Putin postavlja ultimatum: Odustanite od Donbasa ili...

Predsednik Rusije Vladimir Putin zahteva da Ukrajina odustane od celog istočnog regiona Donbasa, da se odrekne ambicija da se pridruži NATO, da ostane neutralna i da zapadne trupe drži van zemlje, rekli su za Rojters izvori upoznati sa razmišljanjem na najvišem nivou Kremlja.

Ruski predsednik se sastao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na Aljasci u petak na prvom samitu Rusije i SAD posle više od četiri godine i skoro ceo njihov tročasovni zatvoreni sastanak proveo je razgovarajući o tome kako bi mogao da izgleda kompromis o Ukrajini, prema izvorima koji su tražili da ostanu anonimni kako bi razgovarali o osetljivim pitanjima.

Govoreći nakon sastanka pored Trampa, Putin je rekao da će se sastanak, nadamo se, otvoriti put ka miru u Ukrajini - ali nijedan lider nije dao konkretne detalje o čemu su razgovarali.

U najdetaljnijem ruskom izveštaju do sada o Putinovoj ponudi na samitu, Rojters je uspeo da skicira konture onoga što bi Kremlj želeo da vidi u mogućem mirovnom sporazumu kojim bi se okončao rat u kojem su poginule i povređene stotine hiljada ljudi.

U suštini, rekli su ruski izvori, Putin je napravio kompromis u pogledu teritorijalnih zahteva koje je izneo u junu 2024. godine, koji su zahtevali od Kijeva da ustupi celokupnu teritoriju četiri oblasti koje Moskva polaže pravo na deo Rusije: Donjeck i Lugansk u istočnoj Ukrajini - koje čine Donbas - plus Herson i Zaporožje na jugu.

Kijev je odbacio te uslove kao ravne predaji.

U svom novom predlogu, ruski predsednik se drži svog zahteva da se Ukrajina potpuno povuče iz delova Donbasa koje još uvek kontroliše, prema tri izvora. Zauzvrat, međutim, Moskva bi zaustavila trenutne linije fronta u Zaporožju i Hersonu, dodali su.

Rusija kontroliše oko 88% Donbasa i 73% Zaporožja i Hersona, prema procenama SAD i podacima iz otvorenih izvora.

Foto: Reuters

Moskva je takođe spremna da preda male delove Harkovske, Sumske i Dnjepropetrovske oblasti Ukrajine koje kontroliše kao deo mogućeg sporazuma, rekli su izvori.

Putin se takođe drži svojih prethodnih zahteva da Ukrajina odustane od svojih NATO ambicija i da se vojni savez predvođen SAD pravno obavezuje da se neće dalje širiti na istok, kao i da se ograniče ukrajinska vojska i postigne sporazum da nijedna zapadna trupa neće biti raspoređena na terenu u Ukrajini kao deo mirovnih snaga, rekli su izvori.

Ipak, dve strane ostaju daleko jedna od druge, više od tri godine nakon što je Putin naredio hiljadama ruskih vojnika da uđu u Ukrajinu u invaziji velikih razmera koja je usledila nakon aneksije Krimskog poluostrva 2014. godine i dugotrajnih borbi na istoku zemlje između separatista koje podržava Rusija i ukrajinskih trupa.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine nije odmah komentarisalo predloge.

Predsednik Volodimir Zelenski je više puta odbacio ideju o povlačenju sa međunarodno priznate ukrajinske teritorije kao dela sporazuma i rekao da industrijski region Donbasa služi kao tvrđava koja sprečava ruski napredak dublje u Ukrajinu.

"Ako govorimo o jednostavnom povlačenju sa istoka, to ne možemo da uradimo“, rekao je novinarima u komentarima koje je Kijev objavio u četvrtak. "To je pitanje opstanka naše zemlje, koje uključuje najjače odbrambene linije".

U međuvremenu, pridruživanje NATO-u je strateški cilj utvrđen u ustavu zemlje i onaj koji Kijev vidi kao svoju najpouzdaniju garanciju bezbednosti. Zelenski je rekao da nije na Rusiji da odlučuje o članstvu u alijansi.
Bela kuća i NATO nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar o ruskim predlozima.

Politikolog Semjuel Čarap, predsednik Odeljenja za politiku Rusije i Evroazije u RAND, američkom tink-tenku za globalnu politiku, rekao je da svaki zahtev da se Ukrajina povuče iz Donbasa ostaje neprihvatljiv za Kijev, kako politički tako i strateški.

"Otvorenost za 'mir' pod uslovima koji su kategorički neprihvatljivi drugoj strani mogla bi biti više Trampov nastup nego znak istinske spremnosti na kompromis", dodao je. "Jedini način da se testira taj predlog jeste da se započne ozbiljan proces na radnom nivou kako bi se razradili ti detalji".

Tramp: Putin želi da se sa tim završi

Ruske snage trenutno kontrolišu petinu Ukrajine, područje otprilike veličine američke države Ohajo, prema procenama SAD i mapama otvorenog koda.

Tri izvora bliska Kremlju rekla su da je samit u aljaskom gradu Ankoridžu otvorio najbolju šansu za mir od početka rata, jer je bilo konkretnih razgovora o ruskim uslovima i da je Putin pokazao spremnost da popusti.

"Putin je spreman za mir - za kompromis. To je poruka koja je preneta Trampu", rekao je jedan od izvora.

Izvori su upozorili da Moskvi nije jasno da li će Ukrajina biti spremna da ustupi ostatke Donbasa i da će se, ako to ne učini, rat nastaviti. Takođe je bilo nejasno da li će Sjedinjene Države dati bilo kakvo priznanje ukrajinskoj teritoriji koju drži Rusija, dodali su.

Četvrti izvor je rekao da, iako su ekonomska pitanja sekundarna za Putina, on razume ekonomsku ranjivost Rusije i obim napora potrebnih da bi se otišlo mnogo dublje u Ukrajinu.

Tramp je rekao da želi da okonča "krvoproliće" rata i da bude upamćen kao „predsednik mirotvorac“. U ponedeljak je rekao da je počeo da organizuje, otvara novu karticu, sastanak između ruskih i ukrajinskih lidera, nakon čega će uslediti trilateralni samit sa predsednikom SAD.

"Verujem da Vladimir Putin želi da se to završi", rekao je Tramp pored Zelenskog u Ovalnom kabinetu. "Uveren sam da ćemo to rešiti".

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u četvrtak da je Putin spreman da se sastane sa Zelenskim, ali da se prvo moraju rešiti sva pitanja i da postoji pitanje o Zelenskom ovlašćenju da potpiše mirovni sporazum.

Putin je više puta izražavao sumnje u Zelenskijev legitimitet, jer je njegov mandat trebalo da istekne u maju 2024. godine, ali rat znači da još nisu održani novi predsednički izbori. Kijev tvrdi da Zelenski ostaje legitimni predsednik.

Lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke rekli su da su skeptični da Putin želi da okonča rat.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu

Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof je bio ključan u otvaranju puta za samit i najnoviji napor ka miru, prema dva ruska izvora.

Vitkof se sastao sa Putinom u Kremlju 6. avgusta sa pomoćnikom Kremlja Jurijem Ušakovim. Na sastanku, Putin je jasno stavio do znanja Vitkofu da je spreman na kompromis i izložio konture onoga što bi mogao da prihvati za mir, prema dva ruska izvora.

Ako Rusija i Ukrajina mogu da postignu dogovor, onda postoje razne opcije za formalni dogovor - uključujući mogući trostrani sporazum Rusija-Ukrajina-SAD koji priznaje Savet bezbednosti UN, rekao je jedan od izvora.

Druga opcija je vraćanje na neuspele Istanbulske sporazume iz 2022. godine, gde su Rusija i Ukrajina razgovarale o stalnoj neutralnosti Ukrajine u zamenu za bezbednosne garancije od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN: Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država, dodali su izvori.

"Postoje dva izbora: rat ili mir, a ako nema mira, onda će biti još rata", rekao je jedan od izvora.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.