Drama za Berlin! Evo kada kreće neviđeni politički potres

Nemački kancelar Fridrih Merc mogao bi se suočiti sa političkim potresom već posle godinu dana na funkciji.

Ukoliko Alternativa za Nemačku u septembru ostvari očekivane rezultate na pokrajinskim izborima, pritisak na kancelara mogao bi da eksplodira. Istovremeno, sudska odluka u slučaju Saveza Sare Vagenkneht mogla bi da promeni odnos snaga u Bundestagu.

Nemačka ulazi u političku jesen koja bi mogla da bude mnogo burnija nego što je iko u Berlinu očekivao.

Do pre samo nekoliko godina Nemačka je važila za jedno od glavnih evropskih uporišta političke stabilnosti. Danas se, međutim, sve otvorenije govori o mogućnosti da kancelar izgubi podršku sopstvene stranke, dok AfD nezaustavljivo raste.

Mercu pada podrška, AfD raste

Prema podacima koje navodi „Politiko“, Fridriha Merca trenutno podržava svega 13 odsto građana. Njegova CDU nalazi se na oko 21 odsto, dok je Alternativa za Nemačku stigla do čak 28 odsto.

Time je Merc stigao do najlošijeg rejtinga koji je jedan nemački kancelar imao u poslednje tri decenije.

Još veći problem za kancelara predstavlja ono što bi moglo da se dogodi u septembru.

AfD ima ozbiljne šanse da osvoji prvo mesto na izborima u Saksoniji-Anhalt 6. septembra, a zatim i u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, gde se izbori održavaju 20. septembra.

Ni Berlin više nije nedodirljiv. U glavnom gradu Nemačke AfD bi, prema projekcijama, mogao da osvoji gotovo petinu glasova.

Ukoliko se takve prognoze obistine, pitanje više neće biti samo koliko je AfD jak, već i da li će CDU uspeti da zadrži sopstvenu politiku prema toj stranci.

CDU pred unutrašnjim raskolom

Tu se, prema pisanju „Politika“, nalazi jedna od najvećih opasnosti po Merca.

Pojedini lokalni funkcioneri CDU-a sve manje su spremni da po svaku cenu poštuju zabranu saradnje sa AfD-om. Ako bi u nekoj pokrajini Alternativa osvojila dovoljno mandata za formiranje vlasti, pritisak na demohrišćane da sa njom sarađuju mogao bi da postane ogroman.

To bi otvorilo pitanje koje je u Nemačkoj još donedavno bilo gotovo nezamislivo: da li bi CDU mogao da preživi ozbiljan unutrašnji sukob oko odnosa prema AfD-u?

„Politiko“ zato upozorava da se u redovima Mercove stranke već razmatra mogućnost promene lidera, iako je kancelar na funkciji tek nešto više od godinu dana.

Takav scenario bi za nemačku politiku predstavljao potpuno novu situaciju.

Zašto se krupni kapital plaši AfD-a?

U priču se u međuvremenu uključio i poslovni svet.

Ministarka ekonomije Katerina Rajhe izjavila je za „Fajnenšel tajms“ da bi pobeda AfD-a kod investitora izazvala zabrinutost. Kao jedan od razloga navela je odnos te stranke prema Moskvi, opisujući AfD kao „jednog od najboljih prijatelja Vladimira Putina“.

Rajhe u oktobru priprema veliku investicionu konferenciju, zajedno sa velikim međunarodnim investitorima, među kojima je i „Blekrok“.

A iza političkog sukoba krije se i veoma konkretan novac.

Nemačka je u prethodnom periodu napravila veliki zaokret kada je reč o državnom zaduživanju, uključujući ogromna sredstva namenjena odbrani i vojnoj industriji.

Ustavne promene omogućene su nakon izbora, kada je prethodni saziv Bundestaga već praktično bio pri kraju mandata. To je urađeno u trenutku kada je postalo jasno da novi saziv parlamenta nema potrebnu dvotrećinsku većinu za takvu odluku.

Upravo zbog toga eventualni dolazak AfD-a na vlast predstavlja problem za zagovornike sadašnjeg kursa.

Alternativa se protivi nastavku politike konfrontacije sa Rusijom i zalaže se za promenu nemačkog odnosa prema ratu u Ukrajini.

Sara Vagenkneht može da promeni vlast

I dok se vodi bitka oko AfD-a, drugi slučaj mogao bi direktno da ugrozi Mercovu parlamentarnu većinu.

Stranka je na poslednjim izborima ostala ispod cenzusa za svega 9.529 glasova. Osvojila je 4,981 odsto glasova, dok je za ulazak u Bundestag bilo potrebno pet odsto.

Međutim, kasnija kontrola rezultata na određenom broju biračkih mesta pokazala je da je najmanje 4.200 glasova koji su pripadali BSV-u greškom pripisano drugoj, gotovo nepoznatoj političkoj organizaciji – Savezu za Nemačku.

Zbog toga je stranka Sare Vagenkneht zatražila potpuno ponovno brojanje glasova u celoj zemlji.

Bundestag je taj zahtev odbio, uz obrazloženje da nema dokaza o dovoljno velikim greškama koje bi mogle da utiču na konačan rezultat.

BSV, međutim, ima jednostavan odgovor: ako se glasovi ponovo ne prebroje, kako se uopšte može utvrditi koliko je grešaka bilo?

Nekoliko hiljada glasova – i drugačiji Bundestag

Ovaj slučaj nije samo pitanje principa.

Ako bi Savez Sare Vagenkneht, nakon eventualne sudske odluke, ipak dobio mesto u Bundestagu, sadašnja vladajuća većina mogla bi da izgubi većinu.

To znači da bi spor oko nekoliko hiljada glasova mogao da preraste u pitanje opstanka čitave vlade.

Zato je odluka Saveznog ustavnog suda toliko važna.

Sud u Karlsrueu sada bi mogao da odlučuje o dva procesa sa potencijalno ogromnim političkim posledicama – mogućoj zabrani AfD-a i zahtevu koji bi mogao da omogući BSV-u ulazak u Bundestag.

Jesen velikih neizvesnosti

Nemačka se tako približava septembru sa nekoliko otvorenih frontova.

AfD bi mogao da ostvari istorijsku pobedu u jednoj ili više pokrajina. CDU bi mogao da se suoči sa unutrašnjim sukobom oko saradnje sa Alternativom. Merc bi, ukoliko njegov rejting nastavi da pada, mogao da se nađe pod pritiskom sopstvene stranke.

A onda ostaje i ekonomija.

Nemačka privreda već posrće, dok energetska situacija ponovo postaje politički problem. Posebno se pažljivo prate nivoi gasa u skladištima, što bi moglo dodatno da zakomplikuje situaciju pred zimu.

Sve to zajedno otvara pitanje koje je do skoro delovalo nezamislivo:

Da li će Fridrih Merc uopšte dočekati kraj svog prvog kancelarskog mandata?

Odgovor bi mogli da daju septembarski izbori, Savezni ustavni sud i – na kraju – nemački birači.

BONUS VIDEO: