Mračno doba ekonomije "ponovo kuca na velika vrata": Šefica MMF iznela zastrašujuće upozorenje, ovako nešto nije viđeno preko osamdeset godina

Šefica Međunarodnog monetarnog fonda, Kristalina Georgijeva , upozorava da je era jeftinog novca i ekonomskog rasta dovoljno brza da drži dug pod kontrolom završena .

Globalni javni dug približava se nivoima posle Drugog svetskog rata i mogao bi da pređe 100% BDP pre 2030. godine. Istovremeno, svetsku ekonomiju pogađaju visoke cene en.ergije, dok bum investicija u veštačku inteligenciju donosi i mogućnosti i rizike, izveštava Euronews .

Govoreći u Singapuru u sredu, uoči godišnjih sastanaka MMF i Svetske banke u Bangkoku sledeće nedelje, Georgijeva je pozvala prezadužene vlade da disciplinuju svoju potrošnju i naznačila da će centralne banke možda morati da pooštre monetarnu politiku. Prema rečima šefa MMF, period kada su vlade mogle da se oslanjaju na jeftin novac i brz ekonomski rast kako bi držale svoje dugove pod kontrolom je završen.

- Kreatori politike više ne mogu da se oslanjaju isključivo na veće stope rasta kako bi rešili fiskalne probleme - rekla je Kristalina Georgijeva.

Globalni dug blizu rekordno visokog nivoa

Globalni javni dug približava se nivoima koji su poslednji put viđeni posle Drugog svetskog rata i mogao bi da pređe 100% BDP pre 2030. godine, upozorio je šef MMF.

Ona je ukazala na razvijene ekonomije kao „najveće krivce“ i kritikovala nedostatak odlučne akcije u visoko zaduženim državama.

- Međutim, ne vidimo odlučne akcije u razvijenim ekonomijama sa visokim nivoom duga, gde su hitno potrebni kredibilni srednjoročni planovi fiskalne konsolidacije - rekla je Georgijeva.

"Fiskalni prostor je hitno potrebno dopuniti", dodala je. Troškovi zaduživanja već rastu. Prinosi na desetogodišnje državne obveznice u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Japanu su na najvišim nivoima od 2007, 2009. i 1996. godine, respektivno.

Više kamatne stope kako bi se inflacija držala pod kontrolom

Što se tiče monetarne politike, Georgijeva je opisala nedavna povećanja kamatnih stopa od strane američkih Federalnih rezervi, Evropske centralne banke i Banke Japana kao "izuzetno prikladna".

- Sada bi moglo biti odgovarajuće vreme za oprezan, ali restriktivniji stav monetarne politike u mnogim zemljama - rekao je šef MMF. Poruka dolazi u vreme kada je globalna ekonomija pod istovremenim pritiscima: s jedne strane, rastući troškovi energije, a sa druge, ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju.

Skupa energija vrši pritisak na globalnu ekonomiju

Georgijeva je upozorila da globalnu ekonomiju vuku u suprotnim smerovima negativni šok u ponudi energije, izazvan ratom u Iranu, i pozitivan šok u potražnji, podstaknut razvojem veštačke inteligencije.

- Kombinovani uticaj ove dve sile je veoma neujednačen na globalnom nivou - rekla je ona. Cene nafte ostaju oko 100 dolara po barelu, što je znatno iznad nivoa od 89 dolara po barelu koji je MMF procenio u julu za ovu godinu.

U svojim tadašnjim prognozama, MMF je procenio globalni ekonomski rast od 3% u 2026. i 3,4% u 2027. godini. Georgijeva je, međutim, upozorila da bi efekti energetske krize mogli da se potraju i nakon završetka rata.

- Čak i ako bi se Zalivski rat uskoro završio, problem visokih cena energije verovatno će potrajati još neko vreme - rekla je šefica MMF.

Bum veštačke inteligencije, prilika, ali i rizik

Kristalina Georgijeva je takođe govorila o ubrzanom razvoju veštačke inteligencije, koju smatra jednom od glavnih sila koje će uticati na globalnu ekonomiju u narednim godinama.

- Bez obzira da li je volimo, mrzimo ili je se plašimo, veštačka inteligencija je tu - rekla je Georgijeva, opisujući tehnologiju kao "ključni faktor u relativnoj sudbini zemalja u globalnoj ekonomiji".

Prema procenama MMF, ako se pravilno koristi, veštačka inteligencija bi mogla da poveća globalni ekonomski rast i do pola procentnog poena godišnje.

- Tokom jedne decenije, ovaj efekat bi bio ekvivalentan dodavanju "ekonomije veličine ASEAN svetskoj ekonomiji - rekla je Georgijeva, misleći na organizaciju koja okuplja države jugoistočne Azije.

"Veliki šok" za investitore

Istovremeno, šefica MMF upozorava da bum investicija u veštačku inteligenciju dolazi sa značajnim rizicima.

- Bum razvoja veštačke inteligencije je inflatorne prirode - rekla je Georgijeva. Ona je istakla da bi investicije u ovu tehnologiju, u odnosu na veličinu ekonomije, mogle da nadmaše prethodne talase investicija u infrastrukturu, poput onih u železnice, elektroenergetske mreže i telekomunikacije.

Bilo kakvo razočaranje među investitorima u vezi sa izgledima za veštačku inteligenciju moglo bi postati "veliki šok", upozorila je.

Georgijeva je navela i druge rizike povezane sa brzim razvojem veštačke inteligencije, od gubitka radnih mesta i sajber napada do pojave najsavremenijih modela koji bi mogli "izbeći ljudskoj kontroli i postati nekontrolisani". MMF će objaviti svoje nove prognoze za globalnu ekonomiju sledeće nedelje, na svojim sastancima u Bangkoku.

BONUS VIDEO