Znate li šta se dešava na saturnovom mesecu? Naučno otkriće odjeknulo kao bomba: Prvi put u istoriji je potvrđeno ovako nešto

Mikrob pronađen u dubinama Zemljinih okeana uspeo je da raste u laboratorijskim uslovima koji oponašaju okean Saturnovog meseca Encelada, pokazalo je istraživanje objavljeno 25. septembra u naučnom časopisu „Science Advances“.

Otkriće je posebno značajno jer je mikroorganizam opstao u izrazito alkalnoj sredini, za koju se ranije smatralo da prevazilazi granice njegove izdržljivosti.

Reč je o mikroorganizmu Methanothermococcus okinawensis, koji živi u blizini hidrotermalnih izvora u koritu Okinave, podmorskom basenu u Istočnom kineskom moru. Ta oblast prostire se od jugozapada japanskog ostrva Kjušu, preko Okinave, prema severoistoku Tajvana, između ostrvskog lanca Rjukju i kontinentalnog praga prema Kini.

Mikrob rastao u uslovima za koje se verovalo da su nepodnošljivi

Naučnici su u laboratoriji napravili rastvor sa vodom, solima, karbonatima i usitnjenim stenama, kako bi što vernije oponašali hemijske uslove u okeanu ispod ledene površine Encelada.

U sredini gotovo bez slobodnog kiseonika, sa izrazito malom količinom dostupnog ugljen-dioksida i pH vrednošću do 11, mikrob je nastavio da raste. Takva alkalnost znatno premašuje ranije poznatu granicu ove vrste.

Istraživači su utvrdili da je mikroorganizam prilagodio metabolizam nestašici ugljen-dioksida i uspeo da koristi vodonik koji nastaje hemijskom reakcijom vode i stena. Tim procesom, poznatim kao metanogeneza, mikroorganizam proizvodi metan.

To je važno zbog sastava Enceladovog okeana. Saturnov mesec, prečnika svega oko 500 kilometara, ispod debele ledene kore krije slani okean bogat karbonatima, u kojem se pretpostavlja postojanje hidrotermalnih izvora. Hemijske reakcije na njegovom stenovitom dnu mogle bi da obezbede energiju mikroorganizmima sličnim onima koji postoje na Zemlji.

Drugo istraživanje otkrilo gde treba tražiti tragove života

Istog dana u časopisu „Science Advances“ objavljeno je još jedno istraživanje, koje se bavilo česticama leda i organskim jedinjenjima iz gejzira Encelada.

Kroz pukotine na južnom polu ovog Saturnovog meseca voda i led iz podzemnog okeana izbijaju u svemir. Te mlazeve ranije je istraživala Nasina sonda „Kasini“, koja je prikupila uzorke čestica i podatke o njihovom hemijskom sastavu.

Analizom približno 1.000 spektara pojedinačnih ledenih čestica, naučnici su ustanovili da se tokom sporog zamrzavanja kapljica i njihovog razbijanja u ledenim pukotinama različite supstance razdvajaju. Zbog toga pojedine čestice mogu da sadrže znatno veće koncentracije određenih organskih jedinjenja nego ostatak materijala.

To znači da buduće svemirske sonde neće morati da istražuju čitav podzemni okean kako bi pokušale da pronađu tragove života. Mogle bi da analiziraju čestice koje Encelad sam izbacuje u svemir, koristeći instrumente zasnovane na već postojećoj tehnologiji.

Evropa priprema misiju ka Enceladu

Evropska svemirska agencija (ESA) razvija koncept velike misije L4, čiji bi cilj bio istraživanje Encelada i potraga za mogućim tragovima života.

Plan podrazumeva orbitalnu letelicu koja bi istraživala Saturnov sistem i prikupljala materijal iz ledenih mlazeva, kao i poseban modul koji bi sleteo na površinu Encelada radi analize uzoraka.

Misija je još u fazi pripreme, a lansiranje se razmatra za četrdesete godine ovog veka, sa dolaskom u Saturnov sistem tokom pedesetih.

Istraživači ipak naglašavaju da laboratorijski eksperiment nije dokaz postojanja života na Enceladu. Mikrob je pokazao sposobnost rasta tokom nekoliko dana, ali se još ne zna da li bi slični organizmi mogli da opstanu u takvim uslovima godinu dana, hiljadu ili milion godina.

BONUS VIDEO