Šokantne vesti! Evropska unija odustaje od sankcija Rusiji: Zapad kapitulirao na neverovatan način

Evropska unija (EU) razmatra napuštanje dosadašnje prakse usvajanja velikih paketa sankcija protiv Rusije, a 21. paket, odobren prošle nedelje, mogao bi da bude poslednji u sadašnjem formatu, objavio je Fajnenšel tajms.

To ne znači da će Brisel prestati da uvodi nove mere Moskvi. Plan je da se umesto velikih paketa, koji zahtevaju dugotrajne pregovore svih 27 članica, sankcije ubuduće usvajaju pojedinačno ili u manjim tematskim grupama.

Razlog za zaokret su sve veće podele unutar EU. Pojedine države koriste pravo veta kako bi iz predloženih paketa izbacile mere koje ugrožavaju njihove kompanije, energetske ugovore ili druge nacionalne poslovne interese povezane sa Rusijom.

- Sada je postalo potpuno jasno da ovaj pristup više ne funkcioniše - rekao je jedan evropski zvaničnik za Fajnenšel tajms.

Svaki novi paket pretvara se u trgovinu ustupcima

Za usvajanje evropskih sankcija potrebna je saglasnost svih država članica, zbog čega jedna vlada može da zaustavi čitav paket čak i kada se protivi samo jednoj njegovoj odredbi.

Brisel sada pokušava da preseče praksu u kojoj pojedine članice blokiraju stotine predloženih mera kako bi zaštitile sopstvene kompanije koje još posluju sa Rusijom.

Prema izvorima Fajnenšel tajmsa, ideja je da se sankcije pripremaju i odobravaju pojedinačno ili kroz manje grupe povezanih mera, umesto da se mesecima čeka na politički dogovor o velikom paketu predstavljenom kao jedinstvena celina.

Takav model trebalo bi da smanji mogućnost da jedna država nacionalnim vetom zaustavi sve ostale sankcije. Istovremeno bi se ograničila trgovina ustupcima, u kojoj vlade povlače veto tek kada dobiju izuzeće za svoje kompanije ili određeni privredni sektor.

Najnoviji pregovori pokazali su dubinu problema. Grčka je blokirala 21. paket zbog predloženih ograničenja za prevoz ruskog tečnog prirodnog gasa u treće zemlje, strahujući od posledica po svoje brodarske kompanije i njihove dugoročne ugovore.

Sporovi su vođeni i oko uvoza ruske ribe, ograničenja za bivše ruske vojnike, energetskih poslova i pojedinih kompanija koje evropske države pokušavaju da zaštite.

Dvadeset prvi paket mogao bi da bude poslednji

EU je 21. paket usvojila 23. jula, posle višenedeljnih teških pregovora i niza ustupaka državama koje su pretile vetom.

U sankcioni spisak dodato je ukupno 218 fizičkih i pravnih lica – 48 pojedinaca i 170 kompanija i organizacija. Mere su usmerene na ruski energetski sektor, finansijske usluge, kriptovalute, vojnoindustrijski kompleks i mreže za koje Brisel tvrdi da pomažu Rusiji da zaobiđe postojeća ograničenja.

Na meti se našlo i više od 50 preduzeća povezanih sa ruskom vojnom industrijom, uključujući proizvođače bespilotnih letelica velikog dometa.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas nazvala je 21. paket najvećim sankcionim potezom Unije u poslednje četiri godine. Uprkos tome, način na koji je dogovor postignut pokazao je da je podrška novim ograničenjima sve teže održiva kada ona počnu neposredno da pogađaju velike kompanije i ekonomske interese članica.

Ukoliko novi model bude prihvaćen, sankcije Rusiji neće nestati, ali više neće stizati kroz velike, politički reklamirane pakete. Brisel će pokušati da ih uvodi brže, u manjim grupama, kako bi državama članicama otežao blokiranje čitavog procesa zbog jedne sporne mere.

Dvadeset prvi paket zato bi mogao da ostane poslednji veliki sankcioni paket protiv Rusije – ne zato što je EU odustala od pritiska na Moskvu, već zato što se dosadašnji sistem raspada pod teretom unutrašnjih podela i sukobljenih poslovnih interesa.

BONUS VIDEO