Pada Kijev, Putin ulazi u prazan grad?! Englezi objavili smrtnu presudu Ukrajini: Evo kada Rusija slama prestonicu Ukrajine

Kijev bi već do oktobra mogao da uđe u infrastrukturni kolaps, a jedan ukrajinski zvaničnik za Ekonomist najavljuje „apsolutni pakao“ u prestonici.

Britanski Ekonomist, pozivajući se na ukrajinske zvaničnike i zapadne diplomate, upozorava da bi nastavak i pojačavanje ruskih udara na energetsku infrastrukturu mogao da dovede Kijev u stanje u kojem više neće biti ugroženo samo snabdevanje električnom energijom, već i voda, grejanje, kanalizacija i normalno dopremanje hrane.

Jedan zapadni diplomata otišao je toliko daleko da je novinarima rekao da bi Kijev mogao da „padne“ već ove godine, dok je neimenovani visoki ukrajinski zvaničnik situaciju koja bi mogla da nastane do oktobra opisao kao „apsolutni pakao“. U ovom kontekstu ne govori se o ruskom vojnom zauzimanju prestonice, već o mogućem slomu osnovnih gradskih sistema pod višemesečnim udarima na energetiku.

Jedan pogodak može da svede struju sa 16 na četiri sata dnevno

Najveći problem Kijeva nije samo koliko električne energije Ukrajina može da proizvede. Ekonomist upozorava da prestonica zavisi od nekoliko velikih energetskih čvorova preko kojih struja iz ostatka zemlje mora da stigne do grada.

Ako lokalni izvori proizvodnje budu uništeni, Kijev može praktično da postane svojevrsno „električno ostrvo“, zavisno od malog broja velikih trafostanica i dalekovoda.

Posebno se izdvaja velika trafostanica od 750 kilovolti kod Makarova. Prema procenama koje prenose ukrajinski mediji pozivajući se na Ekonomist, njeno izbacivanje iz stroja moglo bi da smanji dostupnost električne energije u Kijevu sa približno 16 na svega četiri sata dnevno.

Foto: Profimedia

Za grad sa milionima stanovnika to ne bi bio običan režim restrikcija.

Električna energija pokreće ogromne gradske pumpe koje dovode vodu do višespratnica, sisteme centralnog grejanja i kanalizacionu infrastrukturu. Ako nestanak struje potraje dovoljno dugo, problemi počinju da se nižu jedan za drugim.

Takav scenario Kijev je već delimično video prethodne zime. Posle uništenja termoelektrane u Troješčini stanovnici su masovno prešli na električne grejalice, mreža je počela da otkazuje, a stotine stambenih zgrada ostajale su bez grejanja i struje nedeljama.

Maksim Bahmatov, koji je rukovodio tim delom grada, tada je redosled katastrofe opisao vrlo jednostavno: prvo voda, zatim grejanje, onda električna energija i na kraju kanalizacija.

Velike termoelektrane praktično nije moguće sakriti

Ukrajina u novu zimu ne ulazi potpuno nespremna. Ekonomist navodi da je zaštita elektroenergetske mreže ove godine podignuta na znatno viši nivo, grade se betonske zaštite oko transformatora, razvija decentralizovana proizvodnja, stvaraju rezerve i postavljaju dodatni generatori.

Ukrajinske vlasti računaju i na oko 14 milijardi kubnih metara gasa, a očekuje se i višak ukupnih proizvodnih kapaciteta u odnosu na potrošnju.

Ali problem Kijeva ostaju ogromne termoelektrane.

Foto: Tanjug/AP

Takvi objekti ne mogu da se premeste, sakriju ili potpuno zatvore armiranim betonom. Koncentrisani udar balističkim raketama i dalje može da nanese kritičnu štetu čak i kada su pojedini delovi postrojenja fizički zaštićeni.

Ekonomist navodi i ukrajinske procene da Rusija sada proizvodi približno 100 balističkih raketa mesečno, dok Ukrajina raspolaže ograničenom količinom presretača za sistem „Patriot“. Dodatni problem postali su brzi mlazni dronovi, koji lete oko tri puta brže od klasičnih „Gerana“ i mnogo su zahtevniji za obaranje. Jedan izvor iz ukrajinske PVO rekao je da je tokom poslednjih napada oboreno tek oko 30 odsto takvih letelica.

Zato visoki ukrajinski zvaničnik sa kojim je razgovarao Ekonomist ne vidi razlog da očekuje lakšu zimu.

Njegova procena je da će, kada temperatura ozbiljno padne, ruske snage početi sistematski da „muče“ Kijev udarima na energetiku.

Grad već gomila vodu i hranu

Sama gradska vlast ponaša se kao da mogućnost dugotrajnih prekida uzima veoma ozbiljno.

Kijevska gradska administracija početkom septembra potvrdila je da pravi i stalno održava rezerve hrane i vode za jesen i zimu 2026/27, upravo za scenario dugotrajnih nestanaka električne energije i drugih vanrednih situacija.

Grad trenutno ima mogućnost da organizuje tople obroke za oko 25.000 ljudi, a planirana je nabavka još 20.000 paketa hrane. Rezerve bi prvenstveno bile namenjene socijalno ugroženim stanovnicima i ljudima koji bi tokom velikih kvarova ostali bez osnovnih uslova za život.

Ekonomist navodi i da približno 2.500 od oko 15.000 zgrada u Kijevu nema rezervni izvor toplote. Ako bi veliki deo elektroenergetske mreže ostao van funkcije upravo tokom jakih minusa, stotine hiljada ljudi mogle bi istovremeno da ostanu bez pouzdanog grejanja.

Foto: Reuters

Poremećaj struje zatim udara i na hladnjače, skladišta, supermarkete i transport hrane. To ne znači da bi u gradu automatski nestala sva hrana, ali višednevni problemi sa električnom energijom i logistikom mogli bi da stvore ozbiljne poremećaje u distribuciji, posebno svežeg mesa, mlečnih proizvoda, ribe, voća i povrća.

Iz Kijeva navodno iznose arhive, porodicama funkcionera savetovan odlazak

U isto vreme iz ruskih izvora stižu tvrdnje da deo državnog aparata već pravi planove za mnogo teži scenario.

Koordinator proruskog Nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev izjavio je za RIA Novosti da su posle poslednjih udara sa leve obale Kijeva počeli da se iznose dokumenti sudova, tužilaštava i drugih državnih institucija.

Prema njegovim tvrdnjama, funkcionerima čije porodice još borave u prestonici preporučeno je da ih pripreme za odlazak. Lebedev navodi i da se deo organizovanih evakuacija javnosti predstavlja kao premeštanje starijih i osoba sa invaliditetom kako bi se izbeglo širenje panike.

Za te navode nema nezavisne potvrde ukrajinskih vlasti.

Ipak, činjenica je da deo stanovništva već napušta grad, dok Ekonomist upozorava da bi dalji udari, dugotrajni nestanci struje i prekidi osnovnih usluga mogli da pokrenu znatno veći talas odlazaka. Jedan od najgorih scenarija o kojem se govori u Kijevu jeste upravo mogućnost da napadi na energiju, vodu i kanalizaciju izazovu masovno iseljavanje stanovništva.

Da li se „katastrofom Kijeva“ priprema energetsko primirje

Ruski analitičari, međutim, smatraju da dramatična upozorenja koja sada izlaze u zapadnim medijima imaju i političku pozadinu.

Prema njihovoj interpretaciji, predstavljanje Kijeva kao grada pred infrastrukturnom katastrofom povećava pritisak na Moskvu da pristane na „energetsko primirje“ – obostrani prekid udara na energetsku infrastrukturu.

Takva ideja više nije samo teorija.

Predsednik SAD Donald Tramp 14. septembra izjavio je da su Rusija i Ukrajina navodno pristale da prestanu da napadaju energetske objekte, iako ni Moskva ni Kijev tada nisu potvrdili da je konačan sporazum zaista postignut.

Volodimir Zelenski potom je rekao da je Ukrajina spremna na takav dogovor ako Rusija potpuno obustavi napade na ukrajinsku elektroenergetsku, gasnu i drugu energetsku infrastrukturu.

- Ako su Rusi spremni za energetsko primirje, to znači da nema udara bilo kojom vrstom oružja na energetske objekte - rekao je Zelenski.

Kremlj je Trampovu ideju nazvao „veoma dobrom“, ali je istovremeno povezao energetsko pitanje sa bezbednošću pomorske trgovine, tankerima i ukidanjem sankcija Rusiji.

Ruski komentatori zato tvrde da bi Zapad želeo da kroz humanitarni argument zamrzne napade na ukrajinsku energetiku pre najhladnijeg dela godine, čime bi Kijev dobio vreme za popravke i predah. To je njihova interpretacija pregovora, dok javno dostupni američki i ukrajinski izvori energetsko primirje predstavljaju prvenstveno kao pokušaj uzajamnog prekida udara na energetsku infrastrukturu obe zemlje.

BONUS VIDEO