(VIDEO) Drama u Moskvi! Putin zalepio šamarinu Japancima: Ruski lider povukao potez koji je digao celu naciju na noge

Spor Rusije i Japana oko četiri ostrva na krajnjem istoku ponovo je eksplodirao nakon što je Vladimir Putin prvi put kao ruski predsednik posetio Iturup, jedno od područja koje Tokio smatra svojom teritorijom.

Japan je odmah uputio protest Moskvi, a Rusija je sada uzvratila pozivanjem japanskog ambasadora i upozorenjem da zadržava pravo na protivmere.

Japanska premijerka Sanae Takaiči Putinovu posetu ocenila je kao „potpuno neprihvatljivu“ i poručila da ona dodatno otežava ionako razorene odnose dve zemlje. Ruski ambasador u Tokiju Nikolaj Nozdrev pozvan je u japansko Ministarstvo spoljnih poslova, gde mu je uručen zvaničan protest.

 

 

Moskva nije dugo čekala.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin pozvao je u utorak japanskog ambasadora Akiru Mutoa i protestovao zbog izjava Takaičijeve i šefa japanske diplomatije Tošimicua Motegija. Rusija tvrdi da je njen suverenitet nad Južnim Kurilima nesporan i odbacuje japanske teritorijalne zahteve.

 

 

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je i da Moskva, zbog japanskih sankcija i podrške Ukrajini, zadržava pravo da preduzme „odgovarajuće protivmere“. Nije precizirano kakve bi one mogle da budu.

Četiri ostrva zbog kojih ni 80 godina posle rata nema mira

Na prvi pogled deluje gotovo neverovatno da četiri ostrva mogu decenijama da drže dve velike države bez konačnog mirovnog sporazuma.

Ali upravo se to dogodilo.

Kurilski arhipelag čini 56 vulkanskih ostrva koja se protežu oko 1.200 kilometara između ruske Kamčatke i japanskog Hokaida. Predmet spora nisu sva ostrva, već četiri najjužnija područja najbliža Japanu: Iturup, Kunašir, Šikotan i grupa ostrvaca Habomai. Najjužnija se nalaze na svega nekoliko kilometara od Hokaida.

Japan ih naziva Severnim teritorijama, dok ih Rusija smatra delom Južnih Kurila.

Sovjetski Savez preuzeo je kontrolu nad njima u završnici Drugog svetskog rata 1945. godine. Rusija njima upravlja do danas, dok Tokio tvrdi da četiri ostrva istorijski i pravno pripadaju Japanu. Upravo je ovaj spor jedan od razloga zbog kojih Japan i Rusija nikada nisu zaključili formalni mirovni sporazum kojim bi konačno zatvorili pitanje Drugog svetskog rata.

Koreni spora, međutim, sežu mnogo dublje.

Japan i Rusija su još sporazumom iz 1855. utvrdili razgraničenje prema kojem su četiri danas sporna ostrva bila pod Japanom. Sporazumom iz 1875. Japan je dobio čitav Kurilski lanac, dok je Rusiji pripala puna kontrola nad Sahalinom. Posle Drugog svetskog rata sve se ponovo promenilo.

Japan se mirovnim sporazumom iz San Franciska 1951. odrekao Kurilskih ostrva, ali Tokio tvrdi da četiri sporna ostrva uopšte ne spadaju u teritoriju koje se tim dokumentom odrekao. Sovjetski Savez, pritom, taj sporazum nije ni potpisao.

Putin tamo nikada ranije nije otišao

Zato je Putinova poseta Iturupu mnogo više od običnog obilaska jednog udaljenog ruskog ostrva.

On je tek drugi ruski lider koji je posetio spornu teritoriju. Dmitrij Medvedev dolazio je tamo više puta između 2010. i 2015. godine, ali Putin, koji Rusijom praktično upravlja od početka ovog veka, do sada nikada nije kročio na ostrva.

Putin je tokom boravka na Iturupu obišao školu, bolnicu i fabriku za preradu ribe, razgovarao sa stanovnicima i probao kavijar. Tokio je upravo samu činjenicu da je ruski predsednik fizički otišao tamo shvatio kao direktno potvrđivanje ruskog suvereniteta nad teritorijom koju Japan smatra svojom.

Takaičijeva je poručila da poseta „vređa osećanja japanskog naroda“, dok je Moskva uzvratila da strani državnici ne mogu da određuju ruskom predsedniku koje delove Rusije sme da posećuje.

Nisu u pitanju samo riba i nekoliko vulkanskih ostrva

Iza istorije i nacionalnog ponosa nalazi se mnogo ozbiljnija vojna računica.

Ostrva imaju bogata ribolovna područja i potencijalno vredna nalazišta minerala, a Japan je sve do 2022. Rusiji plaćao za pravo ribolova u tom području.

Ali za Moskvu je mnogo važnije gde se ostrva nalaze.

Kurili stoje između Ohotskog mora i otvorenog Pacifika. Kontrola nad južnim ostrvima omogućava ruskoj floti pristup Tihom okeanu tokom čitave godine, jer se moreuz između njih ne zaleđuje ni zimi. Rusija je poslednjih godina dodatno ojačala vojno prisustvo na ostrvima.

To znači da eventualno rusko odricanje od teritorije za Moskvu ne bi predstavljalo samo simboličan ustupak Japanu, već bi otvorilo i vrlo ozbiljna vojno-strateška pitanja na jednom od najosetljivijih pravaca ruskog Dalekog istoka.

Abe i Putin bili blizu dogovora, a onda je sve propalo

Odnosi nisu oduvek izgledali ovako loše.

Bivši japanski premijer Šinzo Abe godinama je pokušavao da sa Putinom pronađe rešenje. Tokom prethodne decenije obnovljene su posete nekadašnjih japanskih stanovnika grobovima članova porodica, razgovaralo se o zajedničkim ekonomskim projektima, a postojala je i nada da bi dve države konačno mogle da potpišu mirovni sporazum.

Proces se zatim raspao.

Rusija je 2020. pojačala vojno prisustvo i rasporedila protivvazdušne sisteme na ostrvima, a odnosi su se potpuno survali nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, kada se Japan pridružio zapadnim sankcijama protiv Moskve.

Putin je tokom sadašnje posete otvoreno kritikovao Tokio zbog sankcija i poručio da Rusija ne preti Japanu, već da upravo Japan ima teritorijalne pretenzije prema Rusiji.

U pozadini se pojavila i ruska špijunska mreža

Najnovija kriza dolazi samo nekoliko nedelja nakon još jednog ozbiljnog udara na odnose dve zemlje.

U Japanu su se pojavili navodi o širokoj ruskoj obaveštajnoj i nabavnoj mreži preko koje su prikupljane informacije i nabavljane tehnologije dvostruke namene koje mogu da budu korišćene u proizvodnji ruskih raketa i dronova. Japanska vlada je posle tih otkrića priznala da mora mnogo ozbiljnije da se suprotstavi stranim obaveštajnim operacijama.

Zbog toga Putinova poseta nije pala na mirno tlo.

Takaičijeva pripada tvrđem krilu japanske politike, dok je pitanje Severnih teritorija decenijama jedna od najosetljivijih nacionalnih tema u Japanu. Sa druge strane, Moskva sada sve otvorenije pokazuje da pitanje suvereniteta smatra završenim.

I tu je srž sadašnje krize.

Japan govori da su ostrva njegova. Rusija odgovara da o tome nema šta da se pregovara. Putin je sada prvi put lično otišao na jedno od njih, Tokio je pozvao ruskog ambasadora, a Moskva uzvratila istom merom i pomenula protivmere.

Četiri mala ostrva na krajnjem istoku tako ponovo postaju mnogo više od tačke na karti. Ona su mesto na kojem se sudaraju sećanje na Drugi svetski rat, ruska vojna strategija na Pacifiku, japanski teritorijalni zahtevi i odnosi dve države koji su već pali na najniži nivo poslednjih decenija.

BONUS VIDEO