Spas za 6.000 DUŠA: Rusija i Ukrajina sklopile ključni sporazum, oči sveta uprte u jedno mesto!

Rat u Ukrajini – 1.549. dan.

Ukrajina izvela napad na ruska skladišta municije

Jedinice Odbrambenih snaga Ukrajine su 21. maja i tokom noći između 21. i 22. maja izvele napade na ruska skladišta municije, sisteme protivvazdušne odbrane, komandna mesta i ljudstvo ruske vojske na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine i unutar Rusije, saopštio je Generalštab Oružanih snaga Ukrajine na Fejsbuku, prenosi Ukrinform.

Posebno je pogođen protivvazdušni raketni sistem "Osa" u gradu Donjecku.

Dogovorena evakuacija oko 6.000 civila

Ukrajina i Rusija postigle su dogovor o tehničkim detaljima evakuacije oko 6.000 civila iz područja oko Oleški, među kojima je, prema procenama, oko 200 dece. Kijev sada čeka da ruska strana odredi datum prekida vatre kako bi fizička evakuacija mogla da počne, izjavio je ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec.

- Što se tiče Oleški, pregovore smo održali 15. maja. To se ne odnosi samo na evakuaciju iz Oleški pomenuli smo nekoliko naselja. U suštini, reč je o području oko Oleški. Govorimo o evakuaciji približno 6.000 ukrajinskih civila, uključujući, prema našim informacijama, oko 200 ukrajinske dece. Do danas smo tehnički usaglasili sva pitanja. Čekamo datum od ruske strane kada će biti uveden prekid vatre i kada će početi fizička evakuacija - rekao je on.

Bez diktata i sile – Putin otkriva viziju globalne bezbednosti

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da se Rusija dosledno zalaže za formiranje međunarodnog sistema jednake bezbednosti za sve zemlje koji bi isključivao upotrebu diktata ili sile.

- Naša zemlja se dosledno i uporno zalaže za formiranje međunarodnog sistema jednake i nedeljive bezbednosti koji bi isključivao metode diktature ili prisile i garantovao mirno političko i diplomatsko rešavanje bilo kakvih međudržavnih sporova i protivrečnosti - naveo je Putin u obraćanju učesnicima Međunarodnih društveno-političkih slušanja o evroazijskoj bezbednosti, koje je objavljeno na kanalu stranke Jedinstvena Rusija na platformi Max.

 

Stalna misija Rusije pri UN zahteva da OHCHR osudi napad na koledž

Stalna misija Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi zahteva da Visoki komesar za ljudska prava UN, Folker Tirk, i njegova kancelarija (OHCHR) javno osude napad režima u Kijevu na koledž u gradu Starobilsk, prenela je danas agencija Tass.

- Zahtevamo da Visoki komesar za ljudska prava UN, Folker Tirk, i njegova kancelarija (OHCHR), kao i relevantne specijalne institucije Saveta za ljudska prava nađu snage da javno osude ovaj najnoviji napad kijevskog režima - naglasile su ruske diplomate.

Stalna misija Rusije podsetila je da je "ćutanje branilaca ljudskih prava u UN jednako otvorenom saučesništvu i njihovom učešću u krvavim zločinima neo-Banderovaca". U saopštenju se oštro osuđuje najnoviji krvavi zločin koji je počinio kijevski režim, koji je, kako se navodi, pokrenuo monstruozan teror nad ruskim civilima, uključujući decu. Stalna misija Rusije u UN je istovremeno izrazila saučešće porodicama i prijateljima žrtava napada.

 

Sibiha razgovarao sa mađarskom ministarkom Orban o manjinama i putu Ukrajine ka EU

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha i mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban održali su prvi sastanak uživo na marginama skupa NATO-a u švedskom Helsingborgu.

Tema razgovora bili su rezultati prve runde bilateralnih konsultacija na ekspertskom nivou o položaju nacionalnih manjina, koje su održane ove nedelje. Dve strane su se saglasile da druga runda razgovora bude održana naredne nedelje.

Sibiha je posle sastanka poručio da obe strane prepoznaju važnost napretka u tom procesu i da žele konkretne rezultate.

 

 

„Oboje prepoznajemo važnost napretka na ovom putu. Težimo da pronađemo konstruktivna rešenja i postignemo opipljive rezultate. Sa svoje strane, naglasio sam ključni značaj pristupanja Ukrajine EU i blagovremenog otvaranja pregovaračkih klastera“, napisao je Sibiha na Iksu.

Pitanje prava nacionalnih manjina, posebno mađarske zajednice u Zakarpatskoj oblasti, godinama je jedna od glavnih tačaka spora između Kijeva i Budimpešte. Mađarska je više puta usporavala ili blokirala ukrajinske evroatlantske ambicije, tvrdeći da Kijev mora da garantuje bolju zaštitu prava manjina.

 

Rusko Ministarstvo odbrane: Za nedelju dana zauzeto pet naselja

Ruska vojska preuzela je kontrolu nad mestom Verhnja Tersa u Zaporoškoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Prema izveštaju ruskog vojnog resora, za nedelju dana ruske snage su preuzele kontrolu nad ukupno pet naselja.

Ministarstvo je navelo da su ruske snage izvele jedan intenzivan i pet grupnih udara visokopreciznim oružjem na objekte ukrajinskog odbrambeno-industrijskog kompleksa i aerodrome.

U istom izveštaju tvrdi se da su Oružane snage Ukrajine (OSU) izgubile 7.830 vojnika.

Ruska strana navodi i da je oboreno 4.184 ukrajinskih bespilotnih letelica, kao i da je uništeno 106 oklopnih vozila, pet višecevnih bacača raketa, 65 artiljerijskih oruđa i minobacača.

 

Peskov: Kijevski režim mora da bude kažnjen zbog napada na koledž u Starobeljsku

Kijevski režim mora da bude kažnjen zbog napada Oružanih snaga Ukrajine (OSU) na koledž u Starobeljsku, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

On je rekao da odgovorni za napad moraju da snose posledice.

- Odgovorni za ovaj zločin moraju da budu kažnjeni. Generalno, kijevski režim mora da bude kažnjen - rekao je Peskov.

Portparol Kremlja ocenio je da je reč o monstruoznom zločinu, jer je pogođena obrazovna ustanova u kojoj su se nalazila deca i mladi.

- Ovo je još jedan zločin kijevskog režima, napad na obrazovnu ustanovu u kojoj žive deca i mladi. To je monstruozan zločin - naveo je Peskov.

 

Ruske snage preuzele kontrolu nad Verhnjom Tersom

Ruske snage preuzele su kontrolu nad naseljem Verhnja Tersa, dok se borbe nastavljaju zapadno od tog sela i na okolnim pravcima.

Prema ruskim vojnim izvorima, linija sukoba se pomerila dalje od naselja, što ukazuje da se borbe više ne vode samo za samu Verhnju Tersu, već i za širi prostor iza nje.

 

 

Na mapama se, kako navode ruski izvori, vidi širenje takozvane sive zone, što obično znači da se na terenu vode borbe za kontrolu nad međuprostorom, prilazima i položajima koji još nisu potpuno stabilizovani.

 

Broj poginulih u napadu na koledž u Starobeljsku porastao na četiri

Četiri osobe poginule su u napadu Oružanih snaga Ukrajine (OSU) na koledž u Starobeljsku, u Luganskoj Narodnoj Republici, saopštila je komesarka za ljudska prava Jana Lantratova.

Prema njenim rečima, u trenutku napada u zgradi se nalazilo 86 tinejdžera uzrasta od 14 do 18 godina.

- U vreme napada, tamo se nalazilo 86 tinejdžera uzrasta od 14 do 18 godina. Prema preliminarnim podacima, četiri osobe su poginule - napisala je Lantratova na platformi Maks.

Ministarstvo zdravlja LNR saopštilo je da je povređeno 40 ljudi, od kojih su tri osobe hospitalizovane u teškom stanju.

Spasioci nastavljaju rad na licu mesta, ali je potraga dodatno otežana zbog opasnosti od novog napada. Prema dostupnim informacijama, postoji mogućnost da se pod ruševinama i dalje nalazi još dece.

 

Ruska avio-bomba pogodila cilj na periferiji Harkova

Stanovnik Harkova snimio je trenutak udara ruske avio-bombe FAB sa modulom za planiranje i korekciju leta po objektu koji ruski izvori opisuju kao položaj protivnika na periferiji grada.

 

 

Na snimku se vidi snažna eksplozija nakon udara, što ukazuje na upotrebu teške avijacijske municije sa dodatkom UMPK sistema, koji omogućava da bomba bude bačena sa veće udaljenosti i navedena ka cilju.

Ruska vojska poslednjih meseci sve češće koristi bombe FAB sa UMPK kompletima za napade na ukrajinske položaje, komandne tačke, skladišta i objekte na prilazima velikim gradovima, posebno u oblastima gde pokušava da oslabi odbranu pre kopnenog pritiska.

 

Sprečen teroristički napad u Krasnodarskoj oblasti

Federalna služba bezbednosti saopštila je da je u Krasnodarskoj oblasti sprečen teroristički napad.

Kako se navodi, u Novorosijsku je priveden agent ukrajinske specijalne službe koji je, prema tvrdnjama FSB-a, planirao da digne u vazduh energetski objekat.

FSB je dodao da je od početka godine sprečen 101 zločin, među kojima je bilo 78 terorističkih napada.

 

Stejt department odobrio novu vojnu pomoć Kijevu

Američki Stejt department odobrio je moguću prodaju opreme Ukrajini za podršku funkcionisanju protivraketnog sistema „Hok“.

Vrednost paketa procenjena je na skoro 108 miliona dolara.

Ruska PVO oborila 217 ukrajinskih dronova

Ruska vojska oborila je 217 ukrajinskih dronova iznad ruskih regiona, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Prema navodima ruskog vojnog resora, bespilotne letelice presretnute su u više oblasti.

 

Probijeno ukrajinsko utvrđenje kod Novopavlovke

Pripadnici tenkovskog puka iz sastava grupe „Centar“ probili su snažno utvrđenje Oružanih snaga Ukrajine (OSU) na prilazima Novopavlovki u Donjeckoj Narodnoj Republici, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Jedinice su uspele da probiju odbranu protivnika, koji je tu oblast pretvorio u pravo utvrđenje“, navodi se u saopštenju.

 

Ruske snage uništile više od 90 stanica „Starlink“

Pripadnici 11. armijskog korpusa grupe „Sever“ uništili su u Harkovskoj oblasti više od 90 stanica „Starlink“ koje su koristile ukrajinske snage, izjavio je za Sputnjik načelnik odeljenja za planiranje i borbu protiv bespilotnih sistema.

Prema njegovim rečima, uništavanje komunikacione opreme predstavlja jedan od važnih elemenata borbe protiv ukrajinskih jedinica, jer se „Starlink“ koristi za vezu, koordinaciju i upravljanje bespilotnim letelicama.

 

Ruske jedinice pojačale napade kod Pokrovska i u Dnjepropetrovskoj oblasti

Ruske snage grupe „Centar“ nastavile su napade zapadno od Pokrovska, odnosno Krasnoarmejska, a borbe se vode u širem području Grišina, Novoaleksandrovke, Rodinskog i Dorožnog.

Prema ruskim vojnim izvorima, posebnu ulogu u tim operacijama imaju posade bespilotnih letelica, koje pružaju podršku jurišnim jedinicama i gađaju položaje, pešadiju i tehniku Oružanih snaga Ukrajine (OSU). Aktivnost ruskih dronova beleži se u oblastima Pokrovska, Mirnograda, odnosno Dimitrova, kao i na pravcima koji vode ka Dnjepropetrovskoj oblasti.

Na tom delu fronta ruska vojska pokušava da proširi pritisak posle zauzimanja ranijih položaja, dok se ukrajinske snage suočavaju sa sve težim uslovima za dopremanje pojačanja, municije i opreme.

 

„Put smrti“ za OSU: Dronovi promenili način ratovanja

Jedan od najtežih pravaca za ukrajinsku vojsku ostaje put Druškovka–Konstantinovka, koji se smatra jednom od ključnih linija snabdevanja na tom delu fronta. Iako se u ukrajinskim izvorima često naziva „putem života“, sve češći napadi ruskih dronova pretvorili su ga u izuzetno opasnu trasu.

 

 

Ekipa Si-En-Ena pokušala je da prođe relativno kratak i, prema prvobitnoj proceni, bezbedniji deo puta između dva ukrajinska položaja zajedno sa pripadnicima 24. mehanizovane brigade. Planirana jednočasovna deonica pretvorila se u petočasovno kretanje pod stalnom pretnjom, tokom kojeg je zabeleženo najmanje 14 napada ruskih dronova.

Ukrajinski vojnici, često iscrpljeni posle višemesečnog boravka na istim položajima, sada se sve češće kreću peške. Oklopna vozila i veće grupe ljudi postale su laka meta, pa se kretanje svodi na raspršivanje, skrivanje u šumarcima i traženje zaklona čim se začuje dron.

 

 

Dronovi su praktično preuzeli kontrolu nad prostorom između linija fronta. Vojnici se sklanjaju u drvorede, probijaju zaštitne mreže ako bespilotna letelica uleti u pokriveni prolaz i pokušavaju da se razdvoje kako bi smanjili šansu da više ljudi bude pogođeno odjednom.

Ovaj tehnološki preokret potpuno je promenio savremeno ratovanje. Pešadijski juriši više nemaju isti značaj kao ranije, jer automatizacija, izviđački dronovi i udarne bespilotne letelice sve više određuju tempo bitke i cenu svakog pokreta na frontu.

 

 

 

U Rusiji sve glasnije govore o rezultatima četvrte godine rata

U ruskom javnom prostoru sve više se otvara rasprava o tome šta je Moskva postigla tokom skoro četiri godine rata. Iako deo ranijih očekivanja nije u potpunosti ostvaren, sve češće se ističe da je Rusija ostvarila nekoliko važnih strateških ciljeva.

Kao ključni rezultati navode se učvršćivanje novih bezbednosnih linija, vraćanje istorijskih teritorija pod rusku kontrolu, obnova života u Novorusiji i jačanje pozicije Rusije u širem sukobu sa Zapadom. Posebno se naglašava da sankcije, isporuke zapadnog oružja Kijevu i informacioni pritisak nisu uspeli da slome rusku državnost.

U tom kontekstu pojavljuju se i pozivi da se pobeda više ne meri maksimalističkim parolama, već konkretnim rezultatima na terenu. Takav pristup podrazumeva priznanje onoga što je već postignuto, učvršćivanje zauzetih teritorija, obnovu razorene infrastrukture i traženje načina da se sukob privede kraju pod uslovima prihvatljivim za Moskvu.

Istovremeno se upozorava i na opasnost od takozvanih „kognitivnih zamki“. Previsoka očekivanja, naročito kada su podstaknuta ratnom propagandom, mogu da zamagle realnu sliku i otežaju trezvenu procenu stvarnih dobitaka, gubitaka i narednih poteza.