Uzbuna! Poznato gde počinje rat Rusije i NATO: Jedna država je upravo prešla crvenu liniju, posledice će biti jezive

Litvanija je napravila veliki korak ka ukidanju ustavne zabrane razmeštanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, a iz Moskve su odmah stigla upozorenja da bi eventualni nuklearni objekti u toj baltičkoj državi mogli da postanu mete ruskog dalekometnog naoružanja, uključujući „Orešnik“.

Sejm je 22. septembra podržao predlog da se iz Ustava potpuno izbriše član 137, prema kojem na teritoriji Litvanije ne mogu da se nalaze oružje za masovno uništenje i strane vojne baze.

Za promenu je glasalo 99 poslanika, 13 je bilo protiv, dok je pet bilo uzdržano.

To, međutim, još ne znači da je zabrana ukinuta niti da je donesena odluka da se nuklearno oružje zaista rasporedi u Litvaniji.

Za promenu Ustava potrebna su još dva glasanja, sa najmanje tri meseca razmaka između njih. Na svakom je neophodno najmanje 94 od ukupno 141 poslanika.

Prvo glasanje o konačnom usvajanju zakazano je za 6. oktobar, a drugo za 12. januar 2027. godine.

Viljnus želi da ukloni ustavnu prepreku

Rasprava o promeni Ustava pokrenuta je još tokom leta, nakon što je politički vrh Litvanije zaključio da sadašnja zabrana više ne odgovara bezbednosnoj situaciji.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda tada je rekao da gotovo svi lideri poslaničkih grupa smatraju član 137 zastarelim.

Suština promene je da se Litvaniji ostavi mogućnost da u budućnosti prihvati savezničko nuklearno naoružanje ukoliko političko i vojno rukovodstvo procene da je to potrebno za odvraćanje.

Foto: Shutterstock

To ne znači da takva odluka već postoji.

Litvansko Ministarstvo odbrane ističe da brisanje zabrane samo uklanja ustavnu prepreku i daje državi više mogućnosti u okviru NATO strategije odvraćanja.

Zamenik ministra odbrane Karolis Aleksa rekao je da bi takav potez Rusiji trebalo da pošalje snažniji signal odvraćanja.

Prema njegovom tumačenju, nuklearno odvraćanje predstavlja legalni deo kolektivne odbrane NATO-a i mogućnost njegovog korišćenja ne znači automatski da će atomsko oružje zaista biti dopremljeno u Litvaniju.

Moskva: Lanseri bi postali mete

U Rusiji je sama mogućnost takvog razvoja odmah izazvala oštru reakciju.

Prvi zamenik predsednika Odbora Državne dume za odbranu Aleksej Žuravljov izjavio je da bi razmeštanje nuklearnog oružja u Litvaniji predstavljalo direktnu pretnju ruskoj bezbednosti.

Prema njegovim rečima, objekti i lanseri povezani sa takvim naoružanjem u tom slučaju postali bi mete ruske vojske.

- Reagovati treba krajnje oštro, ne diplomatskim notama i upozorenjima, već odmah napadom dalekometnih dronova ili udarom ‘Orešnika’ po koordinatama na kojima bi trebalo da budu postavljeni lanseri - rekao je Žuravljov.

To je stav ruskog poslanika, a ne zvanično saopštena odluka ruskog vojnog vrha o konkretnoj upotrebi „Orešnika“.

Kremlj je, međutim, još ranije jasno upozorio da bi razmeštanje nuklearnog oružja u Litvaniji promenilo rusko vojno planiranje.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je 11. septembra da bi, ukoliko na litvanskoj teritoriji bude raspoređeno nuklearno oružje usmereno prema Rusiji, i sama teritorija Litvanije bila stavljena pod nišan ruskog nuklearnog arsenala.

Da li bi Rusiji uopšte trebalo nuklearno oružje?

U ruskoj javnosti otvoreno je i pitanje kakvo bi oružje Moskva koristila protiv eventualne nuklearne infrastrukture NATO-a u Litvaniji.

Heroj Rusije i general-major Sergej Lipovoj smatra da za uništavanje takvog objekta ne bi nužno bilo potrebno nuklearno punjenje.

U tom scenariju mogao bi da bude upotrebljen dalekometni raketni sistem sa konvencionalnom bojevom glavom.

„Orešnik“ je ruski balistički sistem srednjeg dometa koji može da nosi različite tipove borbenog tereta.

Time bi se, barem teoretski, otvorila mogućnost udara na nuklearnu infrastrukturu bez neposrednog prelaska nuklearnog praga.

Ali bi čak i konvencionalni ruski napad na teritoriju Litvanije značio direktan vojni sukob Rusije i članice NATO-a.

BONUS VIDEO