Zaboravite na naftu - ovo je još gore! Svet ostaje bez ključnog metala za funkcionisanje čovečanstva - rat je odneo sve...

Rat na Bliskom istoku pretvorio je aluminijum u jednu od najosetljivijih tačaka svetske ekonomije, jer udari na zalivska postrojenja i kriza oko Ormuskog moreuza prete da zaustave proizvodnju metala bez kojeg nema solarnih panela, dalekovoda, električnih automobila, aviona, ambalaže i rashladnih sistema.

Blumberg upozorava da se svet našao pred novim problemom: države pokušavaju da ubrzaju prelazak na čistu električnu energiju kako bi se zaštitile od haosa na tržištu nafte i gasa, ali upravo taj prelazak traži ogromne količine aluminijuma. Problem je što ga sada nema dovoljno, a ono što postoji postaje sve skuplje.

Metal bez kojeg nema zelene energije

Aluminijum je godinama važio za lako dostupan industrijski metal. Koristi se u gotovo svemu: od kablova, automobila i aviona, do limenki, prozorskih profila, solarnih panela i baterijskih sistema. Sada se pokazuje da je taj lanac mnogo lomljiviji nego što je izgledalo.

Prema podacima analitičkog centra Ember, proizvodnja struje iz vetra i sunca prvi put je premašila proizvodnju iz gasnih elektrana. Istovremeno, kineski izvoz solarnih panela, električnih vozila i baterija nastavio je snažno da raste, što dodatno povećava potrebu za aluminijumom.

Tu nastaje paradoks: svet pokušava da se odmakne od nafte i gasa, ali za izgradnju novog energetskog sistema zavisi od metala čija je proizvodnja sada pogođena ratom u Persijskom zalivu.

Rojters navodi da je rat sa Iranom izazvao jedan od najtežih poremećaja na tržištu aluminijuma u poslednjih više od deset godina, pošto je proizvodnja u Zalivu snažno smanjena posle udara na velike topionice, dok je zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno zakomplikovalo isporuke.

Dalekovodi sve skuplji, data-centri gutaju struju

Blumberg piše da samo izgradnja visokonaponskih dalekovoda može da košta oko 310.000 dolara po kilometru. To je već ogroman trošak, ali postaje još veći u trenutku kada aluminijum skače, a energetske mreže moraju da se šire brže nego ikada.

Dodatni pritisak dolazi iz sektora veštačke inteligencije. Data-centri troše ogromne količine električne energije, a njihova izgradnja traži nove vodove, transformatore, kablove, rashladne sisteme i rezervne energetske kapacitete. Prema navodima iz analize, globalni troškovi izgradnje i snabdevanja data-centara ove godine mogli bi da dostignu 653 milijarde dolara.

To znači da aluminijumska kriza više nije samo pitanje industrije metala. Ona se direktno preliva na struju, internet infrastrukturu, proizvodnju čipova, veštačku inteligenciju i potrošačke cene.

Cena već eksplodirala, Sitigrup očekuje novi skok

Cena primarnog aluminijuma na Londonskoj berzi metala već je snažno porasla. Blumberg navodi da je metal u jednom trenutku dostigao oko 3.637 dolara po metričkoj toni, dok Sitigrup prognozira da bi cena mogla da skoči za još 50 odsto tokom naredne godine.

Rojters je još krajem marta objavio da su cene aluminijuma skočile blizu četvorogodišnjeg maksimuma nakon udara na dva velika proizvođača u regionu, među kojima su Aluminijum Bahrein i Emirates global aluminijum. Tada je referentna cena na Londonskoj berzi metala porasla 3,7 odsto, na 3.417 dolara po toni, uz kratkotrajni rast do 3.492 dolara.

Blumberg je potom objavio da je aluminijum dodatno skočio zbog blokade Ormuskog moreuza, pošto je cena u Londonu porasla 3,1 odsto i zaključena na 3.607,50 dolara po toni.

Udar na topionice ne može brzo da se popravi

Jedan od najvećih problema je to što se proizvodnja aluminijuma ne vraća pritiskom na dugme. Kada se elektrolitičke ćelije u topionicama zaustave ili zamrznu, obnova može da traje mesecima.

Blumberg navodi da je Emirates global aluminijum pretrpeo štetu posle udara dronovima i raketama, a da je deo proizvodne linije praktično morao da bude obnavljan iz početka. Procene govore da takav povratak kapaciteta može da potraje i do 12 meseci.

To je ono što tržište najviše plaši. Čak i ako se Ormuski moreuz otvori, čak i ako se borbe smire, izgubljena proizvodnja ne može odmah da se vrati. Zalihe su već pritisnute, kupci traže sigurnu isporuku, a industrije koje zavise od aluminijuma nemaju mnogo prostora za čekanje.

Blumberg je ranije pisao da su iranski udari na zalivska postrojenja doveli tržište aluminijuma na ivicu krize, jer se metal koristi u svemu — od aviona i ambalaže do solarnih panela.

Kriza koja stiže do običnog čoveka

Na prvi pogled, aluminijum deluje kao tema za berze i fabrike. U stvarnosti, nestašica tog metala brzo stiže do svakog domaćinstva.

Skuplji aluminijum znači skuplje automobile, klima-uređaje, električne instalacije, prozore, ambalažu, konzervice, limenke, kućne aparate i delove za obnovljive izvore energije. Ako energetske mreže postanu skuplje za gradnju, poskupljuje i sama struja. Ako struja postane skuplja, skuplji postaju i hlađenje, grejanje, proizvodnja hrane i transport.

Zato Blumberg upozorava da bi aluminijumska kriza mogla da pogodi svet baš u trenutku kada se od elektroenergetskih mreža očekuje da izdrže sve veće letnje vrućine, rast potrošnje i eksploziju potražnje za klimatizacijom.

Ironija je brutalna: svet traži spas u čistoj energiji, električnim vozilima i modernim mrežama, ali za sve to mu treba metal čija proizvodnja sada puca pod pritiskom rata. Ako se kriza nastavi, aluminijum više neće biti nevidljivi materijal iz pozadine, već roba koja odlučuje koliko će koštati struja, prevoz, hlađenje i osnovni proizvodi na policama.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.