Stiže cunami koji će potopiti Ukrajinu! Zelenski objavio stravične vesti: Pocepaće celu državu, Kijevu nema spasa

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbacio je zahtev bivšeg ministra odbrane Mihaila Fjodorova da se pronađe način za održavanje izbora tokom rata, upozorivši da bi takav potez mogao da „pocepa Ukrajinu“.

- Izbori sada su cunami za državu koji će pocepati Ukrajinu - poručio je Zelenski novinarima.

On je otišao i korak dalje, tvrdeći da bi raspisivanje izbora dok traju borbe moglo praktično da uništi zemlju iznutra.

- Verujem da, ako želimo da uništimo zemlju, onda tokom ovakvog rata možemo da krenemo ka izborima - rekao je Zelenski.

Njegova strategija je, kako je objasnio, da prvo dovede zemlju do završetka rata i sačuva Ukrajinu kao nezavisnu i suverenu državu.

Fjodorov otvorio pitanje koje je godinama bilo tabu

Raspravu je ponovo pokrenuo donedavni ministar odbrane Mihail Fjodorov, koji je 18. avgusta pozvao ukrajinske vlasti da pronađu „zakonit, bezbedan i realan mehanizam“ kojim bi izborni proces mogao da bude obnovljen čak i ako rat potraje.

- Demokratija nije luksuz rezervisan za mirnodopsko vreme. Demokratija je deo onoga za šta se danas borimo - poručio je Fjodorov.

On smatra da Rusija ne sme praktično da dobije pravo da određuje kada Ukrajinci mogu da biraju vlast, samo zato što rat traje.

Fjodorov je tražio model koji bi omogućio da na izborima učestvuju vojnici na frontu, milioni Ukrajinaca koji se nalaze u inostranstvu, kao i građani u oblastima neposredno uz zonu borbi.

Njegov zahtev predstavlja prvi ozbiljan poziv jednog istaknutog ukrajinskog političara na održavanje izbora tokom rata od početka ruske vojne operacije 2022. godine. Rojters navodi da ideja nije naišla na široku podršku čak ni među ljudima koji su prethodno protestovali zbog Fjodorovljeve smene.

Zelenski: Može samo ako saveznici garantuju uslove

Zelenski ipak nije potpuno zatvorio vrata glasanju.

Rekao je da bi izbori teoretski mogli da budu održani ukoliko ukrajinski saveznici naprave konkretan plan kojim bi bilo garantovano da glasanje bude bezbedno, legitimno i demokratsko.

Problem je, prema njegovim rečima, što takav plan do danas niko nije ponudio.

To bi, između ostalog, zahtevalo uslove u kojima biračka mesta ne bi bila izložena raketnim i drugim napadima, ali i sistem koji bi omogućio glasanje stotinama hiljada pripadnika Oružanih snaga Ukrajine i milionima državljana koji su napustili zemlju.

Prema istraživanju Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju od 5. avgusta, 57 odsto ispitanika smatra da izbore treba održati tek nakon završetka borbi.

Šta zapravo važi sa mandatom Zelenskog

Petogodišnji predsednički mandat Zelenskog, započet u maju 2019. godine, završio je svoj redovni rok u maju 2024, ali tvrdnja da je on od tada automatski ostao bez ustavnog osnova za obavljanje funkcije nije tačna.

Ukrajinski zakon zabranjuje održavanje izbora dok je na snazi ratno stanje, uvedeno nakon početka sukoba u februaru 2022. godine. Istovremeno, Ustav Ukrajine predviđa da predsednik nastavlja da obavlja dužnost do stupanja novoizabranog predsednika na funkciju. Zbog toga izbori 2024. nisu održani, a Zelenski je ostao na položaju.

Upravo pitanje koliko dugo takvo stanje može da traje sada Fjodorov pokušava da vrati u javnu raspravu.

Sukob Zelenskog i Fjodorova izašao u javnost

Zelenski je istovremeno prvi put detaljnije govorio o razlazu sa čovekom koji je godinama bio jedan od njegovih najvažnijih saradnika.

- Imao sam i još imam veoma pozitivan odnos prema Mihailu. Mnogo toga smo prošli zajedno. Ali mislim da on sam ide, ili ga neko gura, u pogrešne stvari - rekao je Zelenski.

Fjodorov je smenjen sa mesta ministra odbrane u julu, nakon neslaganja sa vojnim vrhom. Njegova smena izazvala je višenedeljne proteste u Kijevu i zahteve da bude vraćen na funkciju.

Zelenski tvrdi da mu je posle smene ponudio četiri druga položaja u državnom sistemu, ali da je Fjodorov odbio sve ponude.

Ukrajinski predsednik optužio ga je i da je kao ministar u pojedinim slučajevima prelazio granice svojih ovlašćenja i ulazio u pitanja koja pripadaju vojnoj komandi. Razlaz je dodatno produbljen njegovim javnim izlaskom sa zahtevom za izbore.

Fjodorov uzvraća: Ako o ovome ne smemo da pričamo, zašto se borimo?

Fjodorov, međutim, ne odustaje.

U intervjuu za britanski Bi-Bi-Si rekao je da smatra da ima „moralno pravo“ da pokrene javnu raspravu o izborima, iako nije rekao da li namerava lično da se kandiduje.

- Ne treba da se plašimo da razgovaramo o tome. To je suština demokratije. Ako ne mogu otvoreno da iznesem svoje ideje pred sopstvenim društvom, zašto se onda borimo? - rekao je Fjodorov.

Njegova završna poruka bila je još direktnija.

Ako izbori više nikada ne bi bili održani, rekao je, Ukrajina bi „prestala da bude demokratija“.

Time je sukob Zelenskog i njegovog nekadašnjeg bliskog saradnika prerastao iz kadrovskog spora u mnogo ozbiljnije pitanje političkog uređenja zemlje tokom dugotrajnog rata.

Zelenski tvrdi da bi izbori sada mogli da razbiju jedinstvo države upravo u trenutku kada ono najviše treba Kijevu. Fjodorov uzvraća da rat ne može neograničeno da bude razlog za odlaganje demokratskog procesa.

I upravo se oko tog pitanja sada otvara jedna od najosetljivijih političkih rasprava u Ukrajini od početka sukoba.

BONUS VIDEO