Biće krvavo! Rusija ovu državu ostavlja bez mora: Svet se sprema za totalnu katastrofu - Putin je na ivici odluke

Nastavak masovnih ruskih udara na luke u Odesi i Odeskoj oblasti mogao bi za samo tri do četiri nedelje praktično da odseče Ukrajinu od korišćenja Crnog mora, ocenio je ruski vojni stručnjak i glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko.

- Ovaj zadatak biće rešen u najskorije vreme. Može se računati da će možda u naredne tri do četiri nedelje taj problem biti rešen - rekao je Korotčenko za Gazetu.Ru.

Prema njegovoj proceni, uskraćivanje Kijevu mogućnosti da koristi pomorske luke predstavlja jedan od strateških ciljeva u sadašnjoj fazi specijalne vojne operacije, zbog čega očekuje nastavak pritiska na lučku infrastrukturu sve dok ona ne bude onesposobljena za normalan rad.

Njegov rok od tri do četiri nedelje za sada je isključivo procena ruskog analitičara i nije moguće potvrditi da će ukrajinske luke u tom periodu zaista biti potpuno izbačene iz upotrebe.

Glavne crnomorske luke već pod ogromnim pritiskom

Problem za Kijev je što ruski udari više ne pogađaju samo pojedinačne objekte, već čitav sistem preko kojeg Ukrajina izvozi robu i doprema deo tereta.

Rojters navodi da su ruski napadi praktično blokirali glavne ukrajinske crnomorske luke, preko kojih je pre sadašnjeg talasa udara išlo oko 90 odsto ukrajinskog izvoza žitarica. Kijev je zbog toga sve veći deo tereta počeo da prebacuje ka dunavskim lukama Reni i Izmail, kao i železnicom preko zapadne granice.

Ali tu se pojavljuje novi problem – alternativni pravci nemaju kapacitet crnomorskih terminala.

Krajem avgusta ispred Sulinskog kanala čekalo je između 70 i 80 brodova koji su pokušavali da stignu do ukrajinskih luka na Dunavu. Nedostatak pilota, prioritet koji se daje isporukama goriva i česte vazdušne uzbune dodatno usporavaju saobraćaj.

Ukrajinska železnica procenjuje da mesečno može da dopremi oko 500.000 tona žitarica do dunavskih luka, ali ni to ne može jednostavno da nadomesti kapacitet velikih crnomorskih terminala.

Kijev zbog toga razmatra i dodatno preusmeravanje izvoza železnicom preko Moldavije ka rumunskoj Konstanci. Procene govore da bi taj pravac mogao da primi oko 4,5 miliona tona godišnje, što pokazuje razmere problema sa kojima se ukrajinska logistika već suočava.

Udar na Odesu: Gorivo, energetika i pogon za bespilotne čamce

Pritisak na ovu infrastrukturu nastavljen je u noći između 1. i 2. septembra.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su u Odesi i Odeskoj oblasti pogođena četiri energetska objekta koja omogućavaju funkcionisanje luka.

Prema ruskim navodima, u samoj luci Odesa pogođen je pogon za eksperimentalnu proizvodnju bespilotnih čamaca, šest rezervoara sa gorivom namenjenim Oružanim snagama Ukrajine, kao i skladišta sa vojno-tehničkom opremom.

Ukrajinska strana potvrdila je snažan raketni i napad dronovima na Odesu i oblast, ali je saopštila i da je oštećena stambena zgrada, da je osam ljudi povređeno i da su delovi grada ostali bez struje i vode.

Dan ranije ruski napadi pogodili su i izvozne objekte u Odeskoj oblasti, kao i granični prelaz Orlivka prema Rumuniji, gde je privremeno obustavljen prolazak ljudi i vozila.

Time je pod udarom praktično čitav logistički lanac – od luka i skladišta, preko energetike koja ih napaja, do alternativnih pravaca prema Dunavu i Rumuniji.

Ako padnu luke, teret ide na Dunav i zapadnu granicu

Potpuno izbacivanje crnomorskih luka iz upotrebe ne bi značilo da Ukrajina više nema nijedan način da izvozi robu.

Ali bi joj drastično smanjilo kapacitet.

Teret koji sada ide preko Odese i drugih velikih terminala morao bi još snažnije da se preusmeri ka manjim dunavskim lukama, železnici, Moldaviji, Rumuniji i ostatku zapadne granice.

Problem je što se uska grla već vide.

Ukrajinski izvoz žitarica od 1. do 21. avgusta iznosio je oko 539.000 tona, dok je u istom periodu prošle godine bio oko 1,73 miliona tona. Rojters navodi da su čekaonice pred Dunavom postale toliko velike da pojedini brodovi gube i do 8.000 dolara dnevno zbog kašnjenja.

Zbog toga Korotčenkova procena ne polazi samo od fizičkog uništavanja jednog ili dva terminala. Suština bi bila da se dovoljno dugo i dovoljno snažno napadaju luke, energija, skladišta, železnički prilazi i ostala logistika, sve dok njihov rad ne postane prespor, preskup ili rizičan za ozbiljan pomorski promet.

BONUS VIDEO