nadoknadi.