Velika muslimanska zemlja dobija nuklearno oružje! Svetski megapotres: Ovo će imati nesagledive posledice

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa načelno je pristala da Saudijskoj Arabiji omogući obogaćivanje uranijuma na njenoj teritoriji, bez jednog od najstrožih međunarodnih mehanizama kontrole koji se koriste za sprečavanje tajnog razvoja nuklearnog oružja, objavio je Si-En-En.

Dogovor još nije konačan. Čeka Trampovo odobrenje, nije potpisan niti je poslat Kongresu SAD na obavezno razmatranje. Međutim, četiri izvora upoznata sa pregovorima navela su da pripremljeni sporazum Rijadu ostavlja mogućnost da razvije domaće kapacitete za obogaćivanje uranijuma, uz određene američke uslove čiji sadržaj nije poznat javnosti.

Time bi Saudijska Arabija dobila tehnologiju koja može da služi za proizvodnju goriva za nuklearne elektrane, ali i da postane ključni korak ka stvaranju materijala za atomsku bombu.

Šta je Sporazum 123

U središtu dogovora nalazi se takozvani Sporazum 123, nazvan po delu američkog Zakona o atomskoj energiji. Bez tog dokumenta američke kompanije i institucije ne mogu Saudijskoj Arabiji da predaju nuklearnu tehnologiju, materijal i opremu.

Sporazum predstavlja pravni temelj saradnje, ali ne znači da bi Rijad odmah dobio centrifuge ili drugi osetljivi materijal. Svaki konkretan transfer morao bi dodatno da bude odobren. Ipak, sama činjenica da se u nacrtu pominju obogaćivanje uranijuma i prerada istrošenog goriva izazvala je uzbunu među stručnjacima za neširenje nuklearnog oružja.

Većina država koje imaju nuklearne elektrane ne proizvodi sama obogaćeni uranijum. Gorivo kupuju od specijalizovanih dobavljača i dobijaju ga u zatvorenim pošiljkama pod međunarodnim nadzorom.

Saudijska Arabija, međutim, godinama insistira da razvije sopstveni ciklus nuklearnog goriva. Obogaćivanje uranijuma za elektrane ne znači automatski izradu bombe, ali ista postrojenja, uz dalji tehnološki razvoj i podizanje stepena obogaćenosti, mogu da proizvedu materijal pogodan za nuklearno oružje.

Bez najstrožeg nadzora Međunarodne agencije za atomsku energiju

Najveći problem nije samo dozvola za obogaćivanje, već odsustvo Dodatnog protokola Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Taj dokument inspektorima omogućava širi pristup podacima, nenajavljene kontrole i proveru neprijavljenih objekata i aktivnosti. Prethodne američke administracije insistirale su da Saudijska Arabija prihvati Dodatni protokol i odustane od obogaćivanja uranijuma i prerade plutonijuma pre nego što dobije američku tehnologiju.

Nacrt koji priprema Trampova administracija ne zahteva od Rijada da prihvati takav standardni sistem pojačanog nadzora. Umesto toga, predviđen je poseban bilateralni sporazum između SAD i Saudijske Arabije.

Vašington tvrdi da bi i taj model sadržao dodatne mere kontrole na najosetljivijim tačkama — pri obogaćivanju, preradi goriva i proizvodnji nuklearnog materijala. Međutim, detalji tih ograničenja nisu objavljeni, dok IAEA ne bi dobila puna ovlašćenja koja joj garantuje Dodatni protokol.

Stručnjaci upozoravaju da američka kontrola postrojenja nije trajna garancija. Buduće saudijske vlasti mogle bi da nacionalizuju objekte, izbace strane stručnjake i zadrže znanje i infrastrukturu potrebne za dalji razvoj programa.

Vašington obećavao zaštitu režima neširenja

Američki sekretar za energetiku Kris Rajt u oktobru 2025. godine objavio je da su pregovori o civilnoj nuklearnoj saradnji završeni, tvrdeći da će dve zemlje širiti partnerstvo, preneti američku tehnologiju i istovremeno ostati čvrsto posvećene neširenju nuklearnog oružja.

Dokumenti koje je Si-En-En naknadno dobio pokazuju, međutim, da u pripremljenom sporazumu nema izričite zabrane saudijskog obogaćivanja uranijuma niti obaveze prihvatanja Dodatnog protokola.

To je posebno osetljivo zbog ranijih izjava saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. On je javno govorio da će Saudijska Arabija nastojati da dođe do nuklearnog oružja ukoliko ga razvije Iran.

Ujedinjeni Arapski Emirati prihvatili su potpuno drugačiji model kada su sa SAD sklapali svoj Sporazum 123. Abu Dabi je odustao od obogaćivanja uranijuma i prerade istrošenog goriva, što se u međunarodnim krugovima smatra „zlatnim standardom“ civilne nuklearne saradnje.

Kongres još nije dobio sporazum

Bela kuća po potpisivanju mora da preda dokument Kongresu. Senat i Predstavnički dom zatim imaju 90 dana da ga zaustave usvajanjem odgovarajućih rezolucija. Ukoliko oba doma ne blokiraju dogovor u predviđenom roku, sporazum može da stupi na snagu.

Prema izvorima Si-En-Ena, dokument još nije stigao na Kapitol hil. Trampova administracija je pojedinim kongresmenima predstavila osnovne elemente, uključujući poseban aranžman kojim bi Rijadu bilo dozvoljeno izvesno obogaćivanje uranijuma ili prerada plutonijuma.

Jedan izvor takav ustupak opisao je kao presedan u američkoj nuklearnoj saradnji.

Amerika širi položaj na svetskom nuklearnom tržištu

Pregovori sa Saudijskom Arabijom nisu samo pitanje bezbednosti, već i borbe za milijarde dolara i kontrolu nad novim nuklearnim tržištima. Vašington želi da američke kompanije, a ne ruski, kineski, francuski ili južnokorejski konkurenti, grade saudijske elektrane i decenijama isporučuju gorivo, opremu i usluge.

U isti zaokret uklapa se i Argentina. Saradnja Buenos Ajresa i Moskve u civilnoj nuklearnoj oblasti praktično je zaustavljena, dok se vlada predsednika Argentine Havijera Mileja sve snažnije okreće Sjedinjenim Američkim Državama.

Američka kompanija Majtner enerdži predstavila je plan da uloži 1,2 milijarde dolara u mali modularni reaktor snage 300 megavata na lokaciji nuklearne elektrane Atuča.

Dogovor sa Saudijskom Arabijom zato bi istovremeno proširio američki uticaj na globalnom nuklearnom tržištu i srušio jednu od najvažnijih dosadašnjih prepreka: pravilo da država koja dobija američku tehnologiju ne sme sama da obogaćuje uranijum.

Ukoliko Tramp potvrdi sporazum u sadašnjem obliku, Saudijska Arabija neće automatski dobiti atomsku bombu. Dobiće, međutim, pristup znanju i infrastrukturi koji bi joj jednog dana mogli znatno skratiti put do nje - bez najstrožeg međunarodnog nadzora koji je Vašington ranije smatrao obaveznim.

BONUS VIDEO