Udarno! Putin upravo pravi šokantan dil sa Trampom, šta će Rusi reći na ovo?! Lider SAD prodaje Ukrajinu za nešto mnogo vrednije

Pregovori Vašingtona i Moskve o završetku rata u Ukrajini proširili su se na višemilijardski posao sa međunarodnom imovinom ruskog naftnog giganta Lukoil.

Kako navodi Njujork tajms, među potencijalnim kupcima nalaze se američki milijarder i investitori iz Persijskog zaliva poslovno povezani sa glavnim Trampovim pregovaračima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.

Reč je o ogromnom paketu naftnih i gasnih polja, rafinerija i hiljada benzinskih stanica širom sveta. Lukoilova međunarodna imovina procenjivana je na oko 20 milijardi dolara.

Prema ljudima upoznatim sa razgovorima, pitanje prodaje lično je otvorio predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa Vitkofom i Kušnerom u Kremlju 5. septembra.

Putin je, prema jednom od izvora lista, predložio da se posao završi kao demonstracija ruskoj javnosti da Moskva ponovo može da posluje sa Sjedinjenim Državama.

Trampov donator među glavnim kupcima

Jedan od glavnih kandidata za Lukoilovu imovinu je američki milijarder Tod Boli, suvlasnik bejzbol kluba Los Anđeles Dodžers i veliki investitor.

Boli je prethodno izdvojio ukupno dva miliona dolara za političke projekte povezane sa Donaldom Trampom - milion dolara za politički komitet koji podržava Trampa i još milion preko svoje kompanije za predsedničku inauguraciju.

On sada predvodi konzorcijum koji pokušava da preuzme Lukoilovu međunarodnu imperiju.

Uz njega su u grupi katarski biznismeni Mutaz i Ramez al Hajat, čija porodica već posluje sa Kušnerom i njegovom suprugom Ivankom Tramp. Oni zajedno rade i na velikom luksuznom turističkom projektu u Albaniji.

Foto: Tanjug/AP

Drugi veliki investitor trebalo bi da bude fond povezan sa šeikom Tahnunom bin Zajedom al Nahjanom, savetnikom za nacionalnu bezbednost Ujedinjenih Arapskih Emirata i bratom predsednika UAE.

Njegove poslovne veze vode direktno do još dva čoveka koji sede za stolom sa Putinom.

Fondovi pod Tahnunovom kontrolom povezani su sa Kušnerovom investicionom kompanijom „Afiniti partners“, dok je druga struktura povezana sa njim kupila veliki udeo u kripto-kompaniji porodice Tramp „Vorld liberti fajnenšel“, koju je svojevremeno suosnovao i Vitkof.

Njujork tajms, međutim, navodi da nema dokaza da bi Vitkof ili Kušner lično zaradili na prodaji Lukoilove imovine. Vitkofova predstavnica rekla je da on nema finansijski interes u poslu niti sukob interesa.

I američka vlada ulazi u posao

Još neobičniji element jeste direktno učešće američke države.

U konzorcijum je uključena Američka međunarodna razvojna finansijska korporacija, državna DFC, koja bi prema ranijim navodima Fajnenšel tajmsa mogla da dobije oko 15 odsto nove kompanije formirane za preuzimanje Lukoilove imovine.

Visoki zvaničnik Trampove administracije rekao je Njujork tajmsu da su Vitkof i Kušner učestvovali i u pregovorima o uslovima državnog ulaganja, kako bi SAD dobile značajnu uplatu unapred i deo budućeg profita.

Time se Vašington našao u veoma neobičnoj dvostrukoj ulozi.

Jedan deo američke države mogao bi da postane investitor i suvlasnik imovine, dok drugi deo administracije mora da odluči da li će dati regulatorno i sankciono odobrenje bez kojeg posao praktično nije moguć.

Sankcije mogu preko noći promeniti vrednost imovine

Upravo američke sankcije čine celu priču posebno unosnom za potencijalne kupce.

Lukoil je svoju međunarodnu imovinu stavio na prodaju nakon što se našao pod američkim sankcijama. To je snažno ograničilo broj mogućih kupaca i oborilo vrednost paketa.

Ako Vašington odobri prodaju i omogući novoj vlasničkoj strukturi da posluje bez tih ograničenja, kupljena imovina mogla bi gotovo trenutno da postane znatno vrednija.

Paket ne obuhvata samo benzinske stanice. U njemu su naftna i gasna polja od Centralne Azije do Meksika, više od tri milijarde barela dokazanih i verovatnih rezervi, kao i rafinerije u Evropi, uključujući objekte u Bugarskoj i Rumuniji.

Boli pokušava da potisne američku investicionu kompaniju Karlajl, koja je ranije već postigla dogovor o kupovini dela Lukoilove međunarodne imovine, ali mesecima čeka američko odobrenje.

Nafta postala deo pregovora o Ukrajini

Najvažniji deo priče nije sama prodaja Lukoila, već činjenica da je posao sada ušao direktno u pregovore Moskve i Vašingtona o Ukrajini.

Trampova administracija računa da bi ponovno otvaranje velikih američko-ruskih ekonomskih poslova moglo Kremlju da pruži dodatni motiv za kompromis.

Američki pregovarači, prema ljudima upoznatim sa razgovorima, smatraju i da bi dogovor o Lukoilu mogao da doprinese povećanju ponude energije i smanjenju svetskih cena.

Za Putina bi efekat bio drugačiji: Moskva bi dobila konkretan primer da politički dogovor sa Vašingtonom može da vodi ponovnom otvaranju zapadnog kapitala i tržišta za ruske kompanije.

Posao za sada nije zaključen. Potrebno je odobrenje i američkih vlasti i Kremlja, dok Bela kuća, Ministarstvo finansija SAD i Lukoil nisu komentarisali navode Njujork tajmsa.

Ali pregovori o Ukrajini time su dobili potpuno novu dimenziju: pored teritorije, bezbednosnih garancija, sankcija i prekida vatre, za istim stolom sada se nalazi i naftna imovina vredna oko 20 milijardi dolara.

BONUS VIDEO