NATO puca u ovom gradu! Rusi na nogama, Putinov tajni plan je mnogo gori nego što se mislilo - evo šta sada sledi

Narva, estonski grad na granici sa Rusijom, našla se u hipotetičkom scenariju Instituta za proučavanje rata (ISW) u kojem bi brza i teško dokaziva ruska operacija mogla da natera NATO da za svega nekoliko sati odluči da li je članica napadnuta i treba li aktivirati kolektivnu odbranu.

Scenario koji je detaljno preneo nemački Welt ne predviđa veliku rusku invaziju na Baltik. Upravo suprotno: ideja je da bi Moskva, ukoliko bi ikada krenula tim putem, pokušala da angažuje veoma ograničene snage, napravi maksimalnu političku konfuziju i dovede saveznike u situaciju da se međusobno spore oko toga šta se zapravo dogodilo.

Narva je za takav model posebno osetljiva. Grad ima oko 53.000 stanovnika, a približno 95 odsto ljudi ruski govori kao prvi jezik. Nalazi se bukvalno preko reke od ruskog Ivangoroda, dok oko trećine stanovništva ima rusko državljanstvo.

Prvi korak: „Narvska narodna republika“

Prema scenariju ISW-a, operacija bi počela informacionom kampanjom.

Na društvenim mrežama i preko proruskih kanala širile bi se tvrdnje da estonske vlasti ugrožavaju ruskojezične stanovnike Narve, dok bi se istovremeno pojavljivali pozivi da grad pređe pod rusku kontrolu.

Slične poruke već su se ove godine pojavljivale na ruskom jeziku, uključujući neistinite tvrdnje da stanovnici žele da formiraju takozvanu „Narvsku narodnu republiku“.

Foto: EPA/Shutterstock/AvailableViking

ISW upravo takvu propagandnu podlogu uzima kao početnu tačku zamišljenog razvoja događaja.

Sledeći korak bio bi mnogo ozbiljniji.

Male grupe ruskih agenata, pripadnika specijalnih snaga i ljudi koji su već pripremljeni unutar Estonije tajno bi zauzele ključne administrativne objekte u Narvi i proglasile „Narvsku narodnu republiku“.

Ne bi bilo velikih tenkovskih kolona koje prelaze granicu niti masovne invazije koju je lako identifikovati.

Grupe u gradu predstavile bi sebe kao lokalni pokret, dok bi Moskva tvrdila da ruska vojska nije ušla na teritoriju Estonije.

Dronovi bi zatvorili put estonskoj vojsci

Najvažniji vojni element scenarija bili bi dronovi.

ISW procenjuje da bi Rusija mogla da angažuje FPV dronove, bespilotne letelice povezane optičkim kablovima i „Gerane“, koje bi delovale sa ruske teritorije i sprečavale estonske i NATO jedinice da brzo uđu u Narvu.

Najbliže veće estonske vojne snage nalaze se kod Jihvija, približno 40 kilometara zapadno od grada.

Foto: google maps

U scenariju ISW-a upravo bi taj pravac postao ključna meta.

Ruski operateri mogli bi odmah da napadaju bazu kod Jihvija, glavne saobraćajnice prema Narvi i jedinice koje pokušavaju da krenu ka gradu.

Poenta ne bi bila da Rusija osvoji čitavu Estoniju, već da spreči Talin da dovoljno brzo povrati kontrolu nad nekoliko zauzetih objekata.

ISW ocenjuje da bi same grupe u Narvi relativno lako mogle da budu savladane kada bi estonske snage stigle do njih. Zato bi pravi problem za NATO bio upravo dolazak tih snaga do grada kroz zonu intenzivnog dejstva ruskih dronova.

Moskva bi tvrdila: Mi nismo napali NATO

Kada bi estonska policija i vojska počele operaciju vraćanja zgrada pod kontrolu države, ljudi koji su proglasili „narodnu republiku“ zatražili bi pomoć Rusije.

Moskva bi, prema zamišljenom scenariju, saopštila da na teritoriji Estonije nema ruske vojske i da samo „štiti ruske građane“.

Ruske jedinice PVO i operateri dronova dejstvovali bi sa teritorije same Rusije.

Kremlj bi zatim tražio od Estonije da povuče policiju i vojsku iz Narve, predstavljajući krizu kao unutrašnji sukob Estonije sa sopstvenim ruskojezičnim stanovništvom.

Ukoliko bi Estonija nastavila operaciju, Rusija bi mogla da zapreti još većim udarima na njene snage i na jedinice drugih NATO država koje bi pokušale da joj pomognu.

Upravo tu počinje glavni deo scenarija – politički, a ne vojni.

Da li je to član 5?

Estonija bi tada najverovatnije tražila aktiviranje člana 5 Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Međutim, odluke u Severnoatlantskom savetu donose se konsenzusom.

ISW smatra da bi upravo na tome Moskva, u ovakvom hipotetičkom scenariju, pokušala da igra.

Pojedine države mogle bi da tvrde da prvo mora jasno da se utvrdi da li je reč o ruskom napadu ili lokalnoj pobuni. Druge bi mogle da strahuju da bi aktiviranje člana 5 zbog ograničenog incidenta u jednom gradu automatski otvorilo put velikom ratu sa Rusijom.

Svako odlaganje išlo bi u korist Moskve.

Ako NATO ne bi uspeo da se složi oko odgovora, član 5 bio bi politički ozbiljno pogođen. Ako bi odgovorio silom, savez bi morao da odluči koliko daleko je spreman da ide protiv Rusije.

Sledeće pitanje bilo bi još teže: Gađati ciljeve u Rusiji?

Čak i kada bi NATO odlučio da pomogne Estoniji, operativni problem tek bi počinjao.

Ako ruski dronovi dejstvuju sa položaja kod Sankt Peterburga i duž ruske strane granice, za njihovo zaustavljanje možda ne bi bilo dovoljno dejstvovati samo unutar Estonije.

NATO bi morao da razmatra udare na operatere, komunikacione tačke i druge ciljeve na teritoriji Rusije.

To bi otvorilo novu raspravu među članicama Alijanse: da li odgovor na incident u Narvi treba da uključuje direktne udare unutar Ruske Federacije.

ISW procenjuje da bi neke države upravo na toj tački mogle da pokušaju da zaustave eskalaciju.

Istovremeno bi se postavilo pitanje angažovanja američkih snaga. Analitičari smatraju da bi nesuglasice između Vašingtona i evropskih saveznika oko toga ko treba da vodi odbranu Narve mogle dodatno da uspore odgovor.

Deo oružja za Ukrajinu mogao bi da bude povučen

Ovakva operacija imala bi još jedan mogući cilj – primoravanje NATO država da deo naoružanja koji sada šalju Ukrajini zadrže za sopstvenu odbranu.

Za zaštitu istočnog krila bile bi potrebne velike količine sredstava protiv dronova, sistema za elektronsko ratovanje, PVO, presretačkih dronova i municije.

ISW navodi da Alijansa u celini raspolaže resursima dovoljnim da savlada ograničenu operaciju ovog tipa, ali upozorava da mnogo tih sistema nije raspoređeno tamo gde bi bili potrebni u prvim satima krize.

Dodatni problem bio bi ogromno iskustvo koje su ruske jedinice stekle u masovnoj upotrebi FPV i drugih dronova tokom rata u Ukrajini.

NATO armije takav rat velikog obima do sada nisu vodile.

ISW: Nema dokaza za veliku rusku invaziju

Sam Institut za proučavanje rata ipak povlači veoma jasnu granicu.

Analitičari naglašavaju da scenario Narve nije prognoza niti tvrdnja da je Vladimir Putin odlučio da pokrene takvu operaciju.

Estonija i Letonija trenutno ne vide koncentraciju ruskih kopnenih snaga koja bi bila potrebna za veliku invaziju na Baltik, a ISW ocenjuje da je takav napad izuzetno malo verovatan dok je najveći deo ruske vojske angažovan u ratu u Ukrajini.

Scenario je napravljen upravo zato što velika invazija nije jedina moguća opcija.

Ograničena akcija sa nekoliko grupa na zemlji, masovnom upotrebom dronova i ogromnom propagandnom operacijom zahtevala bi mnogo manje snaga, a mogla bi da proizvede političku krizu nesrazmerno veću od teritorije koja bi bila zahvaćena.

ISW zato Narvu posmatra kao test za mnogo šire pitanje: ne da li NATO vojno može da pobedi nekoliko stotina ljudi u jednom pograničnom gradu, već da li svih 32 članice mogu dovoljno brzo da se dogovore da je napad počeo – i šta su spremne da urade kada to priznaju.

BONUS VIDEO