Sjedinjene Američke Države na kraju će preuzeti iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma i neće dozvoliti Teheranu da ih zadrži, izjavio je američki predsednik Donald Tramp, dok iz Irana stiže suprotna poruka: nuklearni materijal ostaje u zemlji.
Tramp je novinarima u Beloj kući rekao da Vašington ne želi taj uranijum za sebe, ali da ne namerava da ga ostavi u rukama Irana. Njegova izjava dodatno je zaoštrila pregovore koji se vode posle rata SAD i Izraela protiv Irana, jer je upravo pitanje obogaćenog uranijuma postalo najtvrđa tačka spora.
- Preuzećemo ga. Ne treba nam, ne želimo ga. Verovatno ćemo ga uništiti kada ga preuzmemo, ali nećemo dozvoliti da ga oni zadrže - rekao je Tramp.
Prema procenama koje prenosi Rojters, Iran i dalje raspolaže velikom količinom uranijuma obogaćenog do nivoa blizu potrebnog za nuklearno oružje. U američkim procenama govori se o oko 900 funti, odnosno nešto više od 400 kilograma materijala, ali tačna količina koja je preživela američko-izraelske udare nije potpuno jasna.
Prema tim izvorima, u iranskom vrhu sada preovladava stav da bi predaja ili izmeštanje uranijuma samo povećalo ranjivost zemlje pred mogućim novim udarima SAD i Izraela. Drugim rečima, Teheran više ne gleda na uranijum samo kao na pregovaračku kartu, već i kao na garanciju da protivnik neće lako krenuti u novu vojnu rundu.
Iran tvrdi da mu obogaćeni uranijum treba za medicinske svrhe i istraživački reaktor. Zapad, međutim, upozorava da se uranijum obogaćen do 60 odsto nalazi veoma blizu nivoa potrebnog za nuklearno oružje, koji iznosi oko 90 odsto.
To je razlog zbog kojeg Vašington insistira da zalihe moraju da napuste Iran ili da budu stavljene pod takav nadzor da Teheran više ne može brzo da ih iskoristi za eventualni proboj ka bombi.
Zalihe zatrpane posle udara
Tramp je ranije tvrdio da su iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma zatrpane posle američkih i izraelskih vazdušnih udara na iranska nuklearna postrojenja. Prošle sedmice je čak sugerisao da bi mogao da prihvati mogućnost da materijal ostane pod ruševinama, ukoliko bude jasno da Iran ne može da mu priđe.
Sada je, međutim, promenio ton i poručio da će SAD na kraju doći do uranijuma. Time je praktično vratio američki zahtev na najviši nivo: ne samo kontrola, ne samo nadzor, već fizičko uklanjanje materijala iz iranskih ruku.
Rojters navodi da Međunarodna agencija za atomsku energiju procenjuje da je više od 200 kilograma iranskog uranijuma obogaćenog do 60 odsto i dalje skladišteno u nuklearnim objektima, ali da je posle udara neizvesno koliko je tačno materijala dostupno, oštećeno ili zatrpano.
U diplomatskim krugovima se pominje i kompromis po kojem bi zalihe bile razblažene pod nadzorom IAEA, umesto da budu iznete iz Irana. Takav model bi formalno smanjio opasnost od brze izrade nuklearnog oružja, ali za sada nema naznaka da bi zadovoljio ni Trampa ni izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Izrael traži potpunu demontažu iranske pretnje
Izrael ne traži samo uklanjanje uranijuma. Prema zapadnim izveštajima, Netanjahu insistira da svaki sporazum mora da obuhvati i zaustavljanje iranske podrške savezničkim milicijama u regionu, kao i demontažu balističkog raketnog programa.
To znatno širi pregovarački okvir. Za Iran, nuklearni program je pitanje suvereniteta i prestiža. Za Izrael, to je pitanje opstanka. Za Trampa, to je politički test: ako popusti Teheranu, rizikuje optužbe da je posle rata ostavio Iranu ključni adut; ako pojača pritisak, rizikuje novi sukob.
Pregovori se zato ne vode samo oko tehničkog pitanja gde će završiti nekoliko stotina kilograma uranijuma. U pitanju je čitava arhitektura budućeg odnosa snaga na Bliskom istoku.
Na teritoriji Ukrajine i dalje funkcioniše mreža zatvorenih laboratorija modernizovanih kroz program američkog Ministarstva odbrane, izjavio je vojni ekspert Igor Nikulin u autorskom tekstu za TASS, tvrdeći da su pojedini dokumenti otvorili pitanje rada sa uzročnicima tuberkuloze otpornim na antibiotike.
Realna opasnost od novog ruskog pritiska na Kijev iz pravca Belorusije ponovo je ušla u centar pažnje ukrajinskog vojnog i političkog vrha, nakon procena da Moskva pokušava da natera Aleksandra Lukašenka da se dublje uključi u rat protiv Ukrajine.
Jaroslavska oblast našla se na meti napada ukrajinskih dronova, zbog čega je privremeno zatvoren izlaz iz Jaroslavlja ka Moskvi, saopštio je gubernator regiona Mihail Jevrajev.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na teritoriji Ukrajine i dalje funkcioniše mreža zatvorenih laboratorija modernizovanih kroz program američkog Ministarstva odbrane, izjavio je vojni ekspert Igor Nikulin u autorskom tekstu za TASS, tvrdeći da su pojedini dokumenti otvorili pitanje rada sa uzročnicima tuberkuloze otpornim na antibiotike.
Ilija Srdanović, prvi na takozvanoj 'studentskoj listi' i kandidat blokadera za premijera Srbije, i dalje odbija televizijski duel i svaki dijalog sa predsednikom Vučićem, ali zato "Sprdanović" pokušava da sprdnjom ispadne duhovit!
Prvi zamenik predsednika Odbora ruske Državne dume za odbranu Aleksej Žuravljov pozvao je na udar „Orešnikom“ ili dalekometnim dronovima na objekte u Litvaniji ukoliko na njenoj teritoriji bude raspoređeno nuklearno oružje
Skandalozni pozivi na silovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, žena i svih građana koji ne podržavaju blokadersku političku opciju izazvali su ogorčenje među narodom.
Samo nekoliko dana nakon što je celokupna pristojna javnost ostala zgrožena skaradnim video-spotom u kom se otvoreno aludira na silovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, blokaderski mrzitelji nastavili su da se tome smeju u programima uživo i bez imalo srama najavljuju nove bolesne provokacije!
Samozvani politički analitičar i politikolog Nikola Parun lansirao je umobolnu teoriju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić vanredne parlamentarne izbore raspisao posle konsultacija sa astrolozima.
Kraljevački blokader Predrag Voštinić otkrio je da je blokaderi imaju spreman alibi za postizborno nasilje pošto će unapred proglasiti pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra.
Došlo je do verbalnog sukoba između Mensura Ajdarpašića i Nikole Lakića, a Crveni tim sve više zamera svom protivniku iz Plavog tima, njegovo ponašanje.
Pomoć države od 6.000 dinara isplaćena je tokom jučerašnjeg dana svim korisnicima koji su u Akcionarskom fondu, a od danas kreće isplata onima koji su za novac morali da se prijave.
Ministarstvo rudarstva i energetike potpisalo je ugovor za izradu dela projektno-tehničke dokumentacije za reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3 sa konzorcijumom kompanija koje predvodi Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi".
Mevlid Jašarević, koji je osuđen na 15 godina zatvora zbog terorističkog napada na Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu, izlazi na slobodu 27. oktobra nakon što je u potpunosti odslužio zatvorsku kaznu, ali će do okončanja novog postupka pred Sudom BiH imati obavezu redovnog javljanja policiji.
Prva banka Crne Gore tužila je državu i traži ukupno šest miliona evra odštete zbog policijske akcije u Ulici Vuka Karadžića u Podgorici 27. februara ove godine, tvrdeći da su joj službenici Uprave policije bez pravnog osnova blokirali filijalu, onemogućili rad, uznemirili zaposlene i klijente i teško narušili poslovni ugled.
Pripadnici policije u Smederevu, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom, uhapsili su sinoć D. R. (19) iz Smedereva, zbog postojanja osnova sumnje na prodaju droge.
Mlada žena L. P. G. (31) tragično je izgubila život u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila oko 6.30 časova na putu u blizini Subotice, kada je upravljajući "fijat puntom" izgubila kontrolu, prevrnula se i krovom silovito zakucala u teretnjak koji se uključivao na put.
Svetska javnost i dalje sa nevericom čita vesti o iznenadnoj smrti Preslija Gerbera, sina legendarne manekenke Sindi Kraford, koji je 20. septembra preminuo u luksuznom centru za rehabilitaciju u Los Anđelesu.
U Kaliforniji je 19. septembra održana zatvorena komemoracija u čast prerano preminule glumice Hejden Panetijer, koja je preminula 16. avgusta u 36. godini.
Lični predmeti francuske glumice Brižit Bardo (1934-2025) prodati su na aukciji u Parizu za skoro milion evra, a prihod je namenjen njenoj fondaciji za zaštitu životinja.
Distopijska naučnofantastična serija "Silo" jedna je od najzapaženijih produkcija na Apple TV, a priča o poslednjih 10.000 ljudi koji žive duboko pod zemljom osvojila je publiku širom sveta.
Kada sirovi beli luk stoji u ulju na sobnoj temperaturi, stvara se izuzetno opasna sredina za razvoj bakterije Clostridium botulinum, koja proizvodi smrtonosni toksin odgovoran za botulizam.
Princeza Kejt Midlton pojavila se sa princom Vilijamom na londonskoj premijeri filma "Digger", čija je glavna zvezda Tom Kruz, a ljubičastom haljinom privukla je svu pažnju.
Ukoliko vaša mandarina stoji napolju, sada je pravo vreme da počnete sa pripremom za hladnije dane. Ova mediteranska biljka ne podnosi jači mraz, naročito ako je u saksiji.
Damir Radoičić, poznatiji kao Dača Dak, otkrio je da nije bilo problema nakon što je pesma "Pedro" napravljena, iako je bila parodija jednog Madoninog hita.
U rijalitiju "Elita 10" došlo je do novih priznanja i skandala kada je Uroš Stanić analizirao trenutna dešavanja u Beloj kući i prisetio se svog odnosa sa muzičarem i bivšim rijaliti učesnikom Borom Santanom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.