Horor za Putina! Kraj najveće ruske rafinerije: Cela država se trese od straha, upravo se dogodilo ono najgore

Najveća ruska rafinerija nafte u Omsku obustavila je rad posle jučerašnjeg napada bespilotnim letelicama, javlja Rojters pozivajući se na izvore iz industrije.

Prema tim navodima, u napadu je izbio požar i oštećena je jedinica za primarnu preradu nafte UPP-10, na koju otpada oko 38 odsto proizvodnog kapaciteta fabrike. Ta jedinica može da prerađuje 24.580 tona nafte dnevno.

Podaci sa berze pokazuju da je Omska rafinerija danas zaustavila prodaju benzina i dizel-goriva na Sankt Peterburškoj međunarodnoj robnoj berzi, što odmah pokazuje da posledice napada nisu ostale samo na nivou požara i oštećenja postrojenja.

Pogođen ključni deo proizvodnje

Izvori Rojtersa navode da je, pored oštećene jedinice UPP-10, zaustavljen i drugi blok primarne prerade — CDU-11.

Na tu jedinicu otpada još 37 odsto kapaciteta rafinerije, a ona može da prerađuje 24.000 tona nafte dnevno. To znači da su van redovnog rada ostali blokovi koji zajedno pokrivaju oko tri četvrtine proizvodnog kapaciteta jednog od najvažnijih objekata ruskog naftnog sistema.

Omska rafinerija ima i dve konzervirane jedinice primarne prerade, PNP-7 i PNP-8, svaka kapaciteta po 10.000 tona dnevno. Teoretski, fabrika bi mogla da ih vrati u rad kako bi delimično nadoknadila gubitak, navodi agencija.

Za sada, međutim, nije jasno koliko brzo bi ta postrojenja mogla da budu ponovo pokrenuta i da li mogu da zamene kapacitet oštećenih jedinica.

Udar na srce ruske prerade

Omska rafinerija nije običan industrijski objekat. Reč je o najvećoj rafineriji u Rusiji i jednom od ključnih čvorova za preradu nafte, proizvodnju benzina, dizela i drugih derivata.

Zato njeno zaustavljanje ima mnogo veću težinu od lokalnog incidenta. Kada takav pogon prekine prodaju goriva na berzi, to odmah otvara pitanje snabdevanja, cena i stabilnosti tržišta.

Napad je dodatno značajan jer je izveden duboko u ruskoj pozadini. Omsk je udaljen oko 2.500 kilometara od ukrajinske granice, što pokazuje da se kampanja udara na ruski energetski sektor pomera sve dalje od fronta.

Ukrajina je ranije tvrdila da je Omska rafinerija bila poslednja velika ruska rafinerija koja do sada nije bila pogođena napadima. Ako se sada potvrdi da je rad zaista obustavljen zbog udara dronova, Kijev će to predstavljati kao završetak jedne faze pritiska na rusku naftnu industriju.

Problem za gorivo i logistiku

Oštećenje jedinica koje nose 38 i 37 odsto kapaciteta fabrike znači da je udar pogodio samu osnovu proizvodnje, a ne sporednu infrastrukturu.

Takvi kvarovi ne rešavaju se brzo, posebno ako je požar zahvatio opremu za primarnu preradu. Bez tih blokova rafinerija ne može normalno da obrađuje sirovu naftu, što direktno utiče na proizvodnju goriva.

Prekid prodaje benzina i dizela na Sankt Peterburškoj međunarodnoj robnoj berzi zato je prvi vidljiv tržišni signal da je napad proizveo ozbiljne posledice.

Za Rusiju je to novi pritisak na energetski sistem, koji je poslednjih meseci pod stalnim udarima ukrajinskih dronova. Za Ukrajinu, rafinerije su postale jedna od glavnih meta jer preko njih Moskva održava vojnu logistiku, transport, industriju i civilno snabdevanje.

Omsk sada postaje simbol te strategije. Dron nije pogodio pogranični rezervoar ili manju instalaciju, već najveću rusku rafineriju, i to tako da su, prema Rojtersovim izvorima, zaustavljeni ključni blokovi primarne prerade i obustavljena prodaja goriva na berzi.

BONUS VIDEO