Putin nema izlaza! Kina pravi zaokret koji će Rusiju skupo koštati: Rusi objavili dramatična saznanja, traži se hitna reakcija

Rusija više ne može da računa da će kineska glad za naftom rasti još decenijama zajedno sa privredom te zemlje, upozorio je politikolog Jurij Barančik

On ocenjuje da Peking upravo prolazi kroz vrhunac potrošnje nafte u transportu i da Moskvi ostaju pre godine nego decenije da učvrsti položaj na svom najvažnijem azijskom tržištu.

- Kina ostaje ogroman i izuzetno važan kupac ruske nafte, ali računati da će njena potražnja pratiti kinesku ekonomiju još decenijama više nije moguće. Transportna potražnja za naftom u Kini, izgleda, upravo prolazi kroz vrhunac - naveo je Barančik.

Prema njegovoj proceni, sadašnji veliki kineski uvoz može da stvori opasan osećaj sigurnosti u Moskvi. Rusija danas ima ogromnog kupca na istoku, ali se istovremeno kineski automobili, kamioni i železnica ubrzano oslobađaju benzina i dizela.

Brojke pokazuju da upozorenje nije bez osnova.

Petročajna već vidi veliki pad goriva

Barančik je ukazao na rezultate najveće kineske naftne kompanije Petročajna za prvo polugodište 2026.

Prodaja benzina, dizela i avionskog goriva pala je ukupno za 8,8 odsto, dok je prerada sirove nafte smanjena za 5,6 odsto. Prodaja benzina pala je 8,6 odsto, dizela 7,6, a avionskog goriva čak 12,5 odsto. Istovremeno je prodaja prirodnog gasa porasla 3,9 odsto.

Sama Petročajna povezala je slabljenje domaće potražnje za gorivom sa visokim cenama nafte, ali i ubrzanim prelaskom kineskog transporta na alternativne izvore energije.

Još važnije, nije reč samo o rezultatima jedne kompanije.

Potrošnja nafte u celoj Kini u drugom kvartalu 2026. pala je oko devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno su kineske emisije ugljen-dioksida smanjene za jedan odsto, a Rojters ukazuje na veoma neobičnu promenu – prvi put je glavni razlog pada emisija bila manja upotreba nafte, a ne uglja.

Elektrifikacija transporta već ostavlja ogroman trag. Samo električna vozila tokom prvih šest meseci godine zamenila su potrošnju oko 36 miliona tona nafte, dok je kod električnih kamiona količina zamenjenog goriva porasla čak 90 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

To više nije mali tehnološki eksperiment.

To je količina nafte koja počinje da bude vidljiva u energetskom bilansu najvećeg svetskog uvoznika.

Kina raste, ali više ne guta sve više benzina

Proces nije počeo zbog sadašnjeg rata na Bliskom istoku i problema oko Ormuskog moreuza. Visoke cene nafte samo su ga ubrzale.

Međunarodna agencija za energiju još početkom 2025. upozorila je da je era brzog rasta kineske potrošnje goriva praktično završena. Zbirna potrošnja benzina, dizela i avionskog goriva tokom 2024. iznosila je nešto manje od 8,1 milion barela dnevno, odnosno 2,5 odsto manje nego 2021. godine.

Upravo je poređenje sa kineskom privredom ono što Barančik smatra presudnim.

Od 2021. do 2025. kineska ekonomija porasla je približno petinu, ali se potrošnja benzina i dizela gotovo nije pomerila. Decenijama je važilo jednostavno pravilo – što Kina više proizvodi, gradi, putuje i postaje bogatija, potrebno joj je više nafte.

Ta veza sada počinje da puca, a razloga je nekoliko.

Električni automobili potiskuju benzin, električni kamioni i vozila na gas smanjuju potrebu za dizelom, dok ogromna kineska mreža brzih pruga preuzima deo putnika koji bi ranije koristili automobile ili avione.

Međunarodna agencija za energiju procenjuje da su električna vozila samo tokom 2025. u Kini već eliminisala potrebu za oko milion barela nafte dnevno.

Do 2030. taj efekat mogao bi da dostigne čak 2,7 miliona barela dnevno.

IEA zato očekuje da ukupna kineska potražnja za naftom dostigne vrhunac tokom ove decenije. Do 2030. trebalo bi da bude tek neznatno viša nego 2024, dok će glavni izvor budućeg povećanja potrošnje sve manje biti saobraćaj, a sve više petrohemijska industrija.

BONUS VIDEO