Poljubac koji menja svet (FOTO)

Od poljupca pred uraganom i robota u Singapuru do tuge u Gazi i ruševina u Ukrajini, fotografije nedelje beleže svet koji ne miruje.

Ponekad je dovoljan jedan poljubac da stane ceo svet. Ili bar da na trenutak zaboravimo da se oko nas raspada.

Ovo je Kadar nedelje iza nas.

Na plaži u Americi, mladenci se ljube dok se približava uragan. U drugom delu sveta, žena grli i ljubi mornara pred njegov odlazak na ratni brod. Dva rastanka, dve neizvesnosti i ista potreba da se sa voljenim čovekom bude što bliže, makar još samo na trenutak. Kao da poljubac može da sačuva ono što oluja i rat možda neće poštedeti.

A onda, u Singapuru, žena strasno ljubi robota koji je pobedio u bokserskom meču. Da li je to samo neobičan prizor, deo spektakla u kojem se granice između čoveka i mašine sve više pomeraju, ili nagoveštaj nekih novih ljubavi? Možda je prerano za odgovor. Ali pitanje ostaje: šta ćemo sutra želeti od ljubavi i hoćemo li i dalje umeti da prepoznamo ono ljudsko u njoj?

Dok se jedni ljube, drugi oplakuju svoje mrtve.

Tri godine nakon napada Hamasa na Izrael, koji je 7. oktobra 2023. odneo živote oko 1.200 ljudi i pokrenuo rat razornim posledicama po stanovništvo Gaze, fotografije ponovo beleže tugu porodica, sećanje na ubijene i gradove pretvorene u ruševine. Na jednoj strani su lica onih koji pamte svoje najmilije, na drugoj prostor u kojem su domovi, ulice i čitavi životi nestali pod ruševinama. Iza svakog broja postoji nečije ime, nečija porodica i svet koji više nikada neće biti isti.

Foto: Reuters Abdul Saboor

U Francuskoj protesti izlivaju nezadovoljstvo na ulice, a slike nemira stižu i iz Belgije. U Iranu žene prolaze kroz vojne obuke, drže oružje i vežbaju gađanje. Zašto žene uzimaju oružje? Da li je to izraz straha, osećaja ugroženosti, dužnosti ili potrebe da same odlučuju o svojoj sudbini? Jedna fotografija ne može da ponudi odgovor za sve njih. Može, međutim, da nas natera da se zapitamo u kakvom svetu živimo kada se i žene sve češće pripremaju za rat.

A onda, među ukrajinskim ruševinama, jedan vojnik pronalazi mačku. Malo, ranjivo biće uspeva da mu izmami osmeh. Na trenutak, čovek sa oružjem u rukama ponovo je samo čovek koji je pronašao nešto živo što treba sačuvati.

Foto: Reuters Gleb Garanich

Možda je baš u tome priča ove nedelje.

U poljupcu pred uraganom, zagrljaju pred odlazak u rat, neobičnom susretu žene i robota, suzama za izgubljenima i osmehu vojnika zbog jedne mačke ima nečeg zajedničkog. Potrebe da se, uprkos svemu, pronađe razlog da ostanemo povezani sa životom.

Rat je poraz čovečanstva. Ruševine su njegov najvidljiviji trag, ali nisu jedini. Poraz je i svaki trenutak u kojem prestanemo da vidimo drugog čoveka, njegovu bol, strah i pravo na život.

Zato nam je ljubav potrebna i pred uraganom, i pred odlaskom u rat, pa čak i u svetu u kojem roboti počinju da osvajaju prostor naših osećanja. Ne zato što ona može da zaustavi svaku oluju, već zato što nas podseća šta vredi sačuvati kada oluja prođe.

Dok svet gori, ljubav ne odustaje. A možda je upravo to razlog da ni mi ne odustanemo od sveta.

Na temu poljupca glumica Ingrid Bergman rekla je: "Poljubac je divan trik prirode da zaustavi govor kada reči postanu suvišne.”