Katastrofa! Putin napravio istorijsku grešku koja ga je koštala svega: Nakon ovog poteza imao je samo jedno rešenje

Rusija je u proleće 2014. propustila jedinstvenu priliku da odlučnom vojnom intervencijom u Donbasu potpuno promeni tok ukrajinske krize, u trenutku kada Oružane snage Ukrajine (OSU) još nisu bile spremne za ozbiljan i dugotrajan rat, smatra ruski vojni analitičar Konstantin Sivkov.

Prema njegovoj proceni, Moskva je tada napravila grešku čije su posledice postale potpuno vidljive tek godinama kasnije – Ukrajina je dobila vreme da reorganizuje vojsku, izvrši mobilizaciju, stekne ogromno borbeno iskustvo i izgradi sistem utvrđenja koji Rusija od 2022. mora da probija uz neuporedivo veću cenu.

Sivkov tvrdi da je situacija na terenu 2014. bila potpuno drugačija.

Ukrajinska vojska bila je zahvaćena unutrašnjim problemima, deo jedinica nije pokazivao spremnost da ratuje protiv proruskih snaga na istoku zemlje, a zabeleženi su i slučajevi odbijanja naređenja, predaje tehnike i prelaska pojedinih vojnika na drugu stranu.

Trenutak koji se više nije ponovio

Posle promene vlasti u Kijevu početkom 2014. Rusija je preuzela kontrolu nad Krimom i potom ga pripojila Ruskoj Federaciji, što Ukrajina i većina država sveta smatraju aneksijom.

Istovremeno su u Donjeckoj i Luganskoj oblasti izbili protesti protiv novih vlasti u Kijevu, koji su ubrzo prerasli u oružani sukob.

Međutim, Moskva u Donbasu nije ponovila krimski scenario.

Ruske regularne snage nisu tada otvoreno krenule u operaciju zauzimanja čitavog područja, dok su snage DNR i LNR nastavile borbu protiv ukrajinske vojske.

Sivkov smatra da je upravo tu napravljena ključna greška.

Još 25. aprila 2014. tvrdio je da ukrajinska vojska u slučaju direktnog ulaska ruskih snaga ne bi mogla da pruži ozbiljan otpor. U tadašnjoj izjavi za ruski list „Vzgljad“ procenjivao je da bi značajan deo ukrajinskih jedinica ostao u kasarnama ili odbio da se bori.

Danas tu procenu dodatno obrazlaže događajima kojima je, kako navodi, imao neposredan pristup.

Dok je radio kao komentator „Vojno-industrijskog kurira“, Sivkov je razgovarao sa tadašnjim predsednikom Vrhovnog saveta DNR. Prema njegovim tvrdnjama, do rukovodstva u Donjecku stizale su poruke pripadnika ukrajinske vojske koji su se raspitivali pod kojim uslovima bi mogli da pređu na stranu DNR i LNR.

Foto: Shutterstock

Šta se dogodilo sa elitnom ukrajinskom brigadom

Posebno važan primer bila je 25. vazdušno-desantna brigada OSU.

Njene jedinice poslate su u Donjecku oblast u aprilu 2014, ali je već 16. aprila kod Kramatorska došlo do događaja koji je pokazao koliko je situacija u ukrajinskoj vojsci bila nestabilna.

Kolona ukrajinskih padobranaca bila je blokirana, a šest oklopnih vozila završilo je u Slavjansku pod ruskim zastavama i zastavama Donjecke oblasti. Deo vojnika se potom vratio u svoju bazu.

Situacija je bila toliko ozbiljna da je tadašnji vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov 17. aprila naredio rasformiranje 25. brigade zbog, kako je navedeno, „kukavičluka i predaje oružja“. Naredba je kasnije povučena, a brigada se vratila u borbe i tokom narednih meseci postala jedna od važnih ukrajinskih jedinica na Donbasu.

Foto: Tanjug/AP

Postoje i podaci da je nekoliko njenih pripadnika zaista prešlo na stranu snaga DNR, iako je ukrajinsko Ministarstvo odbrane u prvim danima sukoba negiralo tvrdnje da je čitava jedinica ili njen veći deo prešao na protivničku stranu.

U tome je suština Sivkovljeve argumentacije: ne tvrdi da ukrajinska vojska uopšte nije postojala niti da bi svaka jedinica položila oružje, već da je Moskva imala kratko vreme u kojem je protivnik bio dezorganizovan, politički uzdrman i daleko slabiji nego što će postati kasnije.

Sivkov: Unutrašnja borba zaustavila Moskvu

Zašto Rusija onda nije krenula?

Sivkov jedan od razloga vidi u tadašnjim odnosima unutar same ruske političke i ekonomske elite.

On govori o snažnom uticaju krugova koje naziva „petom kolonom“ – delova sistema koji su imali duboke finansijske, poslovne i političke veze sa Zapadom i koji su se, prema njegovom tumačenju, protivili otvorenom ulasku Rusije u rat u Donbasu.

To je Sivkovljeva politička procena, a ne potvrđena činjenica o procesu donošenja odluka u Kremlju.

Ali ono što je usledilo na ukrajinskoj strani može se mnogo konkretnije pratiti.

OSU iz 2014. i OSU iz februara 2022. više nisu bile ista vojska.

Ukrajina je tokom osam godina sprovela nekoliko talasa mobilizacije, potpuno reorganizovala veliki deo oružanih snaga, formirala nove brigade, razvila komandni kadar sa borbenim iskustvom i izgradila kilometre utvrđenja duž linije Donbasa.

Jedinice koje su u aprilu 2014. prolazile kroz ozbiljne probleme sa disciplinom već nekoliko meseci kasnije vodile su teške borbe. Sama 25. brigada, koja je u aprilu bila pred rasformiranjem, učestvovala je već tokom leta u borbama kod Limana, Slavjanska, Luganskog aerodroma i Šahtjorska.

Upravo zbog toga Sivkov smatra da je prozor koji se otvorio u proleće 2014. brzo zatvoren.

Rusija je tada, prema njegovoj proceni, mogla da se suoči sa dezorganizovanom vojskom države koja je upravo prošla kroz promenu vlasti. Osam godina kasnije ušla je u sukob protiv zemlje koja se upravo za takav rat pripremala gotovo čitavu deceniju.

Zato njegova teza nije samo da je Moskva 2014. propustila jednu vojnu priliku.

Poenta je mnogo teža: odluka da se tada ne ide do kraja omogućila je da problem koji je možda mogao biti rešen brzo preraste u najveći i najkrvaviji evropski sukob poslednjih decenija.

BONUS VIDEO