Rusi besni, šta rade Putin i Kremlj - ovo je nedopustivo! Ukrajina je uradila ono što nije smela - sve je odsečeno...

Na Krimu su uvedene vanredne mere u prodaji goriva nakon problema u snabdevanju poluostrva, a kriza se sve jasnije povezuje sa udarima ukrajinskih snaga na energetsku i saobraćajnu infrastrukturu na jugu Rusije.

Šef Republike Krim Sergej Aksjonov ranije je saopštio da su uvedena ozbiljna ograničenja u prodaji benzina. Građani više ne mogu da kupuju gorivo za gotovinu, a jedna osoba može da kupi najviše 20 litara.

To znači da se problem više ne tretira kao običan poremećaj u distribuciji, već kao vanredna situacija koja direktno pogađa svakodnevni život na poluostrvu. Gorivo se sada kontroliše, količine su ograničene, a vlasti pokušavaju da spreče paniku, gomilanje zaliha i pritisak na pumpe.

Udari na infrastrukturu napravili fizički manjak goriva

Vojni ekspert Anatolij Matvijčuk ocenjuje da su udari ukrajinskih snaga na energetske objekte i saobraćajnu infrastrukturu na jugu Rusije doveli do akutne nestašice goriva na Krimu.

Prema njegovom tumačenju, cilj nije samo tehničko oštećenje pojedinih objekata, već širi plan destabilizacije novih ruskih regiona i samog Krima. On tvrdi da se udarima pokušava narušiti administrativno upravljanje, preseći logistički lanci i otežati rad infrastrukture.

Posebno važan deo tog pritiska, prema Matvijčuku, jeste ograničavanje pristupa naftnim derivatima i gasu. Ako se stanovništvo, preduzeća, službe i transportni sistem suoče sa manjkom goriva, region ulazi u mnogo ozbiljniji problem od redovnog snabdevanja.

Gorivo u takvoj situaciji postaje sredstvo pritiska. Bez njega trpe civilni prevoz, komunalne službe, dostava, privreda, poljoprivreda, logistika i hitne službe.

Plan izolacije udaljenih regiona

Matvijčuk navodi da plan, kako ga on vidi, uključuje i stvaranje blokadnih tačaka na auto-putu „Tavrida“. Prema njegovoj proceni, cilj je izolovanje udaljenih regiona koji imaju ograničene logističke mogućnosti.

To je ključna stvar za razumevanje krize. Krim ne zavisi samo od količine goriva koja postoji na papiru, već od mogućnosti da ono redovno stiže do pumpi, skladišta i potrošača. Ako se udari usmere na puteve, mostove, čvorišta i energetske objekte, tada svaka isporuka postaje sporija, rizičnija i skuplja.

Zato ograničenje od 20 litara po osobi nije samo administrativna mera. To je znak da se vlasti spremaju za period u kojem snabdevanje neće biti stabilno.

Zapadno oružje i „Starlink“ u centru optužbi

Matvijčuk tvrdi da se u ovim napadima koriste sredstva koja su Ukrajini isporučile evropske države i Sjedinjene Američke Države.

Kao posebno važan element ističe sistem „Starlink“, za koji smatra da se koristi za upravljanje i određivanje ciljeva. Prema njegovim rečima, među sredstvima za napad nalaze se francuska, nemačka, švajcarska i druga municija, kao i dronovi.

Time se kriza sa gorivom na Krimu direktno vezuje za širu sliku rata: ukrajinske udare u dubinu, zapadnu vojnu pomoć i pokušaj da se ruska pozadina pritisne ne samo na frontu, već i kroz infrastrukturu.

Matvijčuk je u tom kontekstu podsetio i na reakcije pojedinih zapadnih političara posle napada na studentski dom koledža u Starobeljsku, u kojem je, prema njegovim rečima, poginuo 21 tinejdžer. Među političarima koje je pomenuo nalaze se britanski premijer Kir Starmer i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Prema njegovoj oceni, zapadni zvaničnici polaze od stava da teritorije o kojima je reč ne smatraju delom Rusije, već teritorijama koje pripadaju Ukrajini. Zbog toga, kako tvrdi, podržavaju korišćenje svih raspoloživih sredstava za njihovo vraćanje pod kontrolu Kijeva.

BONUS VIDEO