Tražio čoveka kog je sam ubio: Nije jedini koji je posle krvavog zločina glumio zabrinutog prijatelja (FOTO)

Kada neko nestane, porodica i prijatelji obično rade ono što bi svako uradio: zovu policiju, obilaze ulice, proveravaju mesta na kojima je nestala osoba poslednji put viđena i uključuju se u potragu. U takvim situacijama teško je i zamisliti da bi među ljudima koji tragaju za nestalom osobom mogao da bude neko ko već zna šta joj se dogodilo.

Neki počinioci nisu pokušavali samo da sakriju tragove, već su se nakon zločina ponašali kao zabrinuti prijatelji, komšije ili čak članovi potrage. Učestvovali su u traženju ljudi za koje su znali da ih više nema.

Jedan od takvih slučajeva dogodio se u Beogradu, a glavni akter bio je čovek koji je pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora.

Staklorezac ubio prijatelja, pa krenuo da ga traži

Filip Gavranović, staklorezac iz Resavske ulice, pravosnažno je osuđen na 30 godina zatvora zbog teškog ubistva svog dugogodišnjeg prijatelja, pekara Nikole Ostojića.

Foto: Informer

Ostojić je ubijen u novembru 2017. godine u Gavranovićevoj staklorezačkoj radnji. Gavranović je na početku suđenja priznao da je došlo do sukoba između njih dvojice, navodeći da su se prvo posvađali, a zatim potukli.

Foto: Informer

Sud je, međutim, utvrdio da je izvršio teško ubistvo iz koristoljublja. Ostojićevo telo potom je sakrio u svojoj radnji.

A onda je usledio detalj koji je posebno ostao zabeležen u sudskoj odluci.

Dan nakon ubistva Gavranović je zajedno sa Ostojićevom suprugom išao da prijavi njegov nestanak i učestvovao u potrazi za njim.

Ali tu nije bio kraj njegovom pokušaju da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo.

Prema utvrđenjima suda, Gavranović je sutradan iz Ostojićeve pekare pozajmio kofu sa vodom kako bi očistio nered u svojoj radnji, dok se u njoj još nalazilo telo ubijenog.

Sud je upravo njegovo ponašanje nakon zločina ocenio kao dodatno otežavajuću okolnost.

Telo je pronađeno dva dana nakon ubistva, upravo u staklorezačkoj radnji. Gavranović je na kraju pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora, a Apelacioni sud u Beogradu odbio je žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Foto: Informer

Pridružio se potrazi za devojkom koju je, prema presudi, ubio

Sličan slučaj dogodio se u Škotskoj 2003. godine i dugo je privlačio pažnju zbog jednog bizarnog detalja.

Džodi Džouns (14) nestala je 30. juna 2003. godine. Nekoliko sati kasnije organizovana je potraga za njom, a među ljudima koji su učestvovali bio je i njen tadašnji dečko Luk Mičel.

Foto: youtube printscreen

Džodino telo pronađeno je u šumovitom području iza visokog zida, na mestu kroz koje je prolazila na putu do svog dečka.

Kada je grupa stigla u to područje, Mičel je prišao otvoru u zidu, prešao preko njega i vrlo brzo pronašao telo. Upravo činjenica da je tako brzo došao do mesta na kojem je telo bilo sakriveno postala je jedan od detalja koje je tužilaštvo koristilo u postupku protiv njega.

Mičel je tvrdio da je do tela došao slučajno i da ga je do tog mesta odvela njegova životinja, dok je tužilaštvo njegovu reakciju i poznavanje lokacije tumačilo drugačije.

U januaru 2005. godine porota ga je proglasila krivim za ubistvo Džodi Džouns. 

Foto: youtube printscreen

U Americi glumio zabrinutog komšiju, pa pred kamerama saznao da je pronađeno telo

Još bizarniji slučaj dogodio se 2011. godine u Mejkonu, u američkoj saveznoj državi Džordžija.

Lauren Gidings (27) studentkinja prava, nestala je iz svog stana. Njen komšija i kolega sa fakulteta Stiven Mekdanijel u početku se ponašao kao jedan od zabrinutih ljudi koji pokušavaju da saznaju gde je ona.

Foto: youtube printscreen

I ne samo to. Mekdanijel je dao izjavu televizijskoj ekipi koja je izveštavala o nestanku.

Pred kamerama je govorio o Lauren kao o komšinici i poznanici i tvrdio da niko ne zna gde se nalazi. Međutim, tokom intervjua novinar mu je saopštio da je policija pronašla deo ljudskog tela u blizini zgrade. Mekdanijelova reakcija bila je toliko dramatična da je upravo taj snimak kasnije postao jedan od najpoznatijih trenutaka čitavog slučaja.

Foto: youtube printscreen

Istražitelji su kasnije utvrdili da je Mekdanijel ubio Gidingsovu, a njeno telo raskomadao. Deo ostataka ostavio je u kontejneru u blizini stambene zgrade, dok je njen torzo pronađen u kanti za smeće nedaleko od kompleksa.

Mekdanijel se potom pojavio i u policijskoj stanici sa komšijama i Laureninim prijateljima kako bi dao izjavu o njenom nestanku.

Tokom policijskog postupanja istražitelji su primetili i sveže ogrebotine na njegovom telu, za koje je tvrdio da ih je zadobio u snu. Kasnije su protiv njega prikupljeni dodatni dokazi, uključujući testeru koja je povezana sa raskomadavanjem tela.

Posebno jeziv detalj ostao je upravo njegov nastup pred kamerama: dok je govorio kao zabrinuti komšija, policija je u tom trenutku već pronalazila delove tela njegove žrtve.

Foto: youtube printscreen

Zašto bi ubica učestvovao u potrazi?

Na prvi pogled, ponašanje nema mnogo smisla. Ako je cilj počinioca da ne bude otkriven, najlogičnije bi bilo da se drži što dalje od istrage.

Jedan razlog može biti pokušaj da se kontroliše priča koja će okružiti nestanak. Ako se počinilac predstavi kao zabrinuti prijatelj ili komšija, može pokušati da ostavi utisak osobe koja nema šta da krije.

Drugi motiv može biti želja da sazna šta policija zna i kojim tragovima raspolaže. Učestvovanjem u potrazi ili razgovorom sa ljudima koji istražuju nestanak, počinilac može da dobije informacije koje inače ne bi imao.

Treći razlog može biti stvaranje alibija. Pojavljivanje pred drugim ljudima, razgovor sa policijom ili prisustvo u grupi koja traži nestalu osobu može biti pokušaj da se kasnije dokaže: "Bio sam tamo i pomagao sam."

BONUS VIDEO