Kakva pobeda za AfD! Brisel i Merc na aparatima, ovo istorija ne pamti! Počinje pravi pakao za CDU

Alternativa za Nemačku (AfD) prvi put je u anketi instituta INSA dostigla 30 odsto, dok je CDU/CSU kancelara Fridriha Merca spala na 18 odsto, što je najlošiji rezultat koji je ta kuća ikada izmerila za Uniju.

AfD je u poređenju sa prethodnom nedeljom dobila jedan procentni poen, a CDU i CSU su izgubile jedan i sada imaju 18 odsto. Istraživanje je rađeno za list "Bild" i objavljeno 3. oktobra. Razlika od 12 poena najveća je koju je INSA ikada zabeležio između ove dve stranke.

SPD i Zeleni izjednačeni su na po 14 odsto (Zeleni su izgubili poen), Levica ostaje na 10, a BSW i FDP sa po 4 odsto ostaju ispod praga od pet odsto. Uzorak je obuhvatio 1.202 ispitanika, a INSA navodi da je maksimalna granica greške 2,9 procentnih poena.

Je li Unija ikada bila ovako nisko?

U oktobru 2021. INSA je Uniju merio na 18,5 odsto. Za AfD je 30 odsto apsolutni rekord u podacima ovog instituta. Putanja je upečatljiva: u novembru 2024. između njih je bilo 14 poena razlike u korist Unije, a na saveznim izborima u februaru 2025. CDU/CSU su osvojile 28,5 odsto drugih glasova, a AfD 20,8 odsto. Samo nekoliko meseci kasnije, u aprilu 2025, INSA je prvi put izmerio izjednačenje od po 24 odsto.

Koliko su Nemci nezadovoljni Mercom?

Samo 15 odsto ispitanika zadovoljno je radom kancelara Merca (poen manje nego početkom septembra), a 79 odsto je nezadovoljno (plus dva). Za vladu je slika slična: samo 14 odsto je zadovoljno njenim radom, tri poena manje nego početkom septembra, što je takođe najniža vrednost koju je INSA ikada izmerio. Anketa o zadovoljstvu sprovedena je nakon nedelje obeležene sporovima oko reforme nege, poreza na dohodak i poreza na šećer.

Zašto Merc gubi podršku?

Analitičari navode više uzroka koji se ponavljaju. List "Handelsblatt" je još ranije pisao o sporu oko penzija, privrednom razočaranju i komunikacionim greškama, uz napomenu da kancelaru smetaju i koalicione obaveze i sopstvene osobine.

Britanski "Gardijan" ukazao je da investicioni program od 500 milijardi evra za infrastrukturu i prelaz na zelenu privredu do sada nije doneo očekivane rezultate, uz procenu da bi rast do 2026. mogao ostati ispod jednog odsto. Uz to, unutar crno-crvene koalicije stalno "škripi" između Unije i SPD.

Da li se AfD uzdiže i na pokrajinskim izborima?

Da, a to je verovatno jedan od ključnih podsticaja. Prema dostupnim izveštajima, na izborima u Saksoniji-Anhalt 6. septembra AfD je osvojila oko 43,8 odsto i prvi put u toj pokrajini bila daleko najjača, ali je sa 39 od 83 mandata za dlaku promašila apsolutnu većinu od 42 mesta.

CDU je tu dobila oko 17 odsto. U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji 20. septembra AfD je, prema istim izveštajima, bila najjača sa oko 38 odsto, ispred SPD-a sa 35,5 odsto, dok je CDU, po tim navodima, ispala iz pokrajinskog parlamenta sa 4,9 odsto. U Berlinu je, nasuprot tome, pobedila Levica, a AfD je ostala na oko 16 odsto. Zbirna ocena glasi: AfD je dva puta bila prva, ali ne vlada nigde.

Da li svi instituti pokazuju isto?

Drugi instituti su ove vrednosti već merili, ali ne uvek istovremeno: Unija je sredinom septembra kod "JuGova" (YouGov) bila na 18 odsto, a AfD kod instituta GMS na 30. U novijim merenjima, međutim, AfD je bila i do četiri poena niže, a Unija do pet poena više.

Konkretno, "Infratest dimap" je AfD merio na 27, a Uniju na 20 odsto, dok je "Forsa" dala 26 odsto za AfD i 19 za CDU i CSU. Trend je dakle isti, ali je INSA na gornjoj granici za AfD, što treba imati na umu pri tumačenju.

Šta kaže AfD?

Supredsednica Alis Vajdel na platformi X poručila je: "Deutschland will die politische Wende!", odnosno da Nemačka želi političku promenu. Strankom zajedno sa njom rukovodi Tino Hrupala.

Pre nešto više od dve nedelje INSA je radio i anketu o direktnom izboru kancelara. Vajdel je tu imala 31 odsto, a Merc 17 odsto, dok je Markus Zeder (Söder) pobeđivao Vajdel sa 34 prema 26, a Hendrik Vist bio tik iza nje sa 30 odsto. To pokazuje da deo javnosti razmišlja o alternativama unutar same Unije.

Ko bi uopšte mogao da vlada?

Moguća bi bila takozvana kenijska koalicija CDU/CSU, Zelenih i SPD sa 46 odsto, dok AfD i Unija zajedno imaju 48 odsto, ali Merc i Unija i dalje isključuju saradnju sa desnicom.

Samo Unija i SPD zajedno dobili bi svega 32 odsto, pa dosadašnja koalicija više ne bi imala većinu. Zbog izbornog sistema, većina mandata moguća je i sa znatno manje od polovine glasova, jer stranke ispod praga ispadaju.

Šta je "protivpožarni zid" i zašto je važan?

To je nezvanični naziv za dogovor demokratskih stranaka da ne sarađuju sa AfD (nem. "Brandmauer"). Debata o njemu rasplamsala se početkom 2025, kada je Merc u Bundestagu prihvatio većinu uz glasove AfD.

Prema anketi "JuGova" iz februara 2025, 27 odsto ispitanika potpuno se slagalo da su Merc i Unija tim glasanjem srušili taj zid. Unija sada ponavlja da saradnje neće biti, ali pritisak raste svakim novim rezultatom.

Anketa nije izbor, a granica greške od skoro tri poena znači da se stvarne vrednosti mogu kretati u širokom rasponu. Ipak, kontinuirani pad Unije i rast AfD u više istraživanja i na pokrajinskim izborima čine pritisak na Merca sve ozbiljnijim. Naredne nedelje pokazaće da li je INSA izmerio vrh ili početak daljeg uspona.

BONUS VIDEO