Znate li šta je uradio Tramp? Taker Karlson otkrio istinu koju niste smeli da čujete: Posledice će biti nesagledive

Rat protiv Irana najveća je greška koju je napravio bilo koji američki predsednik, ocenio je američki novinar Taker Karlson.

Karlson je u velikom intervjuu britanskom novinaru Afšinu Ratansiju za emisiju „Going Underground“, objavljenom 11. septembra, govorio o svojim višegodišnjim razgovorima sa Trampom, odluci da SAD zajedno sa Izraelom pokrenu rat protiv Irana, ulozi ljudi iz Trampove administracije i mogućim posledicama pred izbore za Kongres u novembru.

Američko-izraelski napad na Iran počeo je 28. februara. U prvim udarima ubijen je iranski vrhovni lider Ali Hamnei, zajedno sa nizom visokih vojnih i političkih zvaničnika, nakon čega je rat prerastao u višemesečni regionalni sukob.

„Nije želeo rat. Znao je šta može da pođe naopako“

Karlson tvrdi da o Trampovom stavu prema Iranu ne govori na osnovu nagađanja, već brojnih direktnih razgovora koje je sa njim vodio tokom gotovo deset godina.

- Razgovarao sam sa njim o tome mnogo puta, lično i telefonom, godinama. Moj zaključak je da on nije želeo ovo da uradi. Potpuno je razumeo rizike, ne samo za Ameriku nego i za sebe i svoje političko nasleđe. Tačno je znao šta može da pođe naopako. Razgovarali smo o tome. Nije želeo to da uradi, a ipak je to uradio - rekao je Karlson.

Upravo zbog toga, kaže, i dalje pokušava da shvati šta je navelo Trampa da donese odluku suprotnu onome što je godinama govorio.

- Logika govori da je bila potrebna velika sila da nekoga ubedite da uradi nešto za šta zna da je loša ideja i što će mu verovatno naneti štetu. Koja je to sila? Ne znam - rekao je Karlson.

Foto: Tanjug/AP

Karlson nije tvrdio da ima dokaz ko je izvršio presudan pritisak na američkog predsednika, ali je tokom razgovora više puta ukazao na izraelski interes i uticaj u odluci o ratu.

Prema njegovim rečima, cilj Izraela bio je uspostavljanje regionalne hegemonije, slabljenje Irana kao velike sile, razbijanje političke snage zalivskih zemalja i dugoročno smanjivanje američkog prisustva u Persijskom zalivu.

Karlson tvrdi da je upravo takvo upozorenje izneo Trampu neposredno pred rat.

- Rekao sam Trampu da je poenta izraelska regionalna hegemonija. Zato ovo guraju. Žele da kontrolišu svoj region - naveo je Karlson.

Dodao je da je Trampu rekao da je krajnji rezultat rata trebalo da bude uklanjanje Irana kao regionalne sile i slabljenje zalivskih država.

- Rekao sam mu: ovo je zapravo usmereno protiv nas. Tramp se složio - tvrdi Karlson.

Rubio i Retklif nisu zaustavili rat, Vens bio protiv

Karlson je posebno govorio o podelama unutar Trampove administracije.

Odbacio je tvrdnje da je američki državni sekretar Marko Rubio pokušavao da spreči napad na Iran.

- Rubio nije bio protiv rata sa Iranom. To je priča koju je njegovo osoblje plasiralo naknadno -rekao je Karlson.

Prema njegovim rečima, Rubio i direktor CIA Džon Retklif imali su položaje sa kojih su mogli da pokušaju da zaustave odluku, ali to nisu učinili.

- On i Džon Retklif, direktor Centralne obaveštajne agencije, dozvolili su da se ovo dogodi - rekao je Karlson.

Drugačiji stav, prema njegovim tvrdnjama, imao je potpredsednik SAD Džej Di Vens.

- Džej Di Vens je, naravno, bio protiv toga. To je mnogo puta javno rekao. Zato su ljuti na njega i zato pokušavaju da ga nateraju da se odrekne mene - rekao je Karlson.

Na Ratansijevo pitanje da li je, prema njegovim saznanjima, Vens bio jedini među najvažnijim ljudima administracije koji se protivio ratu, Karlson je odgovorio potvrdno.

„Najveća greška koju je američki predsednik ikada napravio“

Za Karlsona problem nije samo vojni.

On smatra da rat direktno udara na američku ekonomiju, povećava cenu goriva i dodatno opterećuje zemlju koja već godinama troši znatno više nego što prikupi kroz poreze.

Posebno je upozorio na mogućnost slabljenja uloge dolara u svetskom finansijskom sistemu ukoliko rat trajno promeni trgovinu energentima na Bliskom istoku.

Foto: Tanjug/AP

- Ovo je najveća greška koju je bilo koji američki predsednik ikada napravio. Ikada. Volim Trampa. Uvek sam ga voleo. Smešan je, poznajem ga dugo. Nikada nisam mislio da ću završiti ovde napadajući Trampa. Eto koliko je ovo ozbiljno. Ovo je ludilo - rekao je Karlson.

Ekonomske posledice rata već predstavljaju ozbiljan politički problem za Belu kuću. Cena nafte ponovo je premašila 100 dolara po barelu, dok je sukob poremetio plovidbu kroz Ormuski moreuz i proširio se na Saudijsku Arabiju i Jemen. Rojters navodi da je rat postao jedan od glavnih tereta za Trampa pred novembarske izbore za Kongres.

Karlson o napadu na školu: „Ko je taj čovek?“

Jedan od najoštrijih delova intervjua odnosio se na napad na školu u iranskom gradu Minab prvog dana rata.

Iran je saopštio da je u napadu poginulo 168 dece. Američka vojna istraga kasnije je došla do preliminarnog zaključka da su američke snage verovatno odgovorne za udar, nakon čega je Pentagon podigao istragu na viši nivo. AP je početkom septembra, na osnovu sopstvene istrage i podataka sa terena, naveo da je u školi poginulo najmanje 168 ljudi, većinom dece.

Karlson kaže da mu se Trampovo ponašanje posle tog događaja ne uklapa u čoveka kojeg je godinama poznavao.

- Tramp je uvek imao instinktivnu nespremnost da ubija civile. Uvek je instinktivno zazirao od nuklearnog rata. Mnogo je govorio o tome, javno i sa mnom privatno. Nuklearni rat ga užasava -rekao je Karlson.

Podsetio je i da je upravo Tramp tokom prvog predsedničkog mandata krenuo putem direktnih pregovora sa Kim Džong Unom.

Karlson je zatim napad na Iran opisao kao potpuni raskid sa takvom politikom.

- Činjenica da je Tramp uopšte započeo ovaj rat po izboru, po nalogu Izraela, ubistvom verskog poglavara, ne samo Irana nego šiitskog islama, kao da ste ubili šiitskog papu, starog čoveka, i to tokom pregovora, iznenadnim napadom poput Perl Harbora, a zatim saznao da smo pogodili školu i ubili gotovo 200 devojčica i nismo se izvinili... Ne znam šta gledam. Ko je taj čovek? - rekao je Karlson.

Američka istraga o udaru na školu još nije dala konačan javni zaključak. Tramp je u junu rekao da škola nije namerno gađana i da će prihvatiti rezultate istrage.

„Republikanci će debelo izgubiti, Tramp bi mogao da bude opozvan“

Karlson smatra da će konačna politička cena rata stići već na izborima za Predstavnički dom i deo Senata u novembru.

Prema njegovoj proceni, republikanci će teško izgubiti izbore, a Tramp će ostati bez kontrole nad Kongresom.

- Republikanci, Trampova stranka, izgubiće veoma teško na izborima na sredini mandata. On će biti odbačen. Ovaj rat će biti odbačen na biračkim mestima - rekao je Karlson.

Otišao je i korak dalje.

- Čini mi se gotovo izvesnim da će republikanci izgubiti kontrolu nad Predstavničkim domom, a verovatno i nad Senatom. To će Trampa staviti u neverovatno težak položaj. Verovatno će biti opozvan - rekao je.

Takav razvoj događaja, smatra Karlson, mogao bi paradoksalno da učini rat još opasnijim.

Ako Tramp izgubi Kongres, postane predsednik bez mogućnosti novog mandata i nađe se pod unutrašnjim političkim napadom, Karlson strahuje da će najveće ovlašćenje koje će mu ostati biti upravo vođenje vojnih operacija.

- Brine me, veoma me brine, da će jedini izlaz, jedini način da pokaže autoritet i uradi nešto, biti eskalacija rata u Iranu - rekao je.

Prema njegovoj oceni, američka vojska trenutno nije u stanju da bez ogromnog rizika izvrši takvu eskalaciju.

- Svako pojačavanje ovog rata bilo bi katastrofa za nas - zaključio je Karlson.

Rojters je nekoliko dana pre intervjua ocenio da se Trampov rat protiv Irana sve više poredi sa američkim „večitim ratovima“ posle 11. septembra – sukobima koji su počinjali obećanjima o brzoj pobedi, a završavali višegodišnjim vojnim i političkim problemima bez jasne izlazne strategije.