„Ubica Amerikanaca” u munjevitoj akciji: Stravične tvrdnje otvaraju vatrenu stihiju

Ruski sistem PVO S-400, najavljivan kao „ubica” američkih F-22 i F-35, u borbenim uslovima pokazao je promenljive rezultate.

S-400 „Trijumf” (koji NATO označava kao SA-21 „Growler”) je mobilni raketni sistem zemlja-vazduh velikog dometa i naslednik starijeg sistema S-300; iako se pokazao veoma efikasnim u određenim scenarijima, takođe je ispoljio značajne ranjivosti tokom sukoba visokog intenziteta.

Raspoređen u Siriji i Ukrajini, ovaj sistem je uspešno presretao dronove, rakete i letelice, ali je pretrpeo i brojne skupe i ponižavajuće gubitke usled ukrajinskih napada dronovima i raketama.

U Iranu su izraelske i američke vazdušne operacije uništile iransku protivvazdušnu odbranu, pri čemu su avioni čak preletali Teheran usred bela dana. Iranska PVO je uključivala starije sisteme S-300, kao i sisteme S-400.

Ruski S-400 se smatra jednim od najnaprednijih sistema PVO na svetu, ali je tokom ruske invazije na Ukrajinu uništeno više ovih sistema, uključujući i one koje su uništila starija zapadna oružja, prethodno smatrana manjom pretnjom po ovaj sistem.

S-400 se smatra moskovskim pandanom američkom raketnom sistemu „Patriot”.

Kompanija „Rosoboroneksport” – rusko državno preduzeće zaduženo za većinu ruskog vojnog izvoza – 2024. godine je ovaj sistem nazvala „najboljim sistemom PVO velikog dometa na svetu”.

Iako ukrajinske snage smatraju da S-400 predstavlja ozbiljnu pretnju, uspele su da obore nekoliko raketa i unište određeni broj ovih sistema.

Rusija je u velikoj meri rasporedila baterije S-400 radi zaštite Krima, zona na liniji fronta i strateških objekata; ovi sistemi su u početku ograničavali ukrajinske vazdušne operacije, primoravajući pilote da lete na malim visinama ili da u potpunosti izbegavaju branjene vazdušne koridore. Sistem je navodno oborio i ukrajinski avion Su-27 u blizini Kijeva drugog dana invazije, a ruski zvaničnici su izvestili o prvim obaranjima raketa ATACMS, koje je lansirala Ukrajina, u novembru 2025. godine.

Ukrajinci su temeljno proučili situaciju i otkrili slabosti koje mogu da iskoriste. Istraživači iz korporacije RAND pisali su o sistemu S-400 i njegovim nedostacima.

- Bez senzora za osmatranje iza horizonta (OTH), S-400 i drugi moćni integrisani sistemi protivvazdušne odbrane velikog dometa (HIMADS) ranjivi su na napade krstarećim raketama na malim visinama, koje – ako se koriste u velikom broju – mogu da preopterete sistem protivvazdušne odbrane.

Sukob je pokrenuo ozbiljna pitanja o sposobnosti sistema da preživi kada deluje bez odgovarajuće pratnje sistema kratkog dometa, poput „Pancira”; to je ograničenje koje pogađa svaku zemlju koja trenutno koristi S-400.

Gledano šire, učinak u realnim uslovima zavisi od obučenosti operatera, a sistem je ranjiv na operacije suzbijanja neprijateljske protivvazdušne odbrane (SEAD), elektronsko ratovanje i masovne napade, dok „stelt” letelice dodatno komplikuju situaciju.

Jedan analitičar za pitanja protivraketne odbrane primetio je da su sistemi S-400 „izgleda imali poteškoća u borbi protiv raketa ’Storm šedou’ (Storm Shadow)”, mada je bez detaljnijeg uvida u uspešnost presretanja teško doneti pouzdan zaključak.
Ukrajina je tokom 2023. i 2024. godine uspešno napadala položaje sistema S-400 koristeći dronove, krstareće rakete i balističke rakete.

Ukrajinski izvori tvrde da je uništeno ili oštećeno čak 31 baterija sistema S-400, iako taj podatak nije potvrđen. Napadi su nastavljeni i tokom 2026. godine. Ukrajinske specijalne snage su u februaru 2026. pogodile komponente sistema S-400 na Krimu, uništivši lanser, radarsku stanicu i prateću opremu, dok je još jedan lanser pogođen u blizini Gvardejskog, na okupiranom Krimu, u martu 2026. godine.

Tokom „Dvanaestodnevnog rata” u junu 2025. godine, Iran još uvek nije posedovao sistem S-400. I dalje se oslanjao na stariji sistem S-300 (koji je u velikoj meri uništen izraelskim napadima) i na domaći sistem „Bavar-373”.

Pojedini iranski analitičari komentarisali su „neuspeh” Izraela da nanese razaranja velikih razmera Iranu. „Drugi su čak tvrdili da su iranski radari protivvazdušne odbrane ’zahvatili’ izraelske ’stelt’ lovce F-35I ’Adir’ dok su se još nalazili u vazdušnom prostoru Iraka, na putu ka iranskoj granici”, naveo je jedan obaveštajni izvor.

„U tom trenutku, izraelski ’stelt’ avioni bili su udaljeni nekoliko stotina kilometara od granice Iraka i Irana.”

Iako su Izraelci zaista lansirali svoje rakete sa udaljenosti veće od 100 milja, detalj koji ovi analitičari izostavljaju jeste činjenica da su Izraelci potpuno uništili iransku protivvazdušnu odbranu. Mnogo hvaljeni ruski protivvazdušni sistemi S-300, koji su navodno „zahvatili” izraelske lovce F-35I, nisu oborili nijedan od njih. To je podatak koji mnogo toga govori.

Prema izveštajima, Rusija je isporučila baterije S-400 Iranu negde između kraja 2025. i početka 2026. godine, a one su raspoređene u blizini Isfahana – navodno u zamenu za iransku tehnologiju bespilotnih letelica.

Veliki novi sukob izbio je nakon zajedničkih američko-izraelskih udara 28. februara 2026. godine, u kojima su, kako se navodi, poginuli iranski vrhovni vođa i drugi visoki zvaničnici; bila je to eskalacija znatno većih razmera nego ona iz 2025. godine. Ipak, rezultati su bili isti: američki i izraelski avioni su snažno napali iransku odbranu, pa čak i preletali Teheran tokom dana, a da pritom nisu izgubili nijednu letelicu usled dejstva sistema S-400.

U izveštaju iz aprila 2026. navodi se da je Iran i dalje tražio dodatne sisteme S-400 od Rusije nakon što su vazdušni udari iz februara 2026. otkrili nedostatke u odbrani, što ukazuje na to da su sistemi koje je zemlja posedovala bili uništeni, nedovoljni ili da nisu korišćeni sa značajnim učinkom.

S druge strane, jedan zvaničnik Iranske revolucionarne garde (IRGC) javno je negirao da je Iran uopšte tražio S-400, tvrdeći da su domaći sistemi superiorniji – tako da su čak i iranski zvaničnici iznosili oprečne tvrdnje.

Sistem S-400 se dobro pokazao u određenim aspektima tokom rata u Ukrajini, dok je Kijev razotkrio njegove slabosti u situacijama kada je sistem bio izložen i kada nije korišćen u sadejstvu sa drugim sistemima.

Sistem S-400 „Trijumf” nalazi se u službi ruske vojske od 2007. godine i izvezen je, odnosno prodat, zemljama kao što su Iran, Indija, Turska i Kina.

Planeri vazdušnih operacija NATO-a svakako uvažavaju sposobnosti sistema S-400. On unapređuje dubinu ruske odbrane, iako se priznaje da je daleko od neranjivog. Ipak, sistem je mnogo ranjiviji nego što je to njegova reputacija nagoveštavala uoči 2022. godine.

BONUS VIDEO: