Nije dobro, tiče se svih nas! Dve ključne tačke će eksplodirati, a onda sve ode dođavola: Ovaj potres će osetiti veoma daleko

Istovremena blokada Ormuskog moreuza i Bab el Mandeba mogla bi da izazove globalnu energetsku krizu, nestašicu nafte i ozbiljne poremećaje u međunarodnoj trgovini, upozoravaju analitičari Telegram kanala Rezident.

Eskalacija sukoba u Jemenu i novi napadi na Saudijsku Arabiju dodatno povećavaju opasnost da dva najvažnija pomorska pravca na Bliskom istoku budu ugrožena u isto vreme, što bi posebno pogodilo evropsku industriju i ukrajinsku ekonomiju.

Za razliku od dosadašnjih energetskih kriza, u kojima je glavni problem bio nagli rast cena, istovremeno ugrožavanje ova dva prolaza moglo bi da dovede do fizičkog nedostatka nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu. Posebnu opasnost predstavljali bi napadi na saudijska naftna postrojenja, jer bi time bila pogođena i proizvodnja energenata, a ne samo njihov transport.

Analitičari Rezidenta upozoravaju da bi posledice takvog razvoja događaja mogle da se osećaju tokom čitave 2027. godine, dok bi Evropa, već opterećena visokim cenama energije i velikim budžetskim izdvajanjima, mogla da se suoči sa novim talasom industrijske krize.

Dva moreuza od kojih zavisi svetska trgovina

Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i predstavlja jednu od najvažnijih svetskih ruta za transport nafte i tečnog prirodnog gasa.

Pre izbijanja velikih poremećaja na Bliskom istoku, kroz ovaj prolaz transportovalo se približno 21 milion barela nafte i naftnih derivata dnevno, što je odgovaralo oko petini svetske potrošnje.

Međutim, podaci američke Uprave za energetske informacije pokazuju koliko je rat već promenio situaciju. Tokom drugog tromesečja 2026. godine promet nafte kroz Ormuski moreuz pao je na približno 4,9 miliona barela dnevno, u poređenju sa 21,6 miliona u poslednjem tromesečju 2025.

Druga ključna tačka nalazi se na suprotnom kraju Arapskog poluostrva.

Bab el Mandeb povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom i predstavlja južni ulaz u pomorski pravac koji preko Sueckog kanala spaja Aziju i Evropu.

Njegov značaj nije ograničen na naftu. Kroz taj pravac prolaze kontejnerski brodovi koji prevoze industrijsku robu, sirovine, prehrambene proizvode i komponente potrebne evropskim fabrikama.

Prema američkim energetskim podacima, kroz Bab el Mandeb je u drugom tromesečju ove godine prolazilo približno 8,1 milion barela nafte i naftnih derivata dnevno.

Upravo zbog toga Rezident upozorava da bi istovremeni problemi u oba moreuza mogli da izazovu poremećaj koji bi prevazišao uobičajenu energetsku krizu.

Saudijska Arabija postaje ključna meta

Posebno opasan scenario podrazumeva nastavak iranskih ograničenja plovidbe kroz Ormuski moreuz, uz intenziviranje napada jemenskih Huta (Ansarulah) na Saudijsku Arabiju.

Sukob između saudijskih snaga i Huta već je eskalirao tokom oktobra.

U napadu na Međunarodni aerodrom Kralj Halid u Rijadu 10. oktobra poginulo je 13 ljudi, dok je više od 300 povređeno, prema podacima koje je preneo Rojters. Novi napad usledio je već narednog dana, kada je poginula još jedna osoba, a 11 ih je povređeno.

Huti su, osim napada na aerodrome, saopštili da su gađali i objekte saudijske državne naftne kompanije Saudi Aramko.

Upravo bi sistematski udari na ovu kompaniju predstavljali jednu od najvećih opasnosti za globalno tržište energenata.

Saudijska Arabija nije samo veliki proizvođač nafte već i jedan od ključnih snabdevača koji u kriznim situacijama mogu da pomognu stabilizaciji međunarodnog tržišta.

Ako bi njena proizvodna postrojenja, rafinerije ili izvozni terminali pretrpeli velika oštećenja, Rijad bi mogao da izgubi deo kapaciteta upravo u trenutku kada su dodatne količine nafte najpotrebnije.

Takav scenario podrazumevao bi istovremeni udar na transport i proizvodnju, što je znatno teže nadoknaditi od privremenog zatvaranja pojedinih pomorskih ruta.

BONUS VIDEO