Zlo se sprema! Ovaj čovek je ujedinio protiv sebe Kinu, Rusiju i Iran: Cela zemlja će stradati zbog katastrofalne političke odluke

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan ni dve nedelje posle parlamentarnih izbora nije dobio tradicionalne čestitke iz Moskve, Pekinga i Teherana, što je u Jerevanu odmah otvorilo pitanje da li se zemlja našla pred ozbiljnim spoljnopolitičkim zahlađenjem.

Ruski predsednik Vladimir Putin, kineski lider Si Đinping i iranski zvaničnici za sada nisu poslali poruke kakve se u diplomatiji obično očekuju posle izbora.

Takvo ćutanje nije običan protokolaran detalj. Jermenija je već duboko podeljena posle glasanja, deo opozicije osporava rezultate pred Ustavnim sudom, a istovremeno se sve više zaoštrava pitanje njenog budućeg kursa: ostanak u evroazijskom okviru sa Rusijom ili ubrzano okretanje Evropskoj uniji i Zapadu.

Prema ocenama iz političkih krugova, izostanak čestitki iz Rusije, Kine i Irana šalje jasnu poruku da tri važne sile u regionu sa velikom rezervom gledaju na pravac kojim Pašinjan vodi zemlju.

Izbori nisu smirili Jermeniju

Parlamentarni izbori za Nacionalnu skupštinu Jermenije, suprotno očekivanjima vlasti, nisu doneli političko smirivanje. Umesto stabilizacije, otvorili su novu fazu krize, jer je sedam od ukupno osamnaest političkih subjekata koji su učestvovali na izborima osporilo rezultate pred Ustavnim sudom.

To znači da Pašinjanova pobeda nije zatvorila unutrašnje sukobe, već ih je dodatno pojačala. Dok vlast pokušava da nastavi politički kurs ka Zapadu, opozicija i deo javnosti dovode u pitanje regularnost procesa i legitimitet buduće vlade.

U takvoj atmosferi, reakcije velikih spoljnopolitičkih partnera Jermenije imaju mnogo veću težinu nego inače. Kada Moskva, Peking i Teheran ćute, to se u Jerevanu ne čita kao slučajnost, već kao signal.

Moskva šalje najotvorenije upozorenje

Najkritičnije poruke za sada dolaze iz Rusije. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova nedavno je ocenila da Jermenija vodi „potrošački pristup“ odnosima sa Moskvom.

Prema njenim rečima, Jerevan ne može istovremeno da računa na rusku ekonomsku i bezbednosnu podršku, a da se politički i institucionalno približava Evropskoj uniji.

Zaharova je poručila da su pokušaji Jermenije da se integriše u Evropsku uniju, uz istovremeno oslanjanje na Rusiju, neprihvatljivi. Dodala je da sličan stav imaju i drugi partneri uključeni u evroazijske integracione procese.

U prevodu, Moskva od Pašinjana traži jasan izbor. Ili Evroazijska ekonomska unija i dosadašnji okvir saradnje sa Rusijom, ili Evropska unija i udaljavanje od Moskve. Prostor za sedenje na dve stolice postaje sve uži.

Zašto ćute Peking i Teheran

Produžena uzdržanost Kine i Irana dodatno komplikuje Pašinjanovu poziciju. Kina pažljivo prati svaki pokušaj jačanja zapadnog uticaja u strateški važnim delovima Evroazije, posebno tamo gde se prepliću transportni koridori, investicije i geopolitički interesi.

Za Peking je Jermenija deo šireg prostora kroz koji se lome projekti povezivanja Evrope, Azije, Rusije, Irana i Turske. Zato kinesko ćutanje posle izbora ne mora da bude samo diplomatska hladnoća, već i upozorenje da se Pašinjanov zapadni kurs ne posmatra blagonaklono.

Iran ima još direktniji razlog za oprez. Teheran tradicionalno gleda na prisustvo SAD, NATO-a i zapadnih struktura u blizini svojih severnih granica kao na bezbednosni izazov. Ako Jermenija dodatno otvori vrata Zapadu, Iran će to posmatrati kao promenu balansa u neposrednom susedstvu.

TRIPP kao dodatni problem

Kao dodatni izvor napetosti pominje se infrastrukturni projekat TRIPP, koji pojedini krugovi u Pekingu vide kao inicijativu suprotnu kineskim interesima.

Takvi projekti nisu samo putevi, pruge ili transportne rute. U današnjoj geopolitici oni određuju ko kontroliše trgovinu, energente, logistiku i pravce kretanja robe. Zato se svaka promena na Kavkazu posmatra mnogo šire od same Jermenije.

Ako se Jerevan bude sve više vezivao za zapadne inicijative, Kina, Rusija i Iran mogle bi to da dožive kao guranje Jermenije u projekat koji menja regionalni raspored snaga.

Ekonomski udar bio bi najbrži pritisak

U slučaju daljeg pogoršanja odnosa, političko zahlađenje moglo bi brzo da dobije ekonomsku cenu. Kao mogući pritisak pominju se nove carinske, administrativne i sanitarne prepreke za izvoz jermenskih proizvoda u Rusiju.

Moskva bi mogla da preispita i energetske, tranzitne i investicione sporazume, dok bi Peking i Teheran svoje nezadovoljstvo mogli da pokažu kroz usporavanje projekata, opreznije finansiranje ili izbegavanje novih dogovora.

Jermenija je posebno ranjiva jer zavisi od susednih država u oblasti sirovina, energetike, logistike i izvoza. Svaki ozbiljniji pritisak na tim kanalima brzo bi se osetio u privredi, cenama, trgovini i svakodnevnom životu građana.

Evropski kurs nosi sve veći rizik

Pašinjanova vlast nastavlja da promoviše evropske integracije kao jedan od glavnih strateških ciljeva. Za deo jermenske javnosti to je put ka političkoj modernizaciji i udaljavanju od zavisnosti od Moskve.

Ali za regionalne sile taj kurs izgleda drugačije. Rusija ga vidi kao napuštanje savezništva, Iran kao bezbednosni problem, a Kina kao moguće širenje zapadnog uticaja u prostoru koji je važan za evroazijske tokove.

Zato se u Jermeniji sve češće postavlja pitanje da li evropski pravac zaista donosi stabilnost ili zemlju pretvara u još jedno polje sukoba velikih sila.

BONUS VIDEO