Pala Nemačka, evo ko je sledeći! Moćan obrt u srcu Evrope: Ako ovo izguraju do kraja, Brisel više neće biti isti

Posle istorijskog uspeha Alternative za Nemačku na pokrajinskim izborima, pažnja evropske politike okreće se Francuskoj, gde Nacionalno okupljanje već priprema program za preuzimanje vlasti.

Program podrazumva radikalnu promenu migracione politike i obračun sa islamističkim organizacijama, kao i slabljenje moći Brisela i vraćanje nacionalnog suvereniteta Parizu.   

Predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela izneo je veliki deo tog plana u intervjuu britanskom Telegrafu tokom konferencije stranke Reform UK u Birmingemu, gde je poručio da Francuska pod njegovom strankom više neće biti „ulaz za ilegalnu migraciju u Britaniju“.

Bardela i lider Reform UK Najdžel Faraž već su potpisali memorandum o saradnji prema kojem bi, ukoliko obe stranke dođu na vlast, Britanija presretala čamce sa migrantima u Lamanšu i vraćala ih Francuskoj, dok bi Pariz potom radio na njihovom vraćanju u zemlje porekla.

Ali Bardela tvrdi da pravi problem uopšte ne počinje na obali Lamanša.

- Granica između Francuske i Velike Britanije nije u Kaleu. Ona je u Mentonu, između Francuske i Italije. Ona je u Lampeduzi. Ona je u Grčkoj. Ona je na ulaznim tačkama Evropske unije - rekao je.

Njegov plan zato podrazumeva da se ilegalni ulazak zaustavlja već na spoljnim granicama EU, umesto da se problem rešava tek kada migranti stignu do severne Francuske i pokušaju da pređu u Britaniju.

- Ako Francuska povrati kontrolu, ako uspemo da zaštitimo naše granice, onda se pitanje malih čamaca više neće pojavljivati - poručio je Bardela.

Prvi veliki potez – referendum o migracijama

Jedan od prvih velikih poteza Nacionalnog okupljanja po dolasku na vlast bio bi ustavni referendum o migracijama.

Bardelin program predviđa ukidanje automatskog sticanja francuskog državljanstva samo na osnovu rođenja u Francuskoj, davanje prednosti francuskim državljanima pri ostvarivanju socijalnih prava i sistematsko proterivanje stranaca osuđenih za krivična dela.

Legalno useljavanje, međutim, ne bi bilo potpuno zaustavljeno. Bardela želi da ga veže za potrebe francuske ekonomije, ali uz mnogo strože zahteve za integraciju – doseljenici bi morali da nauče francuski jezik i prihvate francusku kulturu i način života.

Tu povlači i jasnu granicu između francuskog modela asimilacije i britanskog multikulturalizma.

- Ovde u Britaniji je: dođite kakvi jeste. U Francuskoj je: postanite ono što smo mi - rekao je Bardela.

To nije nova formulacija u njegovoj politici. Bardela već duže zastupa princip „republikanske asimilacije“, prema kojem dolazak u Francusku ne znači samo dobijanje pravnog statusa, već prihvatanje francuskih društvenih i kulturnih pravila.

Nacionalno okupljanje istovremeno već pravi raspored za vrh vlasti. Marin Le Pen je u julu zvanično najavila da će se kandidovati za predsednicu Francuske 2027, dok Bardela sebe vidi na mestu premijera. Žalbeni sud joj je prethodno skratio zabranu kandidovanja, čime joj je ponovo otvoren put ka predsedničkoj trci, iako se pravni postupak nastavlja pred Kasacionim sudom.

- Radimo zajedno, ruku pod ruku, kako bismo Francuzima ponudili alternativu posle decenije Emanuela Makrona - rekao je Bardela.

Ankete pokazuju da Nacionalno okupljanje ulazi u predsedničku godinu kao izraziti favorit, pri čemu i Le Pen i Bardela u različitim scenarijima imaju daleko veću podršku od kandidata većine konkurentskih stranaka. U pojedinim istraživanjima Bardela čak ostvaruje nešto bolji rezultat od Le Pen.

Zabrana Muslimanskog bratstva i udar na islamiste

Jednu od najvećih unutrašnjih opasnosti za Francusku Bardela vidi u političkom islamizmu.

Najavio je da bi kao premijer zabranio Muslimansko bratstvo i nastojao da ga stavi na listu terorističkih organizacija, uz zatvaranje radikalnih džamija i raspuštanje organizacija koje vlast proceni kao islamističke.

- Njihova ambicija nije da se odvoje od naših društava, već da ih osvoje - rekao je Bardela.

Ta tema već je ušla duboko u francusku politiku. Nacionalna skupština Francuske u januaru je usvojila rezoluciju kojom se od Evropske unije traži da razmotri stavljanje Muslimanskog bratstva i njegovih rukovodilaca na evropsku listu terorističkih organizacija.

Bardela je istovremeno pozitivno govorio o italijanskoj premijerki Đorđi Meloni, dok je američkog predsednika Donalda Trampa opisao kao promenljivog u raspoloženju i stavovima, ali doslednog kada je reč o zaštiti američkih interesa.

Njegova poruka je da Francuska mora da usvoji isti princip.

- U svetu koji se oblikuje, da biste bili poštovani, morate da budete snažni i moćni. Svet koji dolazi ne prašta naivnost - poručio je.

Ne izlazak iz EU, već „drastično slabiji Brisel“

Veliki zaokret Nacionalnog okupljanja vidi se i u odnosu prema Evropskoj uniji. Stranka više ne zagovara izlazak Francuske iz EU, ali Bardela želi potpuno drugačiju Uniju – sa znatno slabijim centralnim institucijama i mnogo više ovlašćenja vraćenih nacionalnim državama.

Njegov cilj je, kako je rekao, „drastično slabiji Brisel“.

To znači da Nacionalno okupljanje više ne želi rušenje Evropske unije spolja, već duboku promenu odnosa snaga unutar nje.

Bardela odbacuje i ideju da nove geopolitičke okolnosti moraju automatski da dovedu do jačanja zajedničke evropske odbrambene politike. Na pitanje da li bi bezbednosni izazovi trebalo da nateraju Francusku na dublju saradnju sa EU u oblasti odbrane, odgovorio je odrečno.

Energetika bi bila još jedan stub njegove politike. Bardela insistira na francuskoj nuklearnoj energiji kao velikoj strateškoj prednosti zemlje i optužuje evropske propise da su tu prednost godinama potkopavali.

Za Nacionalno okupljanje nuklearna energija nije samo pitanje proizvodnje struje, već osnova buduće industrijske konkurentnosti Francuske. Bardela smatra da bi jeftinija i obilnija nuklearna energija mogla da privuče novu industriju, uključujući velike centre podataka neophodne za razvoj veštačke inteligencije.

Program koji Bardela sada iznosi zato daleko prevazilazi migracije. Nacionalno okupljanje se sprema za pokušaj preuzimanja čitave izvršne vlasti 2027. godine, sa Le Pen u Jelisejskoj palati i Bardelom u Matinjonu, a u paketu koji nude Francuzima nalaze se strože granice, nacionalna prednost u socijalnoj politici, proterivanje stranih kriminalaca, obračun sa islamističkim organizacijama, oslanjanje na nuklearnu energiju i ozbiljno kresanje političke moći Brisela.

BONUS VIDEO