Šokantno otkriće o kovidu! Doktor pred sudom priznao sve: Skrivali su veliku prevaru, mediji otkrili istorijski skandal

Bivši visoki savetnik Entonija Faučija Dejvid Morens priznao je pred saveznim sudom da je učestvovao u zaveri čiji je cilj bio da se od američke javnosti sakriju službene komunikacije o istraživanjima koronavirusa, finansiranju projekata povezanih sa Institutom za virusologiju u Vuhanu i raspravi o poreklu kovida 19.

Morens, koji je od 2006. do 2022. radio kao viši savetnik u kancelariji direktora Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, kojim je tada rukovodio Fauči, u utorak je u Grinbeltu u Merilendu priznao krivicu po jednoj tački optužnice – za zaveru radi izvršenja krivičnih dela i prevare Sjedinjenih Američkih Država. Preti mu do pet godina zatvora, a izricanje kazne zakazano je za 12. novembar.

Suština priznanja je jednostavna: Morens i njegovi saradnici namerno su koristili njegov privatni nalog na Džimejlu kako službena prepiska ne bi završila u državnim sistemima i tako postala dostupna na osnovu zahteva prema Zakonu o slobodi pristupa informacijama.

Američko Ministarstvo pravde navodi da su preko privatnih kanala razmenjivali nejavne informacije iz Nacionalnih instituta za zdravlje, razgovarali o vraćanju ukinutog finansiranja, uređivali pisma namenjena rukovodstvu institucije i prosleđivali informacije „zaobilaznim kanalima“ jednom visokom zvaničniku NIAID-a.

„Naučio sam kako da mejlovi nestanu“

Morensovi ranije objavljeni mejlovi sada dobijaju još veću težinu.

U jednoj poruci iz februara 2021. napisao je da je od osobe zadužene za zahteve za pristup informacijama naučio kako da učini da mejlovi „nestanu“ nakon što zahtev stigne, ali pre nego što počne pretraga.

Naveo je i da je veliki deo ranijih poruka izbrisao pošto ih je prethodno prebacio na privatni Džimejl.

Foto: Tanjug/AP

Još eksplozivnija bila je njegova poruka iz aprila iste godine, u kojoj se direktno pominje „Toni“, što se odnosi na Entonija Faučija.

Morens je napisao da nema razloga za brigu zbog zahteva za pristup informacijama jer materijal može da pošalje Toniju na privatni Džimejl ili da mu ga lično odnese na posao ili kući, dodajući da je Fauči „previše pametan“ da dozvoli kolegama da mu šalju stvari koje bi mogle da naprave problem.

Fauči je još tokom kongresnog saslušanja 2024. negirao da je službene poslove vodio preko privatne elektronske pošte i tvrdio da ne zna zbog čega je Morens tako pisao.

Fauči nije optužen u krivičnom postupku protiv Morensa.

U centru priče novac za istraživanja povezana sa Vuhanom

Sporna prepiska odnosila se na američki finansirani projekat istraživanja koronavirusa kod slepih miševa.

NIAID je grant dodelio organizaciji koja je deo sredstava prosledila Institutu za virusologiju u Vuhanu. Finansiranje je prekinuto 2020. godine, u vreme kada je sve više pažnje bilo usmereno na mogućnost da je pandemija mogla da potekne iz laboratorije u kineskom gradu.

Prema priznanju krivice, Morens i njegovi saradnici zatim su radili na tome da se finansiranje obnovi i da se suprotstave tvrdnjama da je virus izašao iz laboratorije.

Upravo zato su, očekujući zahteve za objavljivanje službenih dokumenata, odlučili da komunikaciju sklone sa zvaničnih državnih naloga.

Morens je preko privatne elektronske pošte razmenjivao i nejavne informacije američkih zdravstvenih institucija i pomagao u pokušajima da se utiče na odluke o finansiranju.

Vino za „zakulisne smicalice“

Priča se nije završila samo na skrivanju poruka.

Morens je priznao i učešće u nedozvoljenoj šemi sa poklonima.

Čovek povezan sa organizacijom koja je dobijala novac za istraživanja poslao mu je vino kao nagradu za njegove „zakulisne smicalice“, navodi Ministarstvo pravde.

Foto: Tanjug/AP

Morens je potom kao mogući način da „zasluži“ poklon naveo pisanje naučnog komentara za ugledni medicinski časopis u kojem bi zastupao tezu da je kovid 19 imao prirodno poreklo. Pominjane su i buduće večere u restoranima sa Mišlenovim zvezdicama u Parizu, Njujorku i Vašingtonu.

Pre nego što je priznao krivicu, Morens je 28. aprila bio optužen za zaveru protiv SAD, uništavanje, menjanje ili falsifikovanje federalnih dokumenata, skrivanje i uklanjanje evidencije i pomaganje u tim delima. Nakon sporazuma sa tužilaštvom priznao je jednu tačku zavere, za koju je maksimalna kazna pet godina zatvora.

Fauči se više od 100 puta pozvao na Peti amandman

Morensovo priznanje dolazi u trenutku kada je i sam Fauči ponovo pod ogromnim političkim i kongresnim pritiskom.

Fauči se 29. jula pojavio pred Odborom Senata za unutrašnju bezbednost i vladine poslove, gde se više od 100 puta pozvao na Peti amandman, odnosno pravo da ne odgovori na pitanje ako bi odgovor mogao da ga izloži samooptuživanju. Pitanja su se odnosila na poreklo kovida, istraživanja u Vuhanu, finansiranje rizičnih eksperimenata i njegovo postupanje tokom pandemije.

Fauči je tada rekao da senator Rend Pol vodi kampanju kako bi ga naterao da kaže nešto što bi moglo da bude iskorišćeno za njegovo krivično gonjenje.

Republikanci su ga optuživali da je ranije obmanjivao Kongres o finansiranju istraživanja koronavirusa, dok Fauči te optužbe odbacuje. Demokratski članovi odbora tvrdili su da je saslušanje politički pokušaj da se Fauči uhvati u zamku.

Senatski odbor je 6. avgusta glasovima republikanaca izglasao da se Fauči proglasi krivim za nepoštovanje Kongresa i predmet uputio Ministarstvu pravde. Pravni spor sada se vodi i oko pitanja da li je uopšte mogao da se pozove na Peti amandman nakon pomilovanja koje mu je dao bivši predsednik SAD Džozef Bajden.

Bajden mu dao potpuno pomilovanje

Bajden je neposredno pre odlaska iz Bele kuće Faučiju izdao potpuno i bezuslovno pomilovanje za sva moguća federalna krivična dela koja je mogao da počini ili u kojima je mogao da učestvuje od 1. januara 2014. do 19. januara 2025, a koja su povezana sa njegovim funkcijama u NIAID-u, timu Bele kuće za koronavirus ili njegovim radom kao glavnog medicinskog savetnika predsednika.

Bajden je tada tvrdio da Fauči i drugi zvaničnici ne treba da budu izloženi, kako je naveo, neopravdanim i politički motivisanim krivičnim postupcima.

Fauči je rekao da pomilovanje nije tražio, da nije učinio ništa protivzakonito i da njegovo prihvatanje ne predstavlja priznanje krivice.

Kritičari Faučija godinama ga optužuju da nije bio otvoren o američkom finansiranju istraživanja koronavirusa u Kini, da je umanjivao mogućnost laboratorijskog porekla pandemije i da je davao netačne iskaze Kongresu. Fauči sve vreme odbacuje takve tvrdnje, a protiv njega u Morensovom predmetu nije podignuta optužnica. Američke obaveštajne službe i naučna zajednica i dalje nemaju jedinstven zaključak o poreklu virusa – postoje procene koje favorizuju prirodni prelazak sa životinje na čoveka i procene koje smatraju mogućim laboratorijski incident.

Ono što, međutim, više nije samo optužba političkih protivnika jeste ponašanje njegovog nekadašnjeg visokog savetnika: Dejvid Morens sada je pred saveznim sudom priznao da je namerno učestvovao u skrivanju službene prepiske o istraživanjima koronavirusa od američke javnosti.

BONUS VIDEO