Nije Rusija! Kakav šok: Poznato gde će završiti uranijum iz Irana - ovo niko nije očekivao, kada padne sporazum Trampa i Hamneija...

Kazahstan je spreman da čuva iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma, ukoliko Vašington i Teheran postignu dogovor o nuklearnom programu Irana, izjavio je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi.

Takav potez mogao bi da postane ključni deo mogućeg sporazuma, jer Sjedinjene Američke Države traže da najosetljiviji nuklearni materijal bude izmešten iz Irana ili stavljen pod strogu međunarodnu kontrolu.

Grosi je za Fajnenšel tajms rekao da je Kazahstan pokazao otvorenost za tu mogućnost tokom njegovog sastanka sa predsednikom Kasimom-Žomartom Tokajevom u Astani.

Zašto baš Kazahstan

Kazahstan nije izabran slučajno. U toj zemlji se već nalazi banka nisko obogaćenog uranijuma pod kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju, otvorena 2017. godine.

Taj objekat zamišljen je kao svojevrsna rezerva goriva za države članice IAEA, kako bi zemlje koje koriste nuklearnu energiju mogle da dobiju gorivo bez potrebe da same razvijaju osetljive kapacitete za obogaćivanje uranijuma.

U prevodu, Kazahstan već ima infrastrukturu, iskustvo i politički status zemlje koja može da posluži kao neutralno mesto za čuvanje nuklearnog materijala.

Zato se sada pominje kao moguća destinacija za iranske zalihe. Za Vašington bi to značilo da najopasniji deo iranskog programa više nije u rukama Teherana. Za Iran bi to mogla da bude manje ponižavajuća opcija od direktne predaje materijala Americi.

Uranijum kao glavna karta Teherana

Najveći problem je u tome što Iran taj materijal vidi kao svoju najjaču pregovaračku kartu.

Prema podacima koje prenosi Rojters, Iran raspolaže zalihama uranijuma obogaćenog do 60 odsto. To još nije nivo potreban za nuklearno oružje, ali je veoma blizu. Za vojnu upotrebu potrebno je dodatno obogaćivanje do oko 90 odsto, ali put od 60 do 90 odsto tehnički je mnogo kraći od početnog procesa.

Upravo zato Vašington insistira da se te zalihe uklone iz Irana ili stave pod režim u kojem Teheran više ne bi mogao samostalno da ih koristi.

Iran, međutim, ne želi lako da se odrekne materijala koji mu daje pritisak u pregovorima. Ranije su iranski izvori tvrdili da vrhovno rukovodstvo ne želi slanje najosetljivijih zaliha van zemlje. Ipak, u diplomatskim krugovima sve češće se pominju kompromisne varijante: deo materijala mogao bi da bude prebačen u treću zemlju, dok bi ostatak bio razblažen na niži nivo.

BONUS VIDEO