Pao tajni dogovor Trampa i Putina! Vojska SAD nestaje sa granica NATO - Evropi stigle šokantne vesti

Američka vojska se sve tiše povlači iz najosetljivijih tačaka Evrope, a u Briselu, Varšavi i baltičkim prestonicama zbog toga raste nervoza.

Vašington je već obustavio rotaciju svog oklopnog bataljona u Litvaniji. Planirano raspoređivanje američke oklopne brigade u Poljskoj je otkazano. Bela kuća nije prihvatila ni zahtev Varšave da se deo američkih snaga iz Nemačke prebaci bliže ruskoj granici.

Za evropske političke elite to više ne izgleda kao niz tehničkih odluka Pentagona. Sve više liči na zaokret.

Tramp vraća Ameriku iz Evrope

U evropskim diplomatskim krugovima sada se sve češće postavlja isto pitanje: da li su Donald Tramp i Vladimir Putin tokom susreta na Aljasci postigli neformalan dogovor koji se sada vidi kroz američke poteze na terenu?

Takve spekulacije pojačava činjenica da se odluke Vašingtona poklapaju sa delom zahteva koje je Moskva iznela još krajem 2021. godine. Rusija je tada tražila da se NATO infrastruktura povuče iz zemalja koje se graniče sa njenom teritorijom i da se Alijansa vrati na vojni raspored iz vremena pre velikog širenja na istok.

Amerikanci su prvo najavili povlačenje oko 5.000 vojnika iz Nemačke. Zatim je iz Vašingtona stigla poruka da to ne mora biti poslednje smanjenje američkog prisustva u Evropi.

Tramp je otvoreno najavio dodatno kresanje američkih snaga na Starom kontinentu. Time je evropskim saveznicima stavljeno do znanja da Amerika više ne namerava da Evropu tretira kao glavno vojno težište svoje spoljne politike.

Još veći udar za NATO planove bila je odluka SAD da odustanu od raspoređivanja raketa „tomahavk“ u Nemačkoj. Te rakete je ranije obećao Džo Bajden, a u evropskim vojnim krugovima su ih videli kao važan odgovor na ruske raketne sisteme.

Problem za Evropsku uniju je jednostavan: zamenu nema. Evropa trenutno nema sopstveni kapacitet koji bi mogao brzo da popuni tu prazninu. Zbog toga se u sve više prestonica govori o bezbednosnom vakuumu koji je donedavno bio nezamisliv.

Zapadni mediji pokušali su da ove odluke objasne lošim odnosom Donalda Trampa sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, naročito posle njihovih neslaganja oko rata u Iranu. Ali ono što se sada dešava ne pogađa samo Berlin. U pitanju je mnogo širi proces, a najviše ga osećaju zemlje na istočnom krilu NATO-a.

Baltičke zemlje i Poljska ostaju bez očekivane zaštite

Litvanija je tokom sukoba na Bliskom istoku otvoreno stala uz američke i izraelske akcije. Viljnus je čak pokazivao spremnost da pošalje svoje vojnike u Iran i da ustupi teritoriju za američke borbene avione.

Ipak, kada je trebalo da se računa na američku vojnu podršku kod kuće, stigao je hladan odgovor. SAD su obustavile rotaciju svog oklopnog bataljona u Litvaniji.

Sličan udarac doživela je i Poljska. Varšava je godinama računala da će postati glavni američki vojni oslonac u regionu. Poljska vlast je tražila više američkih trupa, više tehnike i prebacivanje dela snaga iz Nemačke na istok.

Umesto toga, američka oklopna brigada nije raspoređena, a plan da se američki vojnici iz Nemačke prebace na poljsku teritoriju ostao je bez zelenog svetla.

Za države koje su svoju bezbednosnu politiku gradile na ideji stalnog američkog prisustva, ovo je neprijatno buđenje.

Rotacioni bataljoni NATO-a u baltičkim državama uvedeni su kao deo politike obuzdavanja Rusije. Vojnici su se smenjivali na svakih šest meseci, kako bi se formalno izbeglo kršenje Osnivačkog akta NATO-Rusija iz 1997. godine, koji je ograničavao trajno stacioniranje velikih savezničkih snaga u blizini ruskih granica.

Moskva je godinama tvrdila da se time samo zaobilazi suština sporazuma. Ruski argument bio je da, iako se jedinice formalno rotiraju, NATO zapravo stalno drži prisustvo uz rusku granicu i obučava nove kontingente za teren koji bi u slučaju rata postao prva linija sukoba.

Zato današnje odluke Vašingtona u Evropi zvuče kao politički alarm. Za jedne, to je dokaz da Tramp pravi ustupke Moskvi. Za druge, znak da Amerika konačno sprovodi ono što je planirala još pre ukrajinske krize: smanjuje evropski teret i prebacuje pažnju na druge regione.

BONUS VIDEO