(VIDEO) Biće samo gore! Stigla je jeziva Putinova poruka: Rusi neka budu spremni na sve

Vladimir Putin je na sastanku Saveta za strateški razvoj i nacionalne projekte u Kremlju izjavio da je deficit konsolidovanog budžeta Rusije dostigao 160 milijardi rubalja.

Istovremeno, prihodi i rashodi regionalnih budžeta porasli su za po 5,9 odsto. To znači da, uprkos ekonomskom rastu Rusije i povećanju budžetskih prihoda, ravnoteža nije značajno poboljšana.

Putin je upozorio da će se pritisak na regionalne budžete dodatno povećati do kraja godine, kada se očekuje rast rashoda.

Kremlj produžava rok za otplatu budžetskih kredita

Jedna od mera podrške regionima jeste produženje perioda otplate budžetskih kredita i nakon 2030. godine, što je predložila stranka Jedinstvena Rusija.

Prema procenama iznetim na sastanku, ova odluka trebalo bi da rastereti regionalne budžete za približno 100 milijardi rubalja godišnje tokom naredne četiri godine.

Pored toga, još 100 milijardi rubalja biće usmereno regionima sa najtežom budžetskom situacijom.

Putin je naložio Vladi da obezbedi ravnotežu i stabilnost čitavog budžetskog sistema i posebno upozorio da se regioni pripreme za povećane izdatke do kraja godine.

Foto: Tanjug/AP

Prihodi rastu, ali problemi ostaju

Ministar finansija Anton Siluanov saopštio je da su od početka 2026. godine prihodi ruskih regionalnih budžeta porasli za 6 odsto i premašili 15 milijardi rubalja.

Na prvi pogled, brojke izgledaju relativno povoljno. Međutim, situacija se značajno razlikuje od regiona do regiona.

Čak 43 ruska regiona nemaju nikakav tržišni dug. To znači da su potpuno oslobođena komercijalnih zaduženja. Sa druge strane, postoje regioni koji se nalaze na ivici budžetskog deficita i upravo njima namenjena je vanredna pomoć od 100 milijardi rubalja.

Drugim rečima, rast prihoda na nivou cele zemlje ne znači da su svi regioni finansijski stabilni.

Foto: Tanjug/AP

Moskva ponovo preuzima ulogu "vatrogasca"

Federalni centar formalno pokazuje da drži situaciju pod kontrolom: deficit ne raste dramatično, prihodi regionalnih budžeta se povećavaju, a dužnička opterećenost pojedinih regiona se smanjuje.

Ipak, postoji i druga strana priče.

Činjenica da predsednik lično mora da odobrava dodatna sredstva i nalaže ministrima da individualno rade sa finansijski najugroženijim teritorijama pokazuje da deo regionalnih budžeta nije sposoban da samostalno izdrži pritisak rashoda.

To je klasičan primer centralizovanog upravljanja finansijama: federalni centar prikuplja dovoljno sredstava da interveniše tamo gde nastane problem, ali istovremeno pokazuje da lokalne vlasti nemaju dovoljno prostora za samostalno rešavanje finansijskih problema.

Pritisak bi mogao da raste do kraja godine

Putin je posebno upozorio da će regionalni rashodi do kraja godine nastaviti da rastu.

To je važno jer se stabilnost budžeta ne meri samo trenutnim odnosom prihoda i rashoda. Ako rashodi nastave da rastu brže od prihoda, federalni centar će morati da povećava transfere i druge oblike finansijske podrške.

U tom slučaju, 160 milijardi rubalja deficita ne bi bilo toliko važno samo po sebi koliko činjenica da se deo regiona sve više oslanja na intervenciju Moskve.

Foto: Tanjug/AP

Obnova infrastrukture i zbrinjavanje vojnih kadrova

Na istom sastanku Putin je naložio obnovu skladišta i logističke infrastrukture oštećene u napadima ukrajinskih oružanih snaga.

Predsednik je takođe kritikovao zvaničnike zbog nedovoljne realizacije kadrovskog programa Kremlja i pozvao na pravovremenu pripremu za zapošljavanje pripadnika vojske nakon završetka specijalne vojne operacije.

Ovaj poslednji zahtev ima i širi ekonomski značaj. Povratak velikog broja vojnih lica na civilno tržište rada zahtevaće dodatna sredstva za zapošljavanje, prekvalifikaciju i socijalnu podršku.

Šta zapravo pokazuju brojke?

Ruski budžet za sada ne izgleda kao sistem pred neposrednim finansijskim slomom. Prihodi rastu, a značajan broj regiona nema tržišni dug.

Ali druga činjenica je jednako važna: finansijska situacija nije ravnomerna, a federalna vlast mora sve aktivnije da interveniše kako bi održala stabilnost pojedinih regiona.

Zato je preciznije govoriti o povećanom pritisku na regionalne finansije, a ne o budžetskom kolapsu Rusije.

Ključno pitanje biće da li će rast prihoda nastaviti da prati rast rashoda. Ako se razlika bude povećavala, Moskva će morati da ulaže sve više federalnog novca u održavanje regionalnih budžeta. Tada će 100 milijardi rubalja pomoći predstavljati samo trenutno krpljenje rupa, a ne trajno rešavanje problema.

BONUS VIDEO