(VIDEO) Rusi gađali voz! Putin pokušao da ubije bivšeg šefa CIA?! Sad se oglasio zabrinjavajućom porukom: Sledeća meta će biti ovo

Moldavija bi mogla da bude sledeća zemlja na meti ruskog predsednika Vladimira Putina, dok evropske države još nisu izvršile promene neophodne za novu eru ratovanja, upozorio je bivši direktor CIA i penzionisani američki general Dejvid Petreus.

Petreus je upozorenje izneo tokom nedavnog intervjua na marginama bezbednosne konferencije Jalta evropska strategija (YES) u Kijevu, a snimak njegovih izjava potom se proširio društvenim mrežama.

- Putin sve vreme pokušava da obnovi Sovjetski Savez. Ne mislim da će Litvanija biti sledeća. Moldavija je mnogo verovatnija, jer je u tom pogledu mnogo ranjivija - rekao je Petreus.

Moldavija, za razliku od baltičkih država, nije članica NATO, a dodatnu bezbednosnu komplikaciju predstavlja Pridnjestrovlje, separatistička oblast na istoku zemlje u kojoj se nalaze ruske snage.

 

 

„Evropske zemlje nisu spremne“

Petreus je posebno upozorio da evropske države još nisu prilagodile svoje vojske promenama koje su rat u Ukrajini, masovna upotreba dronova, elektronsko ratovanje i precizno oružje velikog dometa doneli na savremeno bojno polje.

- Evropske zemlje nisu spremne. Nijedna od njih nije sprovela revolucionarne promene koje su potrebne u konceptima ratovanja, odbrane i bezbednosti - rekao je bivši direktor CIA.

Njegove reči dobile su dodatnu težinu posle dramatičnog događaja na ukrajinsko-poljskoj granici, neposredno nakon završetka konferencije u Kijevu.

Ruski dron pogodio je lokomotivu putničkog voza na stanici Jahodin, svega oko dva kilometra od teritorije Poljske. Napad se dogodio ubrzo nakon prolaska posebnog diplomatskog voza sa visokim zapadnim zvaničnicima.

Dron udario dok je Petreusov voz još bio na stanici

U trenutku napada na stanici Jahodin nalazio se i drugi voz u kojem je bio Petreus.

Prema podacima ukrajinske državne železnice Ukrzaliznicja, neposredno pre udara stanicu je napustio poseban diplomatski voz u kojem su bili bivši britanski premijer Boris Džonson, bivši švedski premijer Karl Bilt i bezbednosni savetnici iz nekoliko država Evropske unije.

Diplomatski voz namerno je krenuo ranije od predviđenog vremena zbog bezbednosne opasnosti.

Petreusov voz u tom trenutku još nije napustio Jahodin.

Ukrzaliznicja je saopštila da je dron na mlazni pogon primećen dok se približavao stanici i da je naredba za evakuaciju izdata oko 15 minuta pre udara. Dron je potom pogodio lokomotivu drugog putničkog voza. Povređenih u vozovima nije bilo.

Petreus je napad opisao kao akt terora protiv civila i ocenio da za udar na putničku železnicu nije bilo vojnog opravdanja.

Da li su Džonson i zapadni zvaničnici bili prava meta?

Najozbiljniju tvrdnju iznela je sama Ukrzaliznicja.

Ukrajinska železnica saopštila je da smatra „veoma verovatnim“ da je prava meta ruskog drona bio diplomatski voz koji je nekoliko minuta ranije napustio stanicu.

„Veoma je verovatno da je nameravana meta ruskog drona zapravo bio diplomatski voz, koji je stanicu napustio ranije nego što je bilo predviđeno“, saopštila je Ukrzaliznicja.

Karl Bilt, koji se nalazio u tom vozu, kasnije je objavio snimak posledica napada i rekao da pogođena kompozicija nije bila njihova.

- Ovo nije bio naš voz, već onaj koji je išao samo nekoliko minuta posle nas kod poljske granice. Evakuisan je kada se ruski dron približio i niko nije povređen - naveo je Bilt.

Boris Džonson takođe je reagovao posle udara, nazivajući ga besmislenim napadom na civilnu železničku infrastrukturu.

Nema nezavisne potvrde da je Moskva pokušala da ubije Džonsona, Bilta, Petreusa ili druge zapadne zvaničnike. Tvrdnja da je diplomatski voz bio planirana meta za sada predstavlja procenu ukrajinske železnice na osnovu vremena, putanje drona i činjenice da je voz zbog upozorenja napustio stanicu pre reda.

Rusija je, sa druge strane, navela da su njeni udari bili usmereni na infrastrukturu koja se koristi za dopremanje zapadnih vojnih tereta Ukrajini.

Napad kod same granice NATO zato je dodatno pojačao Petreusovo upozorenje da Evropa mora mnogo brže da menja način na koji razmišlja o odbrani.

Njegova procena je da Litvanija, kao članica NATO, nije najranjivija sledeća tačka, već upravo Moldavija - vojno slabija država van Alijanse, na čijoj teritoriji već postoji nerešeno pitanje Pridnjestrovlja i rusko vojno prisustvo.

BONUS VIDEO