Pukla Evropska unija! Šest država izbušilo plan protiv Rusije: Brisel u šoku gleda neočekivan razvoj situacije

Podrška novim sankcijama Rusiji naglo se topi unutar Evropske unije, dok sve veći broj država odbija mere koje bi pogodile njihove kompanije, industriju i nacionalne ekonomske interese, piše Fajnenšel tajms.

Grčka, Francuska, Italija, Nemačka, Austrija i Portugal zahtevali su izuzeća iz 21. paketa sankcija ili su potpuno blokirali pojedine predložene mere. Posle četiri dana pregovora ambasadori država članica nisu uspeli da postignu dogovor, a pošto sankcije zahtevaju jednoglasnu podršku, protivljenje samo jedne zemlje dovoljno je da zaustavi čitav paket.

Evropske diplomate priznaju da se nekadašnja spremnost da se ekonomska šteta prihvati u ime podrške Ukrajini ubrzano gubi.

- Za stolom sve slabije deluje moralni imperativ. Sve prestonice podržavaju oštru retoriku i govore o solidarnosti, ali se zatim sve istopi - rekao je jedan evropski diplomata.

Svaka država štiti svoje kompanije

Najveću prepreku trenutno predstavlja Grčka, koja odbija paket ukoliko njenim brodarskim kompanijama ne bude dozvoljen nastavak transporta ruskog tečnog prirodnog gasa u treće zemlje.

Atina pokušava da zaštiti kompaniju Dinagas, u vlasništvu grčkog milijardera Jorgosa Prokopijua. Njeni specijalizovani tankeri prevozili su gas iz ruskog arktičkog projekta Jamal, a Grčka tvrdi da bi zabrana uništila taj posao i prepustila tržište kompanijama iz Kine, Japana i Sjedinjenih Američkih Država.

Prema podacima koje navodi Fajnenšel tajms, Dinagas je od početka rata prevezao više od 30 miliona tona ruskog tečnog prirodnog gasa, vrednog oko 24 milijarde dolara. Njegovih 11 brodova obavilo je 144 plovidbe do ruskih gasnih terminala i nazad tokom prethodnih 18 meseci.

Portugal i Nemačka zahtevaju brisanje zabrane uvoza ruske ribe jer bi ona pogodila domaće fabrike za preradu. Francuska i Italija traže ublažavanje predloga da se ruskim vojnicima koji su učestvovali u ratu zabrani dobijanje viza za Evropsku uniju, strahujući od posledica po turizam.

Austrija ponovo zahteva odmrzavanje približno dve milijarde evra ruske imovine, kako bi Rajfajzen banka bila obeštećena zbog kazne koju su joj izrekle ruske vlasti.

„Paketi će postati prazne kutije“

Jedan od sagovornika Fajnenšel tajmsa ocenio je da Evropska unija ulazi u „ozbiljnu krizu čitavog pristupa sankcijama“.

- Ukoliko svi budu tražili izuzeća i rupe, na kraju će svaki paket sankcija biti samo prazna kutija -upozorio je diplomata.

Raspoloženje u evropskim prestonicama menjaju rast troškova, sve manja spremnost za dalju podršku Kijevu i očekivanje da bi mirovni pregovori mogli da počnu. Pojedine države više ne prihvataju da njihove kompanije gube tržište, prihode i imovinu dok konkurenti izvan Evropske unije preuzimaju iste poslove.

Viši saradnik briselskog analitičkog centra Bruegel Jakob Kirkegor ocenio je da se Evropska unija približila krajnjoj granici sankcionog pritiska na Rusiju.

Prema njegovim rečima, nacionalni lideri sada smatraju da su ugroženi najvredniji delovi njihovih privreda, zbog čega zaštitu domaćih kompanija sve češće stavljaju ispred novih ograničenja Moskvi.

Evropska unija je od februara 2022. usvojila 20 paketa sankcija Rusiji, ali je otpor najnovijim merama dostigao dosad nezabeležen nivo. Pregovori o 21. paketu odloženi su do 23. jula, dok je ograničenje cene ruske nafte privremeno ostalo na 44,10 dolara po barelu.

Sukob više nije samo između država koje traže tvrđi kurs i onih koje tradicionalno održavaju veze sa Moskvom. Protiv pojedinih mera sada ustaju i Francuska, Nemačka i Italija, najveće ekonomije Evropske unije. Time sankciona politika ulazi u novu fazu: solidarnost ostaje u političkim saopštenjima, dok za pregovaračkim stolom svaka prestonica najpre štiti sebe.

BONUS VIDEO