Udarno! Vratio se Surovikin: Posle sastanka s Putinom sledi pakao - američki pukovnik objavio šokantne vesti, sledi dramatičan preokret

Povratak generala Sergeja Surovikina iz Afrike i njegov navodni sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom mogli bi da budu signal da se Moskva sprema za mnogo žešću fazu rata u Ukrajini.

To je ocenio penzionisani američki pukovnik Daglas Mekgregor.

Mekgregor, nekadašnji savetnik američkog ministra odbrane, u razgovoru sa profesorom Glenom Dizenom povezao je Surovikinov povratak sa mogućim promenama u ruskom vojnom vrhu, velikim snagama koje Moskva i dalje drži u rezervi i procenom da je opasnost od direktne evropske intervencije u Ukrajini danas manja nego ranije.

Upravo bi ta kombinacija, prema njegovoj proceni, mogla da omogući Rusiji da odustane od dosadašnjeg sporog i metodičnog napredovanja i pokuša da znatno ubrza operacije.

Surovikinovo ponovno pojavljivanje posebno privlači pažnju jer je upravo on tokom ranije faze sukoba komandovao ruskim snagama u Ukrajini, a njegovo ime ostalo je vezano za potpuno drugačiji način vođenja operacija i snažnije povezivanje dejstava avijacije, raketnih snaga i jedinica na zemlji.

Šta će biti sa Gerasimovom

U razgovoru je istovremeno preneta informacija iz izvora da bi mandat načelnika ruskog Generalštaba Valerija Gerasimova mogao da bude završen sredinom septembra.

Zvanične potvrde takve odluke nema, ali upravo zato se Surovikinov povratak u Rusiju i njegovo pojavljivanje uz Putina posmatraju sa posebnom pažnjom.

Mekgregor nije tvrdio da će Surovikin sigurno naslediti Gerasimova. Naprotiv, izneo je ozbiljnu rezervu prema mogućnosti da vazduhoplovni general bude postavljen na čelo Generalštaba i ocenio da bi Moskva za tu funkciju mogla da izabere nekog od generala kopnene vojske.

Foto: profimedia/Shutterstock

Mnogo važnije od samog imena budućeg komandanta, međutim, bilo bi ono što bi eventualna promena pokazala o Putinovim namerama.

Gerasimov se u delu ruskog vojnog i javnog prostora vezuje za sporiji i metodičniji način vođenja operacija, dok se novije Putinove poruke tumače kao zahtev da se ofanzivna dejstva ubrzaju. Ako bi promena na vrhu Generalštaba zaista usledila, ona bi zato mogla da bude jedan od najjasnijih pokazatelja pravca kojim Moskva želi da nastavi rat.

Mekgregorova procena uklapa se i u njegove ranije tvrdnje da Rusija povećava pritisak i širi ciljeve operacije, uključujući prostor sve do Odese.

Odesa izbija u prvi plan

U toj računici Odesa dobija posebno mesto.

Dok se Harkov ocenjuje kao cilj koji može da čeka, Odesa bi za Rusiju imala mnogo veći strateški značaj. Prema proceni iznetoj u razgovoru, ruske snage već su ozbiljno umanjile značaj tog grada za ukrajinsku logistiku, ali bi njegovo potpuno preuzimanje predstavljalo daleko ozbiljniju promenu čitavog toka rata.

Kontrola Odese ne bi značila samo zauzimanje velikog crnomorskog grada.

Time bi bila potpuno promenjena vojna, logistička i politička slika juga Ukrajine, dok bi Kijev pretrpeo težak udarac kada je reč o položaju na Crnom moru.

Foto: Foto: Shutterstock

Takva operacija, međutim, zahtevala bi ogromne pripreme. Rusija bi morala da pomeri sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane napred i istovremeno izgradi znatno veće logističke kapacitete za snabdevanje snaga na velikoj udaljenosti.

U razgovoru je izneta procena da su upravo takve pripreme već u toku.

Rusija, prema istim navodima, trenutno obučava oko 150.000 rezervista, dok se broj severnokorejskih vojnika prisutnih na ratištu procenjuje na najmanje 20.000.

Mekgregor smatra da Pjongjang želi da njegove jedinice steknu stvarno borbeno iskustvo, dok Moskvi prisustvo dodatnog ljudstva daje mogućnost da sopstvene snage raspoređuje mnogo fleksibilnije.

Moskva sve manje strahuje od ulaska NATO snaga

Jedna od ključnih promena, prema Mekgregoru, jeste ruska procena mogućnosti da evropske članice NATO-a neposredno uđu u rat ako ukrajinski front počne ubrzano da se urušava.

Moskva je upravo zbog takvog scenarija dugo držala velike i dobro opremljene snage u rezervi.

Sada, međutim, prema proceni iznetoj u razgovoru, ruski vojni vrh sve manje veruje da evropske zemlje mogu da izvedu ozbiljnu kopnenu intervenciju.

Centralno mesto u takvom scenariju imala bi Poljska.

Ozbiljna evropska vojna operacija u Ukrajini praktično bi zavisila od poljske teritorije kao glavne baze za dopremanje opreme, snabdevanje i raspoređivanje jedinica. Bez aktivnog učešća Varšave, sposobnost drugih evropskih država da sprovedu veliku kopnenu operaciju bila bi znatno manja.

Mekgregor je pritom izneo tvrdnju da u Poljskoj postoji snažan otpor slanju novih vojnika u Ukrajinu i naveo da je u dosadašnjem toku rata poginulo između 8.000 i 10.000 poljskih vojnika.

Za tu veoma ozbiljnu tvrdnju u materijalu nije ponuđena nezavisna potvrda.

Mekgregor, međutim, upravo na osnovu poljskog faktora zaključuje da je verovatnoća velike evropske kopnene intervencije manja nego ranije.

Ako je i Moskva došla do istog zaključka, onda bi deo ruskih rezervi koje su čuvane za mogućnost direktnog sukoba sa NATO-om mogao da dobije potpuno drugačiju namenu.

Menja se izbor ciljeva

Ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu, mostove i luke postali su intenzivniji, a u razgovoru je ukazano da Moskva sada napada i pojedine objekte koje je ranije izbegavala zbog mogućnosti velikih civilnih posledica.

Pomenut je i mogući odgovor na zaplenu ruskih brodova, koji bi podrazumevao zaplenu evropskih plovila.

Dodatni pritisak stvaraju ukrajinski udari duboko unutar Rusije. U razgovoru je navedeno da je oko 800 dronova uspelo da prodre kroz rusku odbranu i stigne do svojih ciljeva, uz tvrdnju da je korišćena britanska tehnologija i nova vrsta motora koja omogućava veći domet, veću brzinu i let na veoma maloj visini.

Foto: EPA

Takvi napadi, prema iznetoj proceni, u Rusiji se više ne doživljavaju kao ograničena neprijatnost, već kao problem koji povećava pritisak da Moskva odgovori ne samo napadima na ukrajinske položaje već i na infrastrukturu povezanu sa proizvodnjom i snabdevanjem sistema kojima se gađa ruska teritorija.

Zbog svega toga septembar se pojavljuje kao moguća prelomna tačka.

Mnogo će zavisiti i od vremenskih uslova. Ako obilne kiše ne pretvore teren u blato, ruske snage mogle bi da dobiju period pogodan za znatno intenzivnije operacije.

Velike rezerve, sve veći značaj Odese, promena izbora ciljeva, slabljenje straha od evropske kopnene intervencije i moguće promene na samom vrhu ruske vojske tako se spajaju u jednu sliku.

Surovikinov povratak zato je važan mnogo više od pitanja njegove buduće funkcije.

Ako njegovo pojavljivanje uz Putina zaista predstavlja deo šire promene koju Mekgregor očekuje, onda će glavno pitanje narednih nedelja biti da li je Moskva procenila da je došao trenutak da iz dugog rata iscrpljivanja pređe na pokušaj mnogo bržeg i snažnijeg udara.

BONUS VIDEO