Potez Putina prema Kini šokirao kineske medije i celokupnu javnost! Mnogi nisu bili ni svesni da se ovo dešava

Ruski predsednik Vladimir Putin tri puta je povukao poteze koji su Kini pomogli da izbegne ozbiljne energetske, vojne i političke probleme, ocenjuje kineski portal Sohu, navodeći da je upravo zbog toga ruski lider stekao veliku popularnost među kineskim stanovništvom.

U Pekingu se posebno pamte tri trenutka: dugoročni gasni sporazum koji je Kini obezbedio kopneni pravac snabdevanja energentima, ubrzana isporuka lovaca Su-35 u vreme zaoštravanja situacije u Južnom kineskom moru i ruska podrška tokom pandemije 2020. godine.

Putin je u maju ponovo boravio u državnoj poseti Kini. Sohu je taj dolazak opisao kao njegovu 21. državnu posetu, dok su kineski zvanični izvori naveli da je reč o ukupno 25. Putinovom putovanju u tu zemlju. Predsednik Kine Si Đinping tada je poručio da su odnosi Moskve i Pekinga dostigli novu fazu strateške saradnje.

Ruski gas kao osiguranje od pomorske blokade

Prvi potez koji kineski autori izdvajaju dogodio se 2014. godine, kada je Peking tražio stabilan izvor energenata koji ne zavisi od pomorskih puteva pod kontrolom ili uticajem zapadnih država.

Kinu je posebno zabrinjavala mogućnost blokade Malajskog moreuza, kroz koji prolazi veliki deo nafte i gasa namenjenih kineskom tržištu. U slučaju ozbiljnog sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama, prekid tog pravca mogao bi da pogodi industriju, saobraćaj i elektroenergetski sistem zemlje.

Rusija je u tom trenutku sa Kinom zaključila tridesetogodišnji ugovor o isporuci prirodnog gasa, procenjene vrednosti oko 400 milijardi dolara. Sporazum je predviđao da ruski Gasprom Kini godišnje isporučuje do 38 milijardi kubnih metara gasa.

Pet godina kasnije počeo je da radi gasovod „Snaga Sibira“, čime je Kina dobila veliki kopneni kanal snabdevanja koji ne prolazi kroz moreuze, okeanske rute i zone u kojima dominira američka mornarica.

Za Peking taj gasovod zato nije samo komercijalni projekat. On predstavlja strateško osiguranje za slučaj prekida pomorskog transporta i pokušaja energetskog pritiska na Kinu.

Prema tumačenju portala Sohu, Putin tada nije samo prodao gas velikom kupcu, već je Kini omogućio da ublaži jednu od svojih najvećih strateških slabosti – zavisnost od uvoza energenata morskim putem.

Su-35 stigli ranije dok je rasla napetost sa SAD

Drugi slučaj vezan je za zaoštravanje situacije u Južnom kineskom moru sredinom prošle decenije. Kineski vojni avioni sve češće su se susretali sa američkom avijacijom, dok je Peking procenjivao da njegove snage još nemaju potpun odgovor na tehnološki napredne američke letelice.

Kina je zato sa Rusijom zaključila ugovor o kupovini 24 višenamenska lovca Su-35, vredan približno dve milijarde dolara. Avioni su Kini bili potrebni zbog velikog dometa, snažnih radara, mogućnosti elektronskog ratovanja i manevarskih sposobnosti.

Prvobitni plan predviđao je kasniji početak isporuka, ali su prva četiri aviona stigla u Kinu već krajem decembra 2016. godine. Kineski vojni izvori tada su potvrdili da su četiri ruska lovca isporučena 25. decembra.

Kineski novinari i vojni analitičari tvrdili su da Su-35 može da otkriva stelt avione, uključujući američki F-22, na velikim udaljenostima i da svojim sistemima elektronskog ometanja otežava njihov rad.

Kineski piloti odmah su počeli intenzivnu obuku, a Su-35 su potom uključeni u patroliranje i vojne zadatke iznad Južnog kineskog mora. Kinesko ratno vazduhoplovstvo zvanično je 2018. objavilo da su ti lovci upućeni u borbene patrole u tom području.

Sohu ocenjuje da je ubrzana isporuka pomogla Kini da brzo ojača vazdušno prisustvo u regionu i smanji tehničku prednost američke avijacije. U Pekingu se zbog toga taj potez Moskve predstavlja kao pomoć pružena u trenutku kada je vojni pritisak u Južnom kineskom moru naglo rastao.

Moskva stala uz Peking tokom pandemije

Treći slučaj dogodio se početkom 2020. godine, kada se Kina našla pod snažnim međunarodnim pritiskom zbog izbijanja pandemije.

Dok su pojedine zapadne države optuživale Peking da je odgovoran za širenje virusa i zahtevale istrage, odštetu i političku odgovornost, Moskva nije podržala pokušaje međunarodne izolacije Kine.

Rusija je pružala političku podršku Pekingu i odbacivala kampanju kojom je Kina unapred proglašavana krivcem za svetsku zdravstvenu krizu. Dve države razmenjivale su informacije, medicinsku opremu i stručnu pomoć, iako je pomoć tokom pandemije išla u oba pravca – Kina je kasnije poslala lekare i medicinski materijal Rusiji.

U kineskoj javnosti posebno je odjeknulo to što Putin nije promenio politički odnos prema Pekingu u trenutku kada su se optužbe protiv Kine širile svetom. Rusija je nastavila da podržava kineske stavove u međunarodnim institucijama i da krizu ne koristi za političko udaljavanje.

Sohu zato energetsku saradnju, isporuku lovaca Su-35 i podršku tokom pandemije predstavlja kao tri ključna trenutka u kojima Moskva nije napustila Peking kada se Kina suočavala sa ozbiljnim pritiscima.

Gasovod je Kini dao alternativu pomorskim putevima, ruski lovci su ojačali njenu poziciju u Južnom kineskom moru, a politička podrška tokom pandemije pomogla joj je da izdrži pokušaje međunarodne izolacije.

Upravo su ti potezi, prema kineskom portalu, razlog zbog kojeg se Putin u Kini ne doživljava samo kao predsednik susedne države i strateškog partnera, već kao lider koji je u tri prelomna trenutka stao uz Peking onda kada mu je pomoć bila najpotrebnija.

BONUS VIDEO