Nova generacija ukrajinskih dronova srednjeg dometa udara po ruskim logističkim pravcima ka jugu i Krimu, gađajući mostove, vozove, cisterne, kamione sa gorivom i druge ciljeve bez kojih ruske snage ne mogu da održe tempo na južnom frontu.

Prema pisanju Si-En-Ena, ukrajinska kampanja više nije usmerena samo na rovove i prve linije, već na puteve, železnicu, luke i snabdevačke čvorove duboko iza fronta. Cilj je jasan: otežati rusku logistiku, izazvati nestašice goriva i municije i oslabiti pripreme za letnju ofanzivu.

Francuski OSINT analitičar Kleman Molen, volonterska grupa Geokonfirmed i OSINT tim Si-En-Ena geolocirali su i analizirali snimke i fotografije oko 150 napada na ruske cisterne, kamione i druga vozila. Prema njihovoj proceni, stvarni broj udara verovatno je znatno veći.

Dronovi pogađaju i do 300 kilometara iza fronta

Većina zabeleženih napada dogodila se od početka maja, uz pojačane udare i na druge ciljeve, uključujući luke i brodove.

 

 

Reč je o ukrajinskim dronovima dometa od 50 do 300 kilometara. Njihova namena nije samo jedan eksplozivni udar, već sistematsko gušenje ruske logistike na dubini koja je ranije bila mnogo sigurnija za kretanje.

Među novim sistemima pominju se FP-2 i Behemot. Behemot može da leti brzinom od oko 180 kilometara na sat i da nosi bojevu glavu tešku 70 kilograma.

Molen ocenjuje da Ukrajina sada ima sredstva za veliku kampanju dronovima kojom pokušava da preseče Krim od glavnih ruta snabdevanja i da zakomplikuje rusku logistiku duž fronta.

To je ključna promena: umesto da čeka ruske kolone na prvoj liniji, Kijev pokušava da ih pogodi dok se još kreću pozadinom.

Broj misija porastao 28 puta

Ukrajinske Snage bespilotnih sistema saopštile su Si-En-Enu da je broj misija dronova srednjeg dometa u poslednjih godinu dana porastao 28 puta.

Cilj je, prema njihovom objašnjenju, suzbijanje ruskog ofanzivnog potencijala i stvaranje velikih logističkih problema za ruske snage.

U praksi, to znači da se napad ne završava uništenjem jednog kamiona. Ako se dovoljno često gađaju cisterne, železničke kompozicije, mostovi i rute, cela mreža snabdevanja počinje da radi sporije, skuplje i rizičnije.

Za vojsku koja zavisi od stalnog dotoka goriva, municije, rezervnih delova i pojačanja, takav pritisak može da bude jednako opasan kao direktan proboj na frontu.

Putevi ka Krimu postaju opasni za ruske kolone

Prema analizi Si-En-Ena, ukrajinski napadi su nekoliko ruta između Rusije i teritorija pod ruskom kontrolom učinili izuzetno opasnim za korišćenje.

Posledice se već vide kroz probleme sa gorivom i municijom za ruske snage na jugu Ukrajine, što dodatno otežava ruske planove za buduće operacije.

Autoput između Krima i Melitopolja, prema geolociranim snimcima, prekriven je ostacima spaljenih kamiona i cisterni. Istovremeno, na Krimu se beleže stalne nestašice goriva.

Bivši visoki oficir australijske vojske i vojni analitičar Mik Rajan ocenjuje da su ukrajinski dronovi uspostavili vazdušnu kontrolu nad tri puta koji vode obalom ka Krimu.

Jedan ruski vojni bloger priznao je da se cisterne i kamioni „redovno pale“ i da se veze između poluostrva i kopna postepeno prekidaju.

„Logističko zaključavanje“

Ukrajinski ministar odbrane Mihail Fedorov opisuje kampanju kao „logističko zaključavanje“, odnosno sistematsko uništavanje ruskih sposobnosti duboko iza linije fronta.

- Neprijatelj se više neće osećati sigurno ni na znatnoj udaljenosti od linije kontakta - rekao je Fedorov prošlog meseca.

Ta izjava precizno opisuje novu logiku ukrajinskih udara.

 

 

Kijev pokušava da proširi zonu opasnosti. Nekada je za rusku logistiku najrizičniji bio prostor neposredno iza fronta. Sada se napadi protežu desetinama i stotinama kilometara dalje.

Molenovo istraživanje sugeriše da ta strategija daje rezultate. Prema njegovoj analizi, Ukrajina je redefinisala dubinu „zone ubijanja“, mapirajući stotine napada koji sežu i do 300 kilometara od bojišta.

Posebno su efikasna lutajuća sredstva koja nadleću ključne rute i čekaju pokretne ciljeve: vojnu opremu, kamione sa gorivom, konvoje i železničke kompozicije.

Molen navodi da je od januara 2026. pogođeno 20 vozova, među kojima su mnogi prevozili gorivo.

Čongarski most teško pogođen

Jedan od glavnih ciljeva je put koji povezuje Krim sa južnim delom Ukrajine preko mosta kod sela Čongar.

Ukrajinska jedinica dronova više puta je gađala taj most i objavila snimke velikih rupa na kolovozu.

Proruska administracija u delu Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom priznala je štetu na Čongaru i drugim mostovima. Saobraćaj je više puta obustavljan, a kao zamena postavljani su pontonski mostovi, koji su znatno manje efikasni za ozbiljan teretni promet.

Prema Robertu Brovdiju, komandantu ukrajinskih snaga dronova, teretni saobraćaj preko Čongara pao je za 71 odsto za samo dve nedelje.

Posle toga, ruska strana je deo snabdevanja preusmerila ka Armiansku. Međutim, i ta ruta je pogođena.

To pokazuje da Ukrajina ne gađa samo jednu tačku, već pokušava da zatvara alternativu za alternativom.

Kerčki most postaje još važniji

Zbog stalnih udara na kopnene rute, Kerčki most, koji povezuje Rusiju sa Krimom, postaje još važniji za rusku logistiku.

Analitičar Rob Li ocenjuje da će Ukrajina verovatno pokušati da ponovo gađa most domaćim dronovima ili projektilima.

Kerčki drumsko-železnički most, koji je Vladimir Putin otvorio 2018. godine, već je ranije bio meta ukrajinskih napada. Njegova važnost sada dodatno raste jer drugi kopneni pravci ka Krimu postaju sve nesigurniji.

Ako se rute preko Čongara i Armianska oštete ili opterete, Kerčki most postaje centralna arterija za prebacivanje goriva, municije, opreme i ljudi.

Zato će njegova zaštita biti još teža, a njegova vrednost za rusku logistiku još veća.

Pojedini putevi zatvoreni za vojni saobraćaj

Pretnja dronovima već je dovela do zatvaranja pojedinih pravaca za vojni saobraćaj.

Proruske vlasti u delu Luganske oblasti pod ruskom kontrolom objavile su obustavu saobraćaja na dve važne ceste iz Belgoroda i Rostova na Donu.

To je direktna posledica ukrajinske kampanje po putevima i kolonama.

Kada se put više ne može koristiti slobodno, vojska mora da traži druge rute. Te rute su često duže, sporije, slabije zaštićene i lakše za predviđanje. Time se logistika dodatno opterećuje, a vreme dopreme raste.

 

 

U ratu u kojem artiljerija, dronovi i mehanizovane jedinice stalno gutaju gorivo i municiju, svako kašnjenje se brzo vidi na frontu.

Mariupolj pod udarima

Ukrajina je počela da gađa i luku Mariupolj, strateško industrijsko središte na Azovskom moru pod ruskom kontrolom.

Ukrajinska Nacionalna garda tvrdi da je luka ostala bez struje i da je logistika ruskih snaga tamo ozbiljno ometena.

Mariupolj je važan jer se nalazi na pravcu koji povezuje rusku pozadinu, Azovsko more, kopnene rute ka jugu i snabdevanje prema Krimu.

Ako luka ne radi normalno, pritisak se prebacuje na drumove i železnicu. Ako su i oni pod udarom dronova, cela logistička mreža postaje ranjivija.

Zato su udari na Mariupolj deo iste kampanje kao napadi na cisterne, mostove i vozove.

Ruski blogeri kritikuju odgovor Moskve

Ruski vojni blogeri sve otvorenije kritikuju odgovor Ministarstva odbrane Rusije na ukrajinsku kampanju.

Jedan od popularnijih kanala, „Dva majora“, naveo je da ukrajinski napadi pogađaju rafinerije na jugu, stvaraju probleme sa gorivom i logistikom i dodatno opterećuju civilno vazduhoplovstvo.

Takve kritike su važne jer dolaze iz proruskog informativnog prostora, koji često pokušava da umanji probleme na frontu. Ako i ti kanali priznaju da se cisterne pale, da rute postaju opasne i da se logistika komplikuje, onda je pritisak očigledan.

To ne znači da je ruska logistika srušena. Ali znači da više ne funkcioniše bez ozbiljnog rizika.

Prednost možda neće trajati dugo

Analitičari upozoravaju da ukrajinska prednost ne mora dugo da traje.

Institut za proučavanje rata ocenjuje da Ukrajina verovatno ima jedinstvenu, ali vremenski ograničenu priliku da iskoristi trenutnu ranjivost ruskih snaga.

Razlog je jednostavan: Rusija se prilagođava.

Kada jedna ruta postane opasna, uvode se nove procedure, maske, noćna kretanja, alternativni pravci, jača PVO, elektronsko ratovanje i disperzija skladišta.

Zato je za Kijev važno da trenutnu prednost pretvori u konkretan operativni rezultat pre nego što ruska strana promeni taktiku.

Tri nivoa ukrajinskog dronovskog pritiska

Mik Rajan smatra da Ukrajina sada koristi dronovski sistem u tri nivoa.

Prvi nivo je front: dronovi koji direktno pogađaju rovove, vozila, artiljeriju i taktičke ciljeve.

Drugi nivo su linije snabdevanja: kamioni, cisterne, mostovi, železnica, putevi i logistički čvorovi.

Treći nivo su udari duboko unutar Rusije: rafinerije, skladišta, industrijska i energetska infrastruktura.

Takav sistem povećava pritisak na ruske snage, smanjuje njihove ofanzivne mogućnosti i može da pripremi teren za buduće ukrajinske operacije.

Poenta nije samo u tome da se uništi što više vozila. Poenta je da se ruska komanda natera da troši resurse na zaštitu pozadine, umesto da ih koristi za napad.

Jug je ranjiviji od severa

Ruske snage na jugu Ukrajine već su ove godine izgubile deo terena, delimično i zbog veće ranjivosti svojih snabdevačkih linija u odnosu na severne sektore fronta.

Južni pravci zavise od dužih ruta, uskih koridora, mostova, obalnih puteva i veza sa Krimom. To ih čini pogodnijim za udare dronovima srednjeg dometa.

Ako se pogodi most, zatvori put, zapali cisterna ili onesposobi železnička kompozicija, posledice mogu da se osete na mnogo širem prostoru.

Zato Ukrajina sada pokušava da kontroliše ne samo tačke na frontu, već i ono što se kreće iza njega.

Deep State: Kijev blizu kontrole svega što se kreće na jugu

Nezavisna ukrajinska analitička grupa Dip stejt smatra da je Ukrajina blizu sposobnosti da kontroliše sve što se kreće južnim delom teritorije pod ruskom kontrolom, posebno iz pravca Krima.

Ako se ta procena pokaže tačnom, ruske snage na jugu mogle bi da uđu u stanje ozbiljne logističke iscrpljenosti.

To ne znači automatski proboj fronta. Ali znači da bi svaki ruski napad bio skuplji, sporiji i teži za održavanje.

Vojska može da drži liniju dok ima gorivo, municiju, rezervne delove, hranu i rotaciju. Kada se svaki kamion pretvori u metu, cela operacija postaje komplikovanija.

Krim više nije mirna pozadina

Najvažniji efekat nove ukrajinske kampanje jeste to što Krim i pravci ka njemu više ne funkcionišu kao sigurna pozadina.

Cisterne gore. Mostovi se oštećuju. Vozovi se pogađaju. Luke ostaju bez struje. Putevi se zatvaraju. Saobraćaj se preusmerava. Gorivo nestaje na pojedinim tačkama.

To je nova realnost rata na jugu.

Ukrajina nema dovoljno snage da jednostavno preseče sve ruske rute jednim udarom, ali pokušava da ih učini toliko rizičnim da snabdevanje postane stalna kriza.

Ako taj pritisak potraje, ruske snage na jugu neće morati da budu odsečene u potpunosti da bi bile oslabljene.

Dovoljno je da svaka isporuka bude sporija, skuplja, opasnija i neizvesnija.

Zato nova generacija ukrajinskih dronova ne menja rat spektakularnim jednim udarom, već svakodnevnim pritiskom na najosetljiviji deo svake vojske: logistiku.

BONUS VIDEO