Muk u Rusiji! Narod se zaprepastio ponudom Putinu: Znate li šta pokušavaju da urade Rusiji? Kremlj ovo ne sme da prihvati...

Predlog da Rusija i Ukrajina obustave međusobne udare na Crnom moru pojavio se upravo u trenutku kada Moskva, prema proceni izraelskog političkog analitičara i bivšeg šefa službe „Nativ“ Jakova Kedmija, dobija sve veću slobodu za napade na ukrajinske luke i pomorsku infrastrukturu.

Zato on postavlja jednostavno pitanje – šta bi Rusija konkretno dobila ako sada dobrovoljno ograniči sopstvene mogućnosti?

Turska je početkom avgusta pozvala Moskvu i Kijev da naprave mehanizam kojim bi se zaustavili napadi na komercijalne brodove u Crnom moru. Ankara je upozorila da se sukob sa vojnih brodova i luka proširio na trgovačku plovidbu i da je potrebno sprečiti dalje ugrožavanje pomorskog saobraćaja. Ukrajina je takođe predlagala uzajamni moratorijum na napade na civilne brodove.

Moskva je tu inicijativu odbila. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova 14. avgusta saopštilo je da u tadašnjim okolnostima ne vidi osnovu za dogovor o prekidu borbenih dejstava na Crnom moru.

Kedmi smatra da je razlog mnogo dublji od samog pitanja bezbednosti trgovačkih brodova.

„Ukrajini treba, Turskoj treba – a Rusiji?“

Po njegovoj proceni, interes Kijeva je očigledan. Ukrajina zavisi od crnomorskih luka za izvoz, dopremanje robe i funkcionisanje velikog dela privrede. Interes ima i Turska, kojoj odgovaraju mirna plovidba i stabilnost na Crnom moru.

Ali Kedmi tvrdi da ne vidi šta u istom aranžmanu dobija Moskva.

- Zašto je Rusiji potrebno ovo pomorsko primirje? Zašto je potrebno Zelenskom – razumem. Zašto je potrebno Turskoj, takođe razumem. Ali zašto je potrebno Rusiji? Šta Rusija time dobija? Ako pristane, vratiće se politici ‘gestova dobre volje’ i odreći se svojih prednosti u nadi da će neko to ceniti - rekao je Kedmi.

Njegova argumentacija ide u potpuno suprotnom smeru: ukoliko ruska vojska smatra da trenutno može da poveća pritisak na ukrajinske luke i objekte na crnomorskoj obali, onda bi prihvatanje moratorijuma značilo da sama sebi zatvara jednu od mogućnosti koju protivnik pokušava da ograniči.

Kedmi zato tvrdi da bi sa čisto vojnog stanovišta Rusija sada imala više razloga da pojača, a ne smanji dejstva.

Prema njegovim rečima, ruski interes bio bi intenziviranje udara na pomorsku i lučku infrastrukturu Ukrajine kako bi se otežali i uvoz zapadne robe i ukrajinski izvoz preko Crnog mora.

Crno more postalo mnogo opasnije

Situacija na moru zaista se dodatno zaoštrila.

Londonsko tržište pomorskog osiguranja proširilo je 18. septembra zonu visokog ratnog rizika na praktično čitavo Crno more zbog naglog povećanja napada na trgovačke brodove. Ranije su kao posebno rizične tretirane uglavnom vode uz Rusiju i Ukrajinu.

Ukrajina je u međuvremenu pojačala napade i na ruske pomorske ekonomske pravce, dok Moskva nastavlja udare na ukrajinske luke i logistiku.

Posledice više nisu ograničene na dve zaraćene države. Rusija je zbog ukrajinskih napada na crnomorske izvozne pravce počela da preusmerava deo izvoza žita na Baltičko i Arktičko more, prilagođavajući terminale u Ust-Lugi, Sankt Peterburgu i Murmansku koji su ranije uglavnom služili za druge terete.

Upravo takav razvoj događaja objašnjava zašto Ankara pokušava da smanji rizik od potpune militarizacije trgovačke plovidbe.

Ali iz Kedmijevog ugla, ista činjenica proizvodi potpuno drugačiji zaključak: ako je pritisak na protivničku pomorsku infrastrukturu postao važan deo rata, Moskva nema razlog da ga se odrekne bez ozbiljne protivusluge.

Drugi problem za Kijev – protivvazdušna odbrana

Kedmi svoju procenu ne zasniva samo na Crnom moru.

On tvrdi da Ukrajina ima sve veći problem sa količinom raspoloživih presretača i sposobnošću PVO da odgovori na rastući broj ruskih vazdušnih ciljeva.

- Sistem protivvazdušne i protivraketne odbrane Ukrajine svakog dana postaje sve slabiji. Problem je što protivraketa nema dovoljno ne samo Ukrajina. Nedostaju i Sjedinjenim Državama i evropskim zemljama“, ocenio je Kedmi.

Da problem postoji potvrđuju i ukrajinski i zapadni izvori, iako ne nužno u razmerama koje Kedmi opisuje.

Rojters je 22. septembra objavio da novi ruski mlazni dronovi predstavljaju ozbiljan problem za ukrajinsku PVO. Letelice se kreću brže i na većim visinama od klasičnih verzija „Šaheda“, dok ukrajinske jedinice prema podacima koje je Rojters prikupio obaraju oko 60 odsto tih novih dronova, znatno manje od ranijih stopa presretanja sporijih varijanti.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski već je tražio dodatne rakete za sisteme Patriot, upozoravajući da zemlji nedostaje veliki broj presretača potrebnih za odbranu od ruskih raketnih udara.

Za Kedmija je upravo taj trenutak presudan.

Ako protivnička zaštita postaje slabija, smatra on, bilo bi nelogično očekivati da Rusija baš tada pristane da dobrovoljno ograniči sredstva kojima tu slabost može da koristi.

Za dogovor Moskva bi morala nešto ozbiljno da dobije

Kedmi ne tvrdi da Rusija nikada ne treba da prihvati dogovor o Crnom moru. Njegova poenta je da bi cena takvog sporazuma morala da bude dovoljno velika da nadoknadi vojnu korist koje se Moskva odriče.

- Rusija nema nikakav razlog da pristane na taj sporazum. Da bi ga prihvatila, morala bi da ide protiv dela svojih nacionalnih interesa. U ime čega? Ne znam kakva bi cena morala da bude ponuđena Rusiji da bi se odrekla dela tih interesa - rekao je Kedmi.

Tu se nalazi i glavna prepreka svakom novom predlogu o ograničavanju udara.

Za Kijev je bezbednija plovidba preko Crnog mora važna zbog izvoza i funkcionisanja luka. Za Ankaru je važna zbog trgovine, pomorske bezbednosti i sopstvene uloge posrednika. Za zapadne zemlje smanjivanje napada na trgovačke brodove ograničava rizik od šireg poremećaja međunarodnog tržišta.

Moskva, međutim, traži da eventualni aranžman obuhvati mnogo više.

Kada je Zelenski u avgustu ponovo govorio o prekidu udara na brodove sa poljoprivrednim teretom, ruska strana je insistirala da se u mogući dogovor uključi i prestanak ukrajinskih napada na ruske rafinerije i naftovode. Kijev je odgovorio da napade na brodove sa hranom i energetsku infrastrukturu ne smatra istim pitanjem. 

BONUS VIDEO