Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je državnim i vojnim strukturama da detaljno analiziraju stepen uključenosti svake strane koja, prema oceni Moskve, podstiče Kijev na nastavak borbenih dejstava.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da će rezultati te analize biti potrebni za donošenje „odgovornih odluka“, što otvara prostor za nove političke, vojne i bezbednosne poteze Rusije prema državama za koje Moskva proceni da direktno učestvuju u produžavanju rata u Ukrajini.
Putin je uputstvo izdao u trenutku kada je tokom posete pomoćnom komandnom punktu Združene grupe snaga saslušao najnovije izveštaje sa fronta, uključujući i podatke o napredovanju ruskih jedinica u pravcu Slavjanska.
Moskva meri ulogu svake države pojedinačno
Peskov je naveo da se od nadležnih struktura traži da utvrde koliki je stepen uključenosti pojedinačnih aktera koji, kako tvrdi ruska strana, ohrabruju Kijev da nastavi rat.
Takva formulacija pokazuje da Moskva više ne govori samo o opštoj ulozi Zapada, već o proceni odgovornosti svake države ili saveznika Ukrajine posebno.
U praksi, to znači da bi Rusija mogla da rangira zemlje prema tome koliko učestvuju u vojnoj pomoći, obaveštajnoj podršci, isporukama oružja, planiranju udara ili političkom pritisku da se rat nastavi.
Za sada iz Kremlja ne govore o konkretnim merama, ali Peskovljeva izjava jasno pokazuje da se analiza ne radi formalno. Ona treba da bude osnova za buduće odluke Moskve.
Širenje bezbednosne zone
Peskov je preneo i Putinovu poruku da će Rusija biti primorana da širi bezbednosnu zonu ukoliko Oružane snage Ukrajine (OSU) nastave napade na infrastrukturu.
U ruskoj interpretaciji, širenje bezbednosne zone znači pomeranje linije sa koje ukrajinske snage mogu da gađaju rusku teritoriju i pogranične oblasti. Drugim rečima, Moskva time najavljuje mogućnost zauzimanja dodatne teritorije Ukrajine kako bi svoje regione udaljila od dometa ukrajinskih udara.
To je jedna od najvažnijih poruka iz Putinovog istupa: što se više bude gađala infrastruktura, to će Rusija, prema njegovoj logici, gurati liniju fronta dalje od svojih granica.
Takav pristup Moskva već duže vreme koristi kao argument za nastavak operacija na ukrajinskoj teritoriji — ne samo kao vojni pritisak, već kao stvaranje prostora koji bi trebalo da spreči buduće napade.
Ruske jedinice osam kilometara od Slavjanska
Na istom sastanku komandant grupe snaga „Jug“, general Sergej Medvedev, podneo je Putinu izveštaj o stanju na frontu.
Prema njegovim rečima, prednje jurišne jedinice 3. armije nalaze se na udaljenosti od osam kilometara od Slavjanska. Medvedev je naveo da su te jedinice od Severjska ka zapadu napredovale ukupno 22 kilometra.
On je Putinu rekao da prednje jurišne grupe izvršavaju zadatke upravo na pravcu koji vodi ka Slavjansku, jednom od ključnih gradova u donbaskom sistemu odbrane.
Taj podatak ima posebnu težinu jer Slavjansk, zajedno sa Kramatorskom, predstavlja jedan od najvažnijih urbanih i logističkih centara pod kontrolom Kijeva u Donbasu. Svako rusko približavanje tom prostoru menja vojnu računicu na širem frontu.
Oružane snage Rusije izvele su masovne udare po logističkim i vojnim objektima na teritorijama pod kontrolom Kijeva, sa glavnim pritiskom na Dnjepropetrovsku i Zaporošku oblast, gde su pogođeni industrijska zona, skladišta goriva, terminali „Nove pošte“ i objekti koje su, prema ruskim navodima, koristile Oružane snage Ukrajine (OSU).
Ruske snage protivvazdušne odbrane oborile su tokom noći više od 430 dronova koji su leteli ka Moskovskoj oblasti, saopštio je danas gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.
Rusija je u Baltičkom moru počela da štiti svoje transportne brodove nestandardnim merama, a snimci teških mitraljeza na gasovozu „Maršal Vasilevski“ izazvali su ozbiljnu pažnju zapadnih vojnih krugova, piše kineski portal „Sohu“.
Ekstremna suša u Evropi postala je neočekivani saveznik Kremlja u ratu protiv Ukrajine. Priroda je stvorila prepreke koje ruski predsednik Vladimir Putin ne može direktno da kontroliše, ali iz kojih izvlači ogromnu geopolitičku i vojnu korist, ocenjuje Njuzvik.
Ruski predsednik Vladimir Putin sproveo je promene u najvišem komandnom vrhu vojske te zemlje i imenovao šefa jedinica za dronove, čije se postavljenje na funkciju dugo očekivalo.
Grupa nekadašnjih načelnika Generalštaba i najviših ruskih komandanata pokušala je da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu otvori nezavisan kanal za izveštavanje o stvarnom stanju na frontu, ali je njihov predlog zaustavljen u državnom aparatu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je Ratnoj mornarici da odlučno zaštiti ruske trgovačke brodove i da svaki pokušaj zaplene tankera tretira kao piratstvo.
U slučaju direktnog rata u Evropi, Rusija prvi udar ne bi usmerila na evropske države, već na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ocenio je bivši šef izraelske specijalne službe „Nativ“ i stručnjak za međunarodnu bezbednost Jakov Kedmi.
Najava predsednika Rusije Vladimira Putina da se završavaju radovi na besposadnom podvodnom aparatu „posejdon“ predstavlja direktno upozorenje Zapadu o snazi ruskog pomorskog nuklearnog arsenala, ocenjuje britanski Dejli ekspres.
Rusija je, kao krajnju opciju, spremna da fizički uništi satelitsku konstelaciju Starlink i tako preseče komunikacionu mrežu koju koriste ukrajinska i američka vojska, tvrdi bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i bivši premijer Mađarske Viktor Orban nikada nisu razgovarali na ruskom jeziku, već su svi njihovi susreti i razgovori vođeni uz prisustvo prevodilaca, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Velika pomorska parada u Sankt Peterburgu otkazana je drugu godinu zaredom, a predsednik Rusije Vladimir Putin Dan Ratne mornarice obeležio je u dvorištu Glavnog admiraliteta, ispred zida na kojem je bila naslikana podmornica.
Rusija satelitski snima američke vojne baze na Bliskom istoku i prikupljene podatke prosleđuje Iranu pre i posle napada, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Oružane snage Rusije izvele su masovne udare po logističkim i vojnim objektima na teritorijama pod kontrolom Kijeva, sa glavnim pritiskom na Dnjepropetrovsku i Zaporošku oblast, gde su pogođeni industrijska zona, skladišta goriva, terminali „Nove pošte“ i objekti koje su, prema ruskim navodima, koristile Oružane snage Ukrajine (OSU).
Dragana Đilasa, lidera Stranke slobode i pravde (SSP), policija je zaustavila na Novom Beogradu, zbog prekoračenja brzine, kad su krenuli da ga legitimišu utvrđeno je da kod sebe nema ništa od dokumenata.
Nadamo se skoroj finalizaciji dogovora između ruske i mađarske strane, koje treba da dobije i odobrenje OFAK-a, najavila je ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Raspad i rasulo u redovima blokaderskog pokreta nastavljaju se nesmanjenom žestinom! Nakon što su stavili veto na dosadašnje pulene, na radaru se našao i profesor na Građevinskom fakultetu, Vladan Kuzmanović, koji je bio predložen kao "zamenski" kandidat, ali je doživeo potpuni debakl i pre nego što je uopšte stigao do konačne liste!
Veselin Vujović, bivši rukometni trener koji je bio među prvima koji je podržao blokadere, potrčao je u Zagreb kako bi napao Srbiju i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" pokazali smo vam kakvu to kampanju vodi političar u pokušaju Miki Aleksić, šta ovih dana radi profesor blokader Milo Lompar, koje propise krši samozvani ekolog Aleksandar Jovanović Čuta, čime se bavi potrčko Dragana Đilasa, Borko Stefanović…
Prijave za 3. sezonu vašeg omiljenog "Političkog kviza" na Informer TV su otvorene, a takmičari koji pokažu najviše znanja imaju priliku da osvoje nagradni fond težak milion dinara!
Mnogi voziči tokom leta i visokih temperatura ostavljaju malo otvorene prozore na automobilima, kako bi sprečili prekomerno zagrevanje kabine, a ne znaju da taj trik ima ograničeni efekat!
U Obrenovcu je večeras, zahvaljujući brzoj i efikasnoj reakciji pripadnika Policijske stanice Obrenovac, sprečena opasna porodična drama koja je mogla imati kobne posledice.
Troje državljana Srbije i dvoje državljana Severne Makedonije povređeno je u saobraćajnoj nesreći koja se juče popodne dogodila na putu Bitolj-Prilep, kod mesta zvanog Petilep, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije.
Nova istraživanja pokazuju da nije važno samo koliko proteina unosimo, već i iz kojih namirnica oni potiču, naročito kada je u pitanju zdravlje srca. Nutricionisti su otkrili da zamena crvenog mesa živinom smanjuje rizik od pojedinih kardiometaboličkih bolesti.
Talula Vilis (32), najmlađa ćerka slavnih glumaca Brusa Vilisa i Demi Mur, udala se za muzičara Džastina Ačija. Intimno venčanje održano je 8. avgusta na porodičnom imanju u Ajdahu, a ceremoniji su prisustvovali samo članovi njihove najbliže porodice.
Ava Karabatić oglasila se na svom Instagram profilu uz potresnu fotografiju svoje modrice uz koju je otkrila kako je samo želela da se ostvari kao majka.
Voditeljka RTS-a, Dragana Kosjerina, koja uskoro proslavlja 39. rođendan, ponovo je privukla veliku pažnju javnosti nakon što se na neko vreme povukla iz medija.
Prilikom nedavne posete rodnom kraju, influenserka Milica Polskaja je objavila video sa bakom i dekom u kom je otkrila ko je finansirao njenu prvu estetsku operaciju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.