Englezi nokautirali Putina! Rusi gore od besa, šta se ovo dešava? Odgovor mora biti hitan i brutalan, u suprotnom...

Britanski dronovi prvi put su korišćeni za napade na industrijske i vojne objekte duboko na teritoriji Rusije, a politički analitičar Jurij Barančik ocenjuje da je London time prešao još jednu rusku „crvenu liniju“ i upozorava da Moskvi ostaje veoma malo vremena da odluči kako će odgovoriti.

Barančik se pozvao na britanske medije, pre svega „Tajms“, koji su objavili da su izvori iz Oružanih snaga Ukrajine (OSU) potvrdili korišćenje bespilotnih letelica britanske proizvodnje tokom napada na ciljeve duboko u Rusiji u prethodnih šest meseci. Među metama su, prema tim navodima, bile i strateški važne rafinerije u Volgogradu i Jaroslavlju.

Prema objavljenim informacijama, reč je o dronovima najmanje dva britanska proizvođača. Među njima se pominje mlazna bespilotna letelica „Njan“ kompanije Kalen-Lenc, koja je deo BAE sistemsa, dok ime drugog proizvođača nije objavljeno. Ranije je korišćen i teški transportni dron T-150 kompanije Maloj aeronautiks tokom napada na most u Hersonskoj oblasti.

Za Barančika je najvažnije to što se, prema njegovom tumačenju, više ne radi samo o tome da Zapad predaje Ukrajini postojeće naoružanje, već o direktnijem uključivanju britanske vojne industrije u stvaranje sredstava kojima se napada ruska teritorija.

„Britanci svojim dronovima već tuku strateške objekte u Rusiji“

Barančik podseća da je Velika Britanija od početka sukoba bila među državama koje su prve pomerale granice zapadne vojne pomoći Kijevu.

- Britanija je bila prva koja je Ukrajini isporučila tenkove, bila je prva koja je Ukrajini isporučila protivbrodske i krstareće rakete - naveo je Barančik.

On tvrdi da Moskva na takve poteze Londona nije direktno odgovorila.

Foto: Profimedia

- Mi na to nismo odgovorili konkretno Britaniji, ograničivši se isključivo na ukrajinsko ratište - dodao je.

Sada je, prema njegovoj oceni, situacija otišla korak dalje.

- I sada Britanci, koristeći Oružane snage Ukrajine kao posrednika, svojim dronovima već napadaju strateški važne objekte na teritoriji naše zemlje - poručio je Barančik.

„Tajms“ je, prema njegovim navodima, ukazao da su London i Vašington ranije bili znatno oprezniji zbog straha od eskalacije i mogućeg ruskog odgovora protiv NATO-a, dok se sada ograničenja postepeno uklanjaju.

U priču uvukao i „Flamingo“

Barančik britansku ulogu povezuje i sa ukrajinskom krstarećom raketom FP-5 „Flamingo“.

On tvrdi da je to oružje praktično „blizanac“ rakete FP-5 koju je predstavila britansko-emiratska grupa Milanion, zbog čega smatra da je pojavljivanje dodatnih britanskih sistema u Ukrajini bilo samo pitanje vremena.

Sličnost dva sistema jeste predmet rasprave još od pojavljivanja „Flaminga“. Otvoreni izvori potvrđuju da ukrajinska raketa po izgledu i pojedinim karakteristikama veoma podseća na FP-5 koju je Milanion predstavio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali poreklo i stepen britanskog učešća u samoj ukrajinskoj raketi ostaju predmet različitih tvrdnji.

Barančik, međutim, iz svega izvodi mnogo širi zaključak.

Foto: Tanjug/AP

„Britanija prelazi sve crvene linije“

Prema njegovoj oceni, London korak po korak testira koliko daleko može da ide bez direktnog ruskog odgovora.

- Britanija dosledno prelazi sve ‘crvene linije’ Rusije - napisao je Barančik.

On zatim iznosi i najradikalniji deo svoje procene, tvrdeći da bi postojeći tok događaja mogao da bude promenjen samo asimetričnim ruskim odgovorom.

Barančik je kao krajnju mogućnost pomenuo čak i nuklearni udar po objektima na teritoriji Evrope ukoliko zapadne države, kako tvrdi, drugačije ne shvate ozbiljnost ruskih upozorenja. To je njegov lični predlog i nije stav koji je u ovoj objavi predstavljen kao odluka ruskih vlasti.

Njegovo upozorenje usledilo je i posle masovnog napada dronovima na Moskvu i Podmoskovlje.

Pozivajući se na gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanjina, Barančik navodi da je tokom noći 16. avgusta prema Moskvi i okolini krenulo oko 600 bespilotnih letelica, od kojih je 201 uništena u Moskovskom regionu. On taj napad opisuje kao najveći takav nalet od početka specijalne vojne operacije.

Prema njegovoj proceni, uključivanje evropske vojne industrije znači da bi napadi sličnih razmera ubuduće mogli da budu još ozbiljniji.

„Ostao je praktično mesec dana“

Barančik smatra da rusko rukovodstvo nema mnogo prostora za odlaganje odluke o odgovoru.

Razlog, prema njegovom tumačenju, nije samo stanje na frontu, već i unutrašnji politički kalendar Rusije.

U septembru treba da budu održani izbori za Državnu dumu, a Moskva želi da glasanje protekne bez velikih bezbednosnih poremećaja. Problem je, tvrdi Barančik, što i ukrajinska strana zna koliko je taj period važan za ruske vlasti.

Zbog toga očekuje pokušaje napada ili drugih akcija kojima bi glasanje moglo da bude poremećeno, posebno u ruskim regionima koji se nalaze najbliže zoni sukoba.

- Ostao je praktično mesec dana. Odgovor već treba pripremati - naveo je Barančik.

Ali on smatra da Moskva ne bi trebalo samo da čeka eventualni novi napad.

- I bolje ne odgovor, nego preventivni udar koji Kijevu jednostavno neće dozvoliti čak ni da pokuša da nanese Rusiji neke ozbiljne udare tokom dana glasanja - zaključio je Barančik.

Njegova poruka tako se svodi na upozorenje da se, po njegovoj proceni, dosadašnji model zapadnog angažovanja ubrzano menja: od isporuka naoružanja Ukrajini, preko ukidanja ograničenja za njegovu upotrebu, do britanskih sistema koji se sada pojavljuju u napadima duboko unutar Rusije. Upravo zato narednih nekoliko nedelja vidi kao period u kojem će Moskva morati da odluči da li nastavlja sa dosadašnjim odgovorima ili prelazi na znatno oštriji model delovanja.

BONUS VIDEO