Radiće dok ne umru: Evo sa koliko godina će Nemci ići u penziju po novom zakonu

Nemačka će postepeno povećati starosnu granicu za penzionisanje na oko 70 godina do početka 2090 , prema preporukama koje je podržao kancelar Fridrih Merc.

Predstavljajući svoje nalaze u utorak, stručna komisija za istraživanje reformi penzionog sistema saopštila je da starosna granica za penzionisanje treba da bude povezana sa povećanjem očekivanog životnog veka i da prevremeno penzionisanje treba ukinuti.

- Nijedan građanin ne treba da brine - rekao je Merc i pojasnio da će mere sprečiti kolaps krhkog penzionog sistema i ojačati društveni ugovor između generacija. Mladi ljudi, tvrdio je, dobiće "razlog za optimizam" ovim merama, koje će im "skinuti ogroman teret" sa pleća.

Komisija stručnjaka zasedala je od januara. Među ključnim preporukama su da se obavezni doprinosi radnika i poslodavaca ulažu na berzu kako bi se povećala i zaštitila vrednost fonda za buduće generacije. Takođe je predloženo proširenje obaveznih penzionih doprinosa kako bi se obuhvatili državni službenici i samozaposleni.

Novac ide na berzu: Stručnjaci predlažu radikalne reforme za spas penzionog fonda

Trenutna starosna granica za penzionisanje za svakoga ko se penzioniše početkom 2030 u Nemačkoj je 67 godina, što je utvrđeno pre oko dve decenije. Komisija smatra da bi ovo trebalo postepeno povećavati u skladu sa očekivanim životnim vekom – na oko 70 godina do početka 2090-ih.

Nemačko stanovništvo je među najbrže starećim na svetu i, kao i mnoge zapadne zemlje, država se suočava se sa izazovom kako da obezbedi budućnost penzionog sistema kada sve manje radnika finansira penzije sve većeg broja penzionera koji žive sve duže, objašnjava "Gardijan".

Vlada se nada da će reforme usvojiti pre letnje pauze sledećeg meseca, iako o njima još uvek mora da se raspravlja i glasa u parlamentu.

- Svi elementi ovog paketa reformi sada moraju biti brzo sprovedeni - rekao je Merc, insistirajući: "Neuspeh nije opcija."

Kritičari su rekli da je zavisnost od tržišta kapitala u reformama nepoželjna i da bi mogla dovesti do nestabilnosti, posebno u vreme kada ekonomija loše stoji.

Nemci su generalno često protiv investicija, radije koriste štedne račune.

Kritičari su takođe ciljali predlog da se ukine pravo onima koji su radili 45 godina da se penzionišu sa 63 godine bez smanjenja penzije, rekavši da bi to kažnjavalo one koji obavljaju fizički zahtevne i slabo plaćene poslove, poput građevinaca ili negovatelja.

Kritike pljušte sa svih strana: Paket reformi mora da se prihvati kao celina

- Ne možemo sebi priuštiti da izolujemo ili odbacimo pojedinačne mere - rekao je Merc, dodajući da je komisija za reforme stvorila "sveobuhvatni koncept... koji funkcioniše kao celina".

Merc je pod pritiskom da pokaže da njegova vlada – koja je na vlasti nešto više od godinu dana i već drastično pada u anketama – može da ispuni svoja obećanja o sveobuhvatnim ekonomskim i socijalnim reformama u nastojanju da ponovo oživi posrnulu nemačku ekonomiju.

Nemački penzioni sistem je najstariji državni sistem te vrste na svetu. Uveo ga je kancelar Oto fon Bizmark 1889. godine uglavnom iz političkih razloga, jer se nadao da će potkopati uspon socijalističkog pokreta odvlačeći radnike od sindikata i usmeravajući njihovu lojalnost umesto toga na Nemačko carstvo.

Prvobitna starosna granica za penzionisanje bila je postavljena na 70 godina, starost koju je tada dostizalo mnogo manje radnika. Nešto više od 200 godina od uvođenja penzionog sistema, ona bi ponovo mogla biti 70 godina za svakoga rođenog od 2021. godine.

Prema najnovijim statistikama iz 2024. godine, oko 23 posto Nemaca  ili 19 miliona  ima 65 godina ili više, u poređenju sa samo 15 odsto u 1991. godini. Prosečan životni vek za muškarce je 78,5 godina, a za žene 83,2 godine.

BONUS VIDEO